Kad general - vojni ekspert, piše krimi roman: Slabosti su svima iste

D. BOGUTOVIĆ

četvrtak, 02. 07. 2020. u 17:00

Кад генерал - војни експерт, пише крими роман: Слабости су свима исте
Mladen Vuruna o knjizi "Otrov, banka i treće pismo": One su pokazatelj koliko društva liče jedno na drugo
NE događa se tako često da vojni eksperti i generali pišu krimiće, i to vrlo uspešne. Takva sudbina zadesila je Mladena Vurunu (1963) kome je nedavno izašao drugi krimi-roman "Otrov, banka i treće pismo", u izdanju "Arhipelaga". Ovaj veoma daroviti pisac, inače, doktorirao je na Vojnoj akademiji, autor je više stručnih i naučnih radova i jednog udžbenika, po činu je general-major, a po profesiji načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane.

U "Otrovu..." čitalac prati uzbudljivu priču koja se odigrava šest dana u Beogradu, gde dva glavna junaka, pisac u pokušaju i policijski inspektor Petrov, pokušavaju da reše tajanstveno ubistvo koje je potreslo grad.

- Pažnja čitalaca je važna i tekst koji nije u stanju da tu pažnju zarobi, da čitaoca izvede iz fizičkog sveta i smesti u novu stvarnost, nije uspešan tekst. Bar nije uspešan u čitalačkoj recepciji. Aktuelni događaji u vezi sa pandemijom upozoravaju nas da prebacivanje u veću brzinu življenja u doba globalizma možda i nije bila mudra odluka, ali duh iz boce je oslobođen i to stanje, po svemu sudeći, neće se promeniti. No, i pored svega, brza priča je svojstvena krimi-žanru. Moji su napori stoga usmereni ka pisanju romana koji se mogu pročitati u dahu. Nadam se da tom brzinom neće biti i zaboravljeni - kaže, za "Novosti", Mladen Vuruna.

KULTURE NISU IZOLOVANE VURUNA je tokom oficirske karijere živeo širom bivše Jugoslavije, što mu je pružilo mogućnost da "upozna kulture koje nisu i ne mogu biti izolovane, a ni same sebi dovoljne". - Čini mi se da zahvaljujući tome lakše pišem romane koji bi trebalo da budu razumljivi i izvan prostora i vremena unutar kojih se odvija radnja. U jednom od njih upotrebio sam nekoliko idioma da bih dočarao raskole i izazove s kraja osamdesetih sa kojima se suočila grupa mladih ljudi. U rukopisu na kojem sada radim poigravam se slovenačkim jezikom.

U pozadini ubistva autor nam nudi sliku stvarnosti, mutnih poslova, korupcije...

- Mutni poslovi nisu svojstveni nekom određenom društvu, vremenu ili prostoru. Oni su svuda i uvek prisutni, sa nama su od osvita civilizacije i verovatno je to razlog zašto je krimi-žanr u književnosti i filmu toliko popularan. U dvadeset prvi vek ušli smo sa iluzijom da je sve moguće i da nam je sve dostupno. Korporativno-finansijski centri moći i elektronski mediji podižu maglu u kojoj smo skoro izgubili sposobnost da prepoznamo laž, pa su i nepočinstva manje vidljiva. Ali su zato vrlo inspirativna za misao i maštu.

Vuruni je "Otrov..." drugi krimić, a na pitanje šta ga privlači tom žanru odgovara - "priča o društvu".

- Krimi-roman ima manje-više tipske likove, skrojene prema obrascu koji ne opterećuje zaplet. Ali, u tom zapletu uvek je glavni lik zajednica u kojoj se dešavaju kriminalne radnje. To su romani koji govore o slabostima ljudskog društva na način koji je zanimljiv široj čitalačkoj publici. A slabosti su nam iste i one su pokazatelj koliko društva liče jedno na drugo. Krimi-žanr je prisutan i kod književnih stvaralaca koji su etablirani kao "ozbiljni" pisci.

Vuruna kaže da su njegova dva životna poziva - vojnički i spisateljski - dobro usklađeni, jer su različiti.

- Danas je profesija pisac takoreći iščezla. Živeti od pisanja jednako je teško kao i naučiti nekoga da stvara književna dela. Ne bih rekao da profesija pisac ne postoji, ali u malim jezicima veoma mali broj ljudi može da plaća račune pišući knjige. Danas imamo ljude koji objavljuju vredne knjige, a rade druge poslove. Možda nije dovoljno često da uniformisana osoba i pisac obitavaju u jednoj ličnosti, ali nije nespojivo i već je viđeno. Istorija srpske književnosti pamti "uniformisane" pisce. Koča Popović je, na primer, jedan od njih.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije