Novi organi iz jedne ćelije kože

B. Laćarak

05. 04. 2014. u 17:26

Нови органи из једне ћелије коже
Prof. Marjana Tomić Canić, dermatolog Univerziteta u Majamiju, o dostignućima regenerativne medicine: U laboratorijama mogu da se stvore mišićno, masno i neuralno tkivo, već napravljen srčani mišić

Od jedne ćelije kože odraslog čoveka mogu da se naprave sva tkiva u ljudskom organizmu. Zahvaljujući ovom revolucionarnom otkriću reprogramiranja ćelija na nivo embrionalnog razvoja, u laboratorijama danas mogu da se stvore mišićno, masno i neuralno tkivo, hrskavica, kost... Kakav potencijal nose ove multipotentne matične ćelije naučnici su otkrili krajem 2007. i početkom 2008. godine, i od tada je koža dobila na većem značaju. Nije više samo štit od spoljašnjih uticaja i barijera koja čuva unutrašnjost organizma, nego i potencijalni lek budućnosti. Ipak, ova istraživanja su još u povoju.

- Sada možemo da napravimo svako tkivo u organizmu, ali problem je što još ne znamo kako da ga kontrolišemo - objašnjava u intervjuu „Večernjim novostima“ doktor nauka Marjana Tomić Canić, profesor dermatologije i direktor istraživačkog programa za regenerativnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Majamiju. - Još ne znamo mnogo o tom procesu „zaključavanja“. Nije dovoljno samo da ćelija postane to što mi hoćemo, nego da to i ostane i da može da pruži mehaničku strukturu koja je potrebna za obavljanje normalne funkcije kada se jednom ugradi u telo. To znači da kada se jednom napravi, recimo hrskavica od kože, moramo znati načine kontrole da ta hrskavica to i ostane, da ne krene u neko drugo programiranje, i prihvati kontrolu nekog malog tumora koji postoji.

* Da li to znači da ćemo jednog dana istrošenu hrskavicu, na primer kolena, moći da zamenimo ovom koja se dobija od ćelija kože?

- To i pokušavamo ovim programom. U šali govorimo da će doći dan kada ćemo tražiti biopsiju kože penzionerima koji šetaju na plaži u Majamiju, a vratićemo im - kuk. Ali, ne mora reprogramiranje ćelija kože da se uradi potpuno. Mnoge laboratorije u svetu pokušavaju da skrate put i da naprave reprogramiranje samo toliko da mogu ponovo da programiraju ćeliju u nekom drugom pravcu, ali da ne moraju da je vraćaju skroz na početak.

* Kakve su šanse da se proces reprogramiranja ćelija skrati?

- Nedavno je objavljen rad u kome je objašnjeno da promenom kiselosti sredine ćelije ona može da se reprogramira. Međutim, to je izazvalo velike diskusije i polemike, jer, zasad, to još niko nije uspeo da ponovi.

* U kojim oblastima su dosadašnja istraživanja već našla primenu?

- Dosta se odmaklo u istraživanjima jetre. Ima centara koji procesom reprogramiranja pokušavaju da naprave parenhim ovog organa. Ide se na uslojavanje samog procesa što bi omogućilo pravljenje organa.

SVAKA ĆELIJA
IMA SAT
* Mogu li naučnici konačno da objasne zbog čega koža stari?
- Ne stari samo koža, već svi organi. Nema konkretnog odgovora šta je uzrok starenja, ali znamo da svaka ćelija ima urođen sat, i on otkucava. Ćelija ima određeni vek, nakon čega neće više da se deli. Vrlo često dolazi do tzv. prevremenog starenja na ćelijskom sistemu koje dovodi do raznih drugih patologija.

* Znači li to da će u budućnosti moći da se prave „rezervni delovi“ za ljudsko telo od kože?

- U principu to jeste ideja, ali na dugoročnijem planu. Regenerativna medicina ima sjajnu budućnost, naročito taj ćelijski inženjering, jer pruža neverovatne mogućnosti.

* Koja su još ljudska tkiva od ćelije kože do sada napravljena u laboratoriji?

- Napravljen je i srčani mišić, koji se u Petrijevoj šolji ponašao potpuno kao onaj koji kuca u ljudskom telu. Pravi se i koža, a neke farmaceutske kompanije čak je proizvode za medicinske ustanove. Ona je jedan od tri proizvoda koje je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila kao efikasan lek za hronične rane. Još se ne zna mehanizam kako ona pomaže, ali u suštini te žive ćelije stimulišu zarastanje lokalne kože. Koristi se i za opekotine, a u te svrhe može da se napravi od samog pacijenta. Od male biopsije kože u laboratorijskim uslovima može da se dobije koža veličine tri fudbalska stadiona. Koristi se i za dekubituse, čak i za dermatološke pacijente koji imaju genetske bolesti kože kod kojih bazalna membrana puca. To su neke genske mutacije koje dovode do plihova i pucanja kože, pri svakoj, čak i najmanjoj mehaničkoj stimulaciji. Nova koža ne može da izleči stanje, jer je to genetska bolest, ali može da sanira problem.

* Kako još mogu da se iskoriste ćelije kože?

- Rade se istraživanja da se procesom reprogramiranja bolesna ćelija pretvori u zdravu i nakon toga vrati pacijentu. To znači da se patološka ćelija reprogramira da postane zdrava.

* U kojoj fazi su ta istraživanja?

- U Engleskoj su započela klinička istraživanja reprogramiranja ćelija upravo za neke genetske bolesti kože. I pokazalo se da to može da se uradi.

* Da li mi sami nekako možemo da pomognemo koži da se regeriše?

- Zdravlje kože vezano je za higijenu i otklanjanje orožalog sloja, ali ne potpuno, jer i on ima svoju funkciju. Sve treba da se radi u granicama normale, jer koža produkuje masti i ostale materije koje su neophodne da bi taj zaštitni sloj opstao. LJudi nisu svesni da na koži nosimo čitav jedan svet, koje se golim okom ne vidi. To su normalni stanovnici naše kože - bakterije. One žive u balansu, ne smetaju nam, ne ugrožavaju nas. Međutim, čim se taj balans naruši, bilo spolja ili iznutra, recimo promeni se pH kože, njena kiselost, promene se i odnosi između ovih bakterija i onda mogu da dovedu do patogenih stanja i do komplikacija. Ova istraživanja su tek počela, a ono što nas je do sada sprečavalo u tome je to, što mnoge te bakterije, naročito one iz rana, uopšte nismo mogli da uzgojimo, nismo imali podlogu na kojoj bi one rasle. Sada postoji nova tehnologija sekvenciranja.

* Kako taj svet bakterija utiče na zdravlje kože?

- Taj svet mi narušavamo dezodoransima, ribanjem i pranjem, koje je neophodno, ali samo u određenim granicama. Jer i taj mikorsvet ima neku svoju funckiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije