100.000 dece u Srbiji ne viđa oca redovno!

Z. Ostojić-Joksović

subota, 11. 02. 2017. u 14:51

100.000 деце у Србији не виђа оца редовно!

Shutterstock

Nakon razvoda, sud gotovo obavezno dodeljuje starateljstvo majci, samo 10 do 15 odsto mališana je pripalo tati. Muškarcima koji sami gaje potomke je teže, jer nemaju razumevanje okruženja i poslodavca

Termin "samohrana majka" često se provlači u medijima i javnosti, asocirajući na ženu koja sama podiže dete i bori se sa raznim teškoćama i nepravdama. A, šta je sa samohranim očevima? Koliko je njihov položaj težak i komplikovan, u kojoj meri su im ugrožena prava, samo se naslućuje, jer probleme retko iznose u javnost. Međutim, oni nisu malobrojni u Srbiji, bilo da su udovci ili su ih napustile supruge i ostavile da se sami staraju o deci. Samohrani očevi su prinuđeni da balansiraju između egzistencijalnih problema, pritiska okruženja i teže se od žena uklapaju u ulogu "majke i oca" i domaćice.

- Sa pojmom samohrani otac ili samohrana majka se u priličnoj meri manipuliše. Nije svako ko je sam sa decom samohran. Pre svega su to udovci i udovice, a nisu bračni partneri koji žive sa decom nakon razvoda jer oni imaju pravo na alimentaciju. Ako ona izostane, to znači da su zakazale stručne službe, odnosno centar za socijalni rad, tužilaštvo i policija. Međutim, kod nas se te dve kategorije roditelja poistovećuju i to ne samo iz neznanja, već i zbog zloupotrebe - naglašava Dejan Višekruna, predsednik Udruženja građana "Tata", koji je samohrani otac.

* Na koji način se vrše zloupotrebe?

- Majka nije samohrana čak i ako otac ne plaća alimentaciju, a upravo to pokušava da dokaže dve trećine žena nakon razvoda. One, kao i očevi koji se nađu u takvoj situaciji, pripadaju kategoriji jednoroditeljskih porodica. Tačno je da oko 100.000 dece redovno ili uopšte ne viđa oca i da oko 50.000 mališana redovno ne prima alimentacije, ali čak ni u takvim okolnostima majka nije samohrana. Postoje pravna sredstva i besplatna pravna pomoć koja ima savetodavni karakter, kako da se neodgovorni očevi nateraju da ispunjavaju svoje obaveze. Naše Udruženje "Tata" se ovom vrstom usluga, kao i mnogih drugih, bavi se uspešno pet godina.

USPEŠNE I BOGATE UCENjUJU BIVŠE Sa plaćanjem alimentacije naročito imaju problema uspešni muškarci. Iako zakon jasno kaže da se visina određuje na osnovu potreba deteta, zavisno od njegovog uzrasta, bivše supruge i majke njihove dece često vrše pritisak na sudove da taj iznos budu višestruko veći nego što je propisano. Po zakonu, visina alimentacije se određuje na osnovu prihoda muškarca i uglavnom nije veća od 1.000 evra, ali nezadovoljne bivše supruge koje često i samoinicijativno napuste bračnu luku, kako kažu zbog "neslaganja karaktera", smatraju da im pripada daleko više jer bivši dobro zarađuje. Kod takvih zahteva, sudovi ne staju na njihovu stranu, ali one gotovo nikada ne odustanu od ideje da dobiju veći deo kolača od njegovih mesečnih prihoda.

* Uglavnom se spominju neodgovorni očevi, ali postoje li i neodgovorne majke?

- Naravno da postoje, ali se već u startu njima manje zamera jer se majka u tradicionalnom duhu smatra osobom koja je najvažnija u odgajanju deteta, što nije tačno. Očevi mogu biti vrlo odgovorni i brižni u odnosu prema detetu, ako im se dozvoli da budu tate na pravi način. Međutim, problem je u tome što im se često ne dozvoljava da to i pokažu, zato što postoji uvreženo ubeđenje da su nemarni i da nisu dovoljno vešti da rade sve oko deteta, pogotovo dok je malo. Naravno da je ovo zabluda koju je teško otkloniti, jer ukoliko su spremni, prihvataju bez gunđanja i sa uživanjem svaku vrstu obaveza, od povijanja i kupanja beba, hranjenja, uspavljivanja, odvođenja u školu, spremanja obroka... Spremni su da sopstveni život u potpunosti da podrede detetu.

* Kako u Srbiji prolaze samohrani očevi?

- Samohranim očevima je mnogo teže, jer oni bukvalno nemaju na koga da se oslone. Imamo primere očeva i dece koji nemaju nikog bliskog na svetu. U takvim situacijama moraju da se snalaze na najrazličitije načine, da bi detetu pružili ljubav i omogućili normalan razvoj. Da bi obezbedili egzistenciju, moraju mnogo da rade, a često ne nailaze na razumevanje poslodavca kao majke. Poslodavci ih nerado i primaju, jer unapred računaju na njihova odsustvovanja sa posla, što ne mora da znači ukoliko se dobro organizuju. Za malu decu postoji obavezno primanje u vrtić, uz regresiranu cenu, što mnogi opet ne znaju, pogotovo u unutrašnjosti. Centri za socijalni rad su u zakonskoj obavezi da pomažu ne samo njima, već i roditelju kod koga dete ostaje nakon razvoda. U našem Udruženju kao i u drugima slične namene, svi mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć, da bi znali gde i kako da ostvare svoja prava. Precizno mora da se odredi model vršenja roditeljskog prava sa mestom boravka deteta, mora da se odredi model održavanja odnosa roditelja i dece, kao i model izdržavanja deteta.

* Šta u praktičnom smislu znači određivanje modela vršenja roditeljskog prava?

- Ukoliko je podoban, samohrani roditelj ostaje sa detetom, o čemu vode računa nadležne institucije, odnosno centri za socijalni rad, tužilaštvo i policija. Kod razvedenih roditelja bi takođe trebalo da se vodi računa šta je najbolje za dete, mada se u većini slučajeva deca dodeljuju majci. U svakom slučaju, roditelj koji nije sa detetom, mora da plaća alimentaciju za njegovo izdržavanje. Da ostvari samostalno vršenje roditeljskog prava, otac može obraćanjem sudu, mada praksa pokazuje da tek oko 10 odsto dece ostaje kod očeva nakon razvoda. Na jugu Srbije nešto više, oko 15 odsto.


* Šta se dešava kada roditelji ne mogu da se dogovore?

- Tada se radi o zlonamernom razvodu koji je prisutan u priličnoj meri. U zdravom, dogovornom razvodu, deca ne moraju da pretrpe nikakvu traumu, ali u višegodišnjim, optužujućim sporovima supružnika, deca izlaze opterećena različitim psihičkim traumama. Ovde se podjednako loše ponašaju žene i muškarci, jer najčešće osporavaju viđanje deteta roditelju sa kojim ne živi ili to viđanje na ometaju na sve načine. Takvih zlonamernih razvoda je od 25 do čak 50 odsto, veći je procenat u slabo razvijenim sredinama.

* Da li dete može da izabere sa kim želi da živi?

- Do sedam godina se dete oslanja isključivo na majku i uglavnom ostaje sa njom. Nakon toga ta veza popušta, pogotovo posle desete godine, kada se sve više ugleda na oca. Po zakonu, sa detetu od deset godina se omogućava da izrazi želju sa kim želi da živi, a onda se to stručno procenjuje. Međutim, uobičajeno je da se tek posle navršene 13. detetova volja uvažava, a nakon 15. je želja neprikosnovena. Ipak, čak i tada se procenjuje šta je za dete najbolje. Vodi se računa o tome da se dete ne dovodi u sud, već se bira mesto gde će ono biti potpuno opušteno u razgovoru.


