“Još živimo u MUŠKOM SVETU, ostaje nam mnogo do RAVNOPRAVNOSTI”: Trejsi Ševalije za “Novosti” o poziciji žena u društvu i ljubavi

MNOGO toga se promenilo, ali još živimo u muškom svetu. Muškarci i dalje imaju veću ekonomsku, političku i društvenu moć. Naravno, mnogo je bolje nego u vremenu opisanom u romanu "Jedna nit", jer žene sada imaju pristup visokom obrazovanju i veći izbor karijera. Međutim, žena retko postane politički ili ekonomski lider. Osim toga, muškarci su, za isti posao, i dalje više plaćeni od nas. Prešle smo veliki put, ali nam ostaje još mnogo da pređemo do pune ravnopravnosti - kaže, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", bestseler spisateljica Trejsi Ševalije (57), uoči svog dolaska u našu zemlju.

Britansko-američka hit autorka, koja je svetsku slavu stekla romanom "Devojka sa bisernom minđušom", biće 6. i 7. marta ekskluzivna gošća izadavačke kuće "Laguna" i Sajma knjiga u Novom Sadu. Tokom svog boravka u našoj zemlji Trejsi Ševalije će se družiti sa čitaocima i ujedno promovisati svoj poslednji roman "Jedna nit" (u izdanju "Lagune" i prevodu Nenada Dropulića).

U svom novom delu, Trejsi Ševalije se bavi sudbinom "prekobrojnih žena" (surplus women) u Britaniji, gotovo dva miliona njih koje su zbog velikog broja poginulih muškaraca ostajale same i neudate između dva svetska rata. Glavna junakinja "Jedne niti" Vajolet Spidvel je jedna od njih. Ali, umesto da ostane da brine o svojoj majci, što se od nje očekivalo, Vajolet je izabrala teži put, da se osamostali i pridružila se odabranoj grupi vezilja u uglednoj Vinčesterskoj opatiji.

- Neudate žene, većina njih, u to vreme nisu mogle da nađu posao na kojem bi zarađivale dovoljno za samostalni život, pa su zavisile od pomoći porodice. Najčešće su ostajale u porodičnom domu i kasnije brinule o svojim ostarelim roditeljima. Odlazeći od svoje majke i birajući nezavisnost, Vajolet je donela izuzetno hrabru odluku.

* Koliko su te žene uopšte imale mogućnosti?

- Što se tiče nekog višeg obrazovanja i karijere, žene srednje klase tada nisu mogle mnogo da biraju. Mogle su da budu učiteljice, negovateljice ili sekretarice, i to je otprilike bilo sve. Pripadnice radničke klase radile su u fabrikama i prodavnicama, ali su na neki način, imale više slobode. Zato sam se okrenula kreativnim umetnostima da bih našla "posao" za Vajolet, onaj u kome će moći da pronađe sebe, a to je bilo društvo vezilja.

o Mnogi smatraju da su "prekobrojne žene" bile veoma značajne za jačanje feminističkog pokreta u svetu. Slažete li se?

- Bilo je mnogo generacija zaposlenih žena koje su uticale na feminizam. Na primer, tokom Prvog i Drugog svetskog rata žene su preuzele muške poslove, jer su muškarci morali da idu u rat. Svaki put kad bi se neki muškarac vratio i tražio svoje radno mesto žene su se teško odricale novostečene finansijske nezavisnosti ali i osećaja važnosti koji im je posao davao. Ta njihova borba je gotovo direktno dovela do toga da posle Prvog svetskog rata žene u Velikoj Britaniji dobiju pravo glasa. Postojao je odijum u javnosti prema "prekobrojnim ženama", sam naziv je bio negativan i uvredljiv. Ali, mnoge od njih su naučile da se bore za sebe, a to je važna stvar.

Foto V. Danilov

* I posle tragičnog gubitka verenika, Vajolet nije odustala od ljubavi. Da li ljubav zaista može spasti svet?

- Zavisi na koju ljubav mislite. "Jedna nit" slavi različite vrste ljubavi, a ne samo onu romantičnu, između muškarca i žene. Ova knjiga govori, pre svega, o snazi prijateljstva. Kroz ceo roman Vajolet sklapa snažna prijateljstva sa ženama koje je podržavaju. A takve veze traju zauvek.

Pročitajte i: Pročitajte i: “Vezuju nas bolna sećanja”: Reditelj Atom Egojan za "Novosti" o novom filmu "Počasni gost"

* "Nas žene pripremaju da dajemo i ugađamo drugima, šta god osećale", jedan je od citata u knjizi. Da li žene i danas moraju da se uklope u određene šablone?

- Da, nažalost. I sada se od žena, mnogo više nego do muškaraca, očekuje da brinu o drugima. Muškarci donose novac, a žene nežne reči i dela. U romanu, one šiju jastuke kako bi olakšale vernicima dok kleče u katedrali, dok se muškarci penju u kulu da bi pokrenuli crkvena zvona. Oni ne razmišljaju o tome kako zvona zvuče drugima, već samo da li mogu uspešno savladati komplikovan matematički obrazac povlačenja kanapa. Ovakva razlika u poimanju stvari postoji i dalje, mada, na sreću, sada imamo i žene zvonare.

Foto V. Danilov

Iako napisan pre više od dve decenije (1999) roman "Devojka sa bisernom minđušom", zasnovan na priči o nastanku čuvene Vermerove slike, i dalje vodi svoj život. Krajem maja ovaj roman će "oživeti" kao opera u Ciriškoj operi.

- Veoma sam uzbuđena i dalje začuđena idejom da svoju knjigu gledam i slušam u operi. Ta knjiga ne prestaje da me iznenađuje, ima neki svoj život, ljudi je i danas čitaju i stalno me pitaju o njoj. Na sreću, još uvek volim tu sliku i Vermera i srećna sam kad mogu da govorim o njoj.

SUSRET SA ČITAOCIMA

NA Novosadskom sajