Vetar u leđa (ni)je nepotizam

Glumci rađaju buduće glumce, u domu pevača odrastaju pevači. Porodične advokatske kancelarije čuvaju "stolicu" za još jednog naslednika, a lekarske ordinacije beli mantil za sina ili ćerku. Iza uspešnog deteta često se krije uspešan roditelj. Istina ili stereotip? Većina stanovnika Srbije bi, kao iz topa, "zaokružila" ovo prvo. Pitanje je, međutim, da li su deca uspešnih roditelja nužno uspešna i ako jesu, da li iza toga stoji samo "zaleđina" ili mogu biti i geni, vaspitanje, radne navike? Da li je olakšan start vetar u leđa ili breme koje naslednicima ponekad lomi krila? I zašto se ovo uvek vezuje za nepotizam?

- Nepotizam je dolaženje do pozicija i uspeha bez potrebnih kvalifikacija, a zahvaljujući porodičnim vezama. Deci koja se bave istim poslom kao i roditelji, pripisuje se ukazivanje boljih prilika, veća mogućnost za napredovanje, bolja plata, veća zaštita u situacijama odgovornosti, krize, lošijeg poslovanja. Kod ljudi je percepcija raširenosti nepotizma izraženija u situaciji velike nezaposlenosti, kada na jedno radno mesto konkuriše desetine pa i stotine kandidata, a postoje stvarni primeri zapošljavanja po rodbinskoj ili partijskoj liniji - ističe psiholog Svetlana Rafailović.

Sagovornica "Života plus" tvrdi da je roditelj najbitnija figura u životu svakog deteta.

- Učenje po modelu je jedan od osnovnih oblika formiranja navika i interesovanja - tvrdi sagovornica "Života plus". - U skladu sa tim, kod dece uspešnih roditelja postoje određeni preduslovi za lakši put do uspeha. Od malih nogu imaju priliku da slušaju roditelje i njihove kolege dok pričaju o poslu, posećuju ih na radnom mestu ili ih gledaju na televiziji, što dovodi do toga da još u ranom uzrastu formiraju određena interesovanja i vrednosti.

Rafailovićeva podseća da mnogi glumci sa radošću prepričavaju kada su kao mali odlazili na probe i predstave svojih roditelja, slušali i gledali poznate ličnosti u svojoj kući. Ali, napominje, to važi i za ostale profesije, jer se u uglednim porodicama uglavnom neguje atmosfera u kojoj se forsiraju i cene uspeh, rad, priznanje.

- U uspešnim porodicama mališani rano stiču predstavu o značaju ulaganja u sebe, imaju razvijene radne navike, svest o neophodnosti usavršavanja. Uspešan roditelj nije samo uzor, već i učitelj koji sa svojom decom deli znanje, iskustva, upućuje ih u tajne "zanata", savetuje ih kako bi ih poštedeo početničkih grešaka. Ako se sagledaju potencijali mališana, veštine i sposobnosti, dopusti im se da se oprobaju u različitim oblastima i pronađu u onoj koja ih ispunjava - stvaraju se deca koja će biti uspešna koliko i roditelji ili uspešnija.

Problem je što naslednici svoj identitet grade upravo na temelju odrednice "dete te i te osobe", a pod presijom "moram da budem kao mama ili tata", "ne smem da ih izneverim"... Zato se u periodu adolescencije može javiti bunt, bojkot pravila, potreba da se ruši autoritet. A, s druge strane, čak i ako uspeh roditelja laska i olakšava, on nije stoprocentna garancija za lični uzlet, ukoliko se osoba ne razvija u skladu sa zahtevima određene profesije.

- Mladi ljudi moraju da budu iskreni i tolerantni prema sebi, svojim neuspesima, krizama, konfliktima i uspesima, da sebe grade i u emocionalnom, a ne samo u profesionalnom segmentu. Ako u tome ne uspeju, lako mogu da podlegnu zahtevima društva koje ne prihvata neuspešne - kaže Rafailovićeva.

Deca često "prešišaju" roditelje, a ponekad im ne stignu ni "do lakta". Okolnosti su uglavnom odgovorne za to, ali i pogrešni izbori mladih ili pritisak odraslih. Neko po svaku cenu želi da dete nastavi porodičnu tradiciju, zanemarujući njegove želje, talente i sposobnosti. A, ponekad mališani i ne osluškuju sebe, nego po inerciji kreću stazama koje su drugi za njih utabali, pa s godinama shvate da im tu uopšte nije udobno, da se ne snalaze, ne umeju, ne znaju. Mogli su da budu mnogo srećniji i uspešniji u drugim profesijama, ali su "žrtvovani" ili su pristali na žrtvu.

- Ako se mlad čovek dvoumi da li da krene u pravcu usavršavanja ličnih interesovanja i sposobnosti ili ka onome što je porodična tradicija, važno je da sebi postavi određena pitanja. Koliko će moja sposobnost doći do izražaja u profesiji koje biram? Koliko se podudaraju moja interesovanja i sposobnosti? Koji su mi omiljeni predmeti u školi, sekcije? Čime volim da se bavim u slobodno vreme? Koje osobine mora da ima osoba koja se bavi određenim poslom? Poznajem li zahteve profesije kojom nameravam da se bavim? Da li znam koji su uslovi rada i kako izgleda radni dan? Koje su zdravstvene indikacije i kontraindikacije tog zanimanja? Odluka o izboru škole i profesije jedna je od najznačajnih u životu i deo je ličnog identiteta svake osobe. Zato je važno da bude ispravna. Do nje se može doći i savetovanjem sa psihologom, testiranjem sposobnosti, ali i razgovorom koji vodi ka osvešćivanju želja, motiva, očekivanja - ističe psiholog.

Događa se i da se naslednici "ograđuju" od roditelja i njihovih profesija, samo da bi ih društvo prihvatilo i da ne bi ispalo da su tu gde su samo zato što su "nečiji". Ali, u tome teško uspevaju. Jer, kada čujemo da je dete glumca otišlo u glumačke vode ili pevača u pevačke, odmah pomislimo da je "progurano", a ne da je talentovano.

- Kada procenjujemo svoj ili tuđi uspeh, to činimo uglavnom na osnovu svojstava osobe i situacije. Prvo pripada ličnosti i manje je podložno promenama, za razliku od drugih aspekata kao što su težina zadatka, sticaj okolnosti, sreća. Ako tuđi uspeh sagledavamo samo kao uticaj situacionih faktora, umanjujemo značaj nečijih sposobnosti - objašnjava naša sagovornica.

A opet, čini se da baš deci uspešnih roditelja ne praštamo ni uspeh ni neuspeh. Rafailovićeva kaže da je to zato što se sa njima poistovećujemo, kroz njih živimo svoje neostvarene ambicije i potrebe, nerealizovane sposobnosti, a nad njihovim neuspehom likujemo jer nam olakšava sopstveni.

- Lakše se podnose svakodnevne teškoće kada je i nekom poznatom život maćeha, a ne samo nama. Baš kao što se i lični uspeh tada doživljava većim - naglašava psiholog.

Lakše nam je da svaki put, kada čujemo da neko igra na istim pozorišnim daskama kao i njegova majka, operiše u sali u kojoj je to radio i njegov otac ili je na dobrom mestu u profesiji gde mu je roditelj uticajan, komentarišemo - to je "preko veze". I to je nepotizam. Iako je on prisutan u svakoj zemlji, pa i u našem društvu, pitanje je da li ga vidimo i tamo gde mu mesto nije.

Prirodna težnja svakog roditelja je da detetu obezbedi sigurnost, a to se najlakše postiže kroz sigurno radno mesto i redovne prihode. Ipak, ne to znači da talentovanim naslednicima nije mesto baš u roditeljskoj struci.