Klopka za ptice upala u klopku medijskih spekulacija: Nikola Kusovac o polemikama povodom statusa slike velikana Mila Milunovića

SLIKA našeg velikana Mila Milunovića "Klopka za ptice", koja je kao deo postavke "Srpsko slikarstvo 20. veka (1950- 2000) - izbor iz privatnih zbirki", izlagana u Domu vojske, upala je nedavno u klopku medijskih spekulacija, ali i polemike o njenom poreklu i pravnom statusu.

Naime, sumnje iznete u tabloidima potkrepila je Ivana Simeunović Ćelić, direktorka Muzeja "Cepter" i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u penziji, navodeći da ovo platno za koje je Miodrag B. Protić u monografiji "Slikari i vajari" ("Prosveta", 1962) tvrdio da je vlasništvio Izvršnog veća FNRJ, nije uspela da nađe u zgradi

SIV-a kada je 1996. pisala monografiju posvećenu Milunoviću. Iz toga je izvela zaključak da je delo, koje je sada u vlasništvu privatnog kolekcionara (Radojice Mihajlovića), bilo nelegalno otuđeno iz državne kolekcije.

- Do 2001. godine slika nikada nije izlazila iz državnog, odnosno društvenog poseda - tvrdi, za "Novosti", istoričar umetnosti Nikola Kusovac, autor izložbe, ali i monografije "Srpsko slikarstvo 20. veka (1950-2000) - izbor iz privatnih zbirki" (Fondacija "Plavo"). - Ona se u SIV-u nije nalazila ni kada je komisija, u kojoj smo, sedamdesetih godina bili koleginice Vera Ristić, Lana Antić i ja, popisala sva umetnička dela. Već tada je otuđena, ali nije otišla u privatno vlasništvo, već u Galeriju savremene umetnosti u Skoplju.

U ovu instituciju, kako pretpostavlja sagovornik, "Klopka za ptice" stigla je najverovatnije, još dok je Milunović bio živ, tačnije posle zemljotresa 1963, kao neka vrsta pomoći za galeriju u osnivanju.

ETIKETA Slika zavedena u Skoplju kao "Kompozicija"

Pročitajte i: “Još živimo u MUŠKOM SVETU, ostaje nam mnogo do RAVNOPRAVNOSTI”: Trejsi Ševalije za “Novosti” o poziciji žena u društvu i ljubavi

- Trebalo bi iz Skoplja zatražiti podatak kada je inventarisana - nastavlja Kusovac, dodajući da se ovo delo, ali pod imenom "Kompozicija" (etiketa makedonske galerije na kojoj piše taj naziv je i dalje na poleđini platna) našlo i na velikoj izložbi održanoj u Skoplju 1986. i da je reprodukovano u katalogu. - Nemoguće je dakle ono što sada tvrde, da je slika prvi put javno viđena na mojoj izložbi u Domu vojske. Ona je i u Beogradu predstavljna na izložbi "Kolekcionar kao kustos i selektor" galerije "Arte", 2013. Zanimljivo je da je u katalogu reprodukovana upravo ispred članaka Ivane Simeunović Ćelić o Decembarskoj grupi.

Sada "sporna" Milunovićeva slika, stigla je nazad u Beograd 2001. godine, u "kontingentu" u kome su bila i dela Lubarde, Tabakovića, Dobrovića, Čelebonovića, Vidića, Milovanovića, Nadežde Petrović, objašnjava sagovornik. Umetničkoj galeriji u Skoplju, tada su Zavod za zaštitu spomenika i tamošnje ministarstvo kulture, ali i skupština, odobrili da ova dela otuđe, odnosno zamene za radove makedonskih autora.

- Beograd je profitirao iz ove trampe - smatra Kusovac. - Oni su dobili osrednje makedonske autore, a naši kolekcionari sjajne komade. Što tada naša država nije reagovala i kupila ih za institucije, pitanje je za onoga ko je 2001. bio ministar kulture.

U Titovo vreme, iz zbirke SIV-a, za koju Kusovac kaže da je i danas u dobrom stanju ("Najveći deo vrednih dela tamo je nepokretan - ogromni mozaici, zidne slike, tepisi, tapiserije.... Vujaklije, Srbinovići, Konjovići..."), bilo je nemoguće da neka slika dospe u privatno vlasništvo.

- Procedure su bile vrlo rigorozne - objašnjava sagovornik. - To se tada zvalo Uprava zgrada, a slikarka Šemsa Gavrankapetanović bila je zadužena za likovnu zbirku. Ona je našoj komisiji obezbedila da popišemo dela ne samo u Palati "Srbija", već i SIV-u 2 i 3, ali i u vili u Užičkoj 1. Mi smo taj posao radili u okviru ONO i DSZ.

ŠUMANOVIĆ NA DAR RANKOVIĆU

ZA razliku od SIV-a, iz čije kolekcije se dela nisu otuđivala, iz jedne od naših najboljih zbirki, one koju ima vojska, neke su slike davane na poklon, priča Kusovac.

- Vojska je za svoje potrebe otkupljivala likovne radove, a kada bi neko odlazio u penziju, ili proslavljao nešto, na poklon bi dobijao umetničko delo. Za jedan od rođendana, Aleksandar Ranković je, recimo, dobio sliku Save Šumanovića. Ta dela su se uredno vodila kao vlasništvo JNA, a zabeleženo je i kada su kupljena i kome su i kada poklonjena.

PEPCA I NADEŽDA

I VILI u Užičkoj 1, rezidenciji Edvarda i Pepce Kardelj, kao član komisije koja je popisivala umetnička dela Kusovac je naišao i na izuzetno vrednu sliku Nadežde Petrović, neveliki, ali dragocen portret Jovana Skerlića:

- Popisao sam je, iako je drugarica Pepca tvrdila da su platno dobili na poklon i da je njihovo privatno vlasništvo. Sliku su poneli sa sobom u Sloveniju i pre nekoliko godina je od njihovih naslednika otkupljena za velike pare. Sada je u jednoj privatnoj zbirci u Beogradu.