SLIKE i prilike koje smo nekada gledali samo u stranim filmovima i serijama odavno su postale stvarnost koju (i mi) živimo. Nešto od toga smo uvezli, nešto nam je verovatno nametnuto, a nešto nam se jednostavno dogodilo. Tako su i detektivske agencije u Srbiji, iako novijeg datuma, započele intenzivan život, a potrebu za njima diktira - sumnja u istinu i ispravnost uglavnom bliskih ljudi.


Bratislav Bata Petković, savetnik u "Protekti", našoj najstarijoj privatnoj detektivskoj agenciji, kaže da je njihov telefon sve "usijaniji" od poziva. A to što ih klijenti uglavnom zovu da bi proverili članove porodice pokazuje, naglašava sagovornik "Života plus", da nam je ugrožena osnovna ćelija društva.

- Njen temelj je ozbiljno poljuljan - kaže Petković. - Tri stvari koje je najviše potresaju su droga, preljuba i kocka. Ljudi nas zovu kako bi došli do određenih istina u vezi sa najbližima, jer imaju sumnju da nešto ne rade kako bi trebalo. Nažalost, u velikoj većini slučajeva se potvrdi da je njihov strah bio opravdan.



DA LI MI SE DETE DROGIRA?


Na osnovu sadržine zahteva koje dobija ova detektivska agencija, naš sagovornik bez dvoumljenja zaključuje da je gorući problem društva - narkomanija. A ona je ušla i u osnovnu školu.

- Vreme u kome živimo je izuzetno brzo. Roditelji mnogo rade i ne uspevaju da se posvete deci onoliko koliko bi trebalo. Hajde da se grubo osvrnemo na dan osnovca u poslepodnevnoj školskoj smeni. Neka to, recimo, bude učenik petog razreda. On je pre podne sam kod kuće, jer roditelji rade i ne mogu da ostanu sa njim. Kada se vrate s posla, on je u školi. Učenik dođe kući oko 19.30, gladan je i hoće da večera, želi da se odmori i pomazi, jer je još dete. I roditelji mu se tada, prirodno, posvete na taj način, pošto im je žao da dragoceno vreme potroše drugačije. Ni ne stignu da se bave kako mu je izgledao dan, da li je imao nekih problema, s kim se družio. A ko zna u kakvo društvo je dete već zapalo. Naročito kada se polako krene sa žurkama, na kojima se, neprimetno, zadesi droga koja mnogima posluži kao sredstvo za frajerisanje - objašnjava savetnik.


Petković podseća da danas kruže razne droge, pa i ona trenutno najgora, "krokodil", koja bukvalno jede čoveka. A dostupna je i, kako kaže, može da se kupi i za 500 dinara.

- Za mnoge je ona smrtonosna na prvo probanje. Setimo se samo devojčice iz Aranđelovca, iz dobre porodice, koja je prvi put uzela "krokodil" i preminula. Mnogi roditelji su očajni i traže pomoć. Među njima su i mama i tata devojčice, učenice osmog razreda, koju smo zatekli kako odlazi sa nastave, razmenjuje 100 evra, vraća se u školu i od domara kupuje drogu. Zaustavlja taksi i odlazi na Dorćol da se nađe sa društvom. Roditelji nam kažu da je od bake ukrala 400 evra. Sumnjali su da se nešto dešava, jer se čudno ponaša, ali nisu znali šta je razlog. Nažalost, nisu imali vremena da se bave detetom. Kupovali su njenu ljubav novcem, iako su intelektualci. Međutim, mislim da je veliki problem i to što nisu shvatili da nije dobro da joj tolerišu izlaske do ponoći. Ona je počela sa marihuanom, ali ako ovako nastavi, vrlo je verovatno da će sve otići mnogo dalje - smatra sagovornik i dodaje da su roditelji zbunjeni kako da vaspitaju decu.



SUPRUŽNICI NA POLIGRAFU


Ono što je takođe uzelo maha među mladima jeste kocka. Sve je više maloletnih zavisnika od sportskih prognoza, ruleta i poker aparata. Iako im je zvanično zabranjen ulazak u kladionice i kockarnice, oni se kroz ta mesta lagano uvlače.

- Kada roditelji posumnjaju da su im deca krenula lošim putem, vrlo često otkrijemo da je to zbog kocke. U pitanju je visoko kotirana bolest zavisnosti. A pritom ne postoji određena kategorija koju pogađa, već su tu zastupljene sve strukture. Nije propao onaj ko je "bacio kocku", izgubio i otišao kući, već onaj koji se čupao, vadio. Uvek se tu nađe "dobar prijatelj" da mu pruži novac da ga spase, a to je u stvari zelenaš, koji će mu sutra lomiti kosti, ako mu ne isplati kamatu. Tako sve ode na doboš za tren oka - kaže Petković.