ŽENE IMAJU VEĆU PODRŠKU


Istraživanja pokazuju da je trećina muškaraca u razvodu potpuno posvećena deci, druga trećina je autonomna. Oni korektno ispunjavaju sve svoje obaveze, ali žele da ostanu po strani. Poslednja trećina očeva nakon razvoda diže ruke od svega i odlazi ne želeći da ispunjava obaveze.

Međutim, kod nas postoji još jedna pojava. Muškarci koji žele decu i dobiju ih na sudu, stavljeni su daleko više pod lupu posmatranja nego žene majke. Iako su potpuno posvećeni, stalno su u velikom strahu da će im decu oduzeti, a to mora da se promeni. Žene imaju veću podršku i naklonost društva jer se tradicionalno doživljavaju kao neodvojivi deo života i odrastanja deteta, bez obzira što svoje uloge ne izvršavaju uvek na pravi način - ističe Dejan Višekruna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Дуле

11.02.2017. 15:17

Питање: да ли је разлог одбијања очева да виде своју децу или су на овај или онај начин спречени да то ураде? То је огромна разлика а суштина овог проблема.

Nikolica

11.02.2017. 22:48

Ja sam u srećnom braku i naša deca uživaju u našoj slozi. Ipak, moja deca mene ne viđaju po dve, tri nedelje mesečno...stalno sam po terenima (policija, vojska, žandarmerija)...pa verujem da ima očeva koji ne žive sa svojom decom zbog razvoda, ali ih češće viđaju nego što ja viđam moje.

Tadijakadija

16.02.2017. 08:57

Уствари мајке које не дају оцу да виђа своју децу не свете се бившем мужу - парнеру већ и својој сопственој деци.Тако настају многе празнине у васпитању деце од стране оца.Деца када одрасту нису потпуно прилагођена да се снађу у свету , (нарочито мушка која се поистовећују са оцем), чиме се несрећа само умножава,а добри односи међу родитељима су од кључног значаја за развој детета.

Marko

20.03.2018. 10:36

Tuzno je u kakvoj zemlji zivimo gde nema pomoci od socijalnih radnika ..otac sam maloletnog sina koji kad ga vodim kod majke place i vristi da bi ostao sa mnom..a ta ista majka se svet meni preko deteta i brani da ga vidjam..molim za pomoc jer dete ocigledno voli da provodi vise vremena sa mnom a to mu majka ne dozvoljava..i posle pravite decu u ovoj zemlji gde ste ne zasticeni.

joca

24.08.2018. 12:52

@Marko - isti slučaj...reci mi koliko često viđaš dete? Meni su odredili, iako sam "ocenjen" kao dobar i visokomotivisan otac, da dete viđam dva puta nedeljno po dva sata...Pošto je dete malo, ima samo 2 godine i 2 meseca, interesuje me kada ću moći da očekujem korekciju modela viđanja?!

Igor

09.07.2019. 13:40

ja imam takodje veliki problem, razveo sam se pre 7 godina imam dve cerke iz prvog braka. od starta imam problem sa bivsom zenom, kako kazu instruisala je mladju cerkicu na razne nacine da je udaklji od mene,gde ona od kada su se preselili u drugi grad ne zeli da me vidi niti bilo kakav kontakt samnom, bezi plasi me se kada me vidi u centru za socijalni rad, da bi na kraju i starija cerka podlegla uticaju majke i okruzenja u kome zive u vanbracnoj zajednici.najveci problem je sto ja cerke obozav

Bokica

26.03.2020. 13:19

Sta je sa onima koji se ne pridrzavalju modela vidjanja deteta tj nikakva komunikacija sa detetom i pored uredjenja modela vidjanja deteta.Jednostavno nejavlja se,ne zove ,ne dolazi po nju?