A zatim preljuba, večita tema. Zbog nje se brakovi ruše kao kula od karata. Da je tako, potvrđuje nam savetnik u detektivskoj agenciji, koga uglavnom zovu žene kada posumnjaju da ih muževi varaju. Klijentkinje su, kaže, u 90 odsto slučejeva u pravu.

- Obično im prvi znak da se nešto dešava "otkuca" - telefon. Ili muž briše poruke ili prekriva ekran ili telefonira iz toaleta i sa terase. Za mlađe ljude nam je dovoljno od tri do pet dana da utvrdimo da li varaju partnerke. Nedavno nam se, međutim, javila žena od 78 godina, kako bi proverila vernost supruga vršnjaka. Mi smo ga locirali sa ženom od 40-ak godina, koja se sa njim viđala zbog novca. Supruzi je prvi signal da se nešto neobično dešava bilo to što je muž počeo češće da se kupa i ništa mu nije ostajalo od penzije - otkriva sagovornik.

Često dobijaju pozive i od mladih parova koji planiraju da stupe u brak, pa pre odlaska kod matičara žele da provere partnera. Tako se ponekad, kao u slučaju jednog Pere i jedne Mire, ispostavilo se da je dečko četiri godine lagao devojku da uspešno studira, a nije odmakao dalje od dva semestra.

Poligraf je, saznajemo i to, sve popularniji, što pokazuje da sve manje verujemo jedni drugima. Petković nam otkriva da se ljudi masovno javljaju da bi uz pomoć aparata proverili jedni druge. Postoje pripremna i direktna pitanja na koja se odgovara.

- Ne možete da slažete poligraf, jer imamo najsavremenije aparate i licencirane stručnjake. Organizam nikada neće slagati, iako će čovek pokušati to da uradi. Često poligraf zatraže supružnici, jer neko od njih ne veruje onom drugom. Javljaju nam se i u slučaju kućnih krađa, ukoliko negde stanuje više ukućana. Dolaze nam i ljudi iz firmi, ukoliko im nešto nestane, pa hoće da razreše ko je ukrao. Ili u slučaju kada se oda neka službena tajna. Ponekad neko hoće da proveri radnika koga bi želeo da zaposli - navodi Petković.

Sagovornik kaže da je u poslu kojim se bavi neophodno da čovek bude dobar psiholog, da dobro proceni koga će da prihvati za klijenta i kako će kome da saopšti rezultate istrage.

- Nije prijatno reći klijentkinji, kako smo jednom morali da kažemo, da je njen suprug i otac dvadesetosmogodišnje ćerke vara sa muškarcem. Mi pritom imamo kodekse kojih se strogo pridržavamo. A na neke zahteve se samo nasmejemo, kao na primer na onaj koji nam je uputio čovek od 85 godina, zamolivši nas da otkrijemo da li je njegova supruga, sada baba, ušla u brak nevina - završava, sa malo osmeha nimalo smešnu temu, Petković.



KRITIČNO I U NEGOTINSKOJ KRAJINI


SAGOVORNIK "Života plus" kaže da im se javljaju roditelji iz svih krajeva zemlje koji žele da provere da li se njihova deca drogiraju, ali da je Beograd broj jedan po broju mladih narkomana.

- U ovom trenutku je i Negotinska krajina puna droge, ali najviše problema, ipak, ostaje u glavnom gradu. Loše je što se roditelji često jave kada situacija ode predaleko, a svakako je najteže nekome saopštiti da mu se dete drogira. Oni znaju da se narkomanija dešava negde, nekom, ali ne veruju da je na njihovoj adresi. Čak i kada posumnjaju i jave nam se za pomoć, oni i dalje ostaju u neverici. Nedavno mi je jedna žena jedva poverovala kada sam joj pružio dokaze da joj se stariji sin drogira. Savetovao sam joj da mu uradi test na urin, ali je problem bio što je on podmetnuo mokraću mlađeg brata. Jer narkomani se služe svim sredstvima kako bi prikrili zavisnost - navodi Petković.



POTRAGA ZA OSTAVLjENIM SINOM


U dugoj i uzbudljivoj karijeri, Petković nikada neće zaboraviti jedan slučaj.

- Javila mi se pre nekoliko godina žena i zamolila me da joj pronađem sina Dragana koga je rodila 1964. u Užicu, potom sela u voz za Beograd i bebu ostavila u kartonskoj kutiji ispred jedne firme kod železničke stanice. Kada je videla da su dete uneli unutra, okrenula se i otputovala u Švedsku. Udala se za imućnog čoveka koji je umro dve godine pre nego što se meni obratila za pomoć. Ostavio joj je veliko bogatstvo koje je ona želela da ostavi sinu. Posle tri meseca potrage, uspeo sam da pronađem Dragana u Skoplju. Taj slučaj mi je bio višnja na torti u karijeri - otkriva sagovornik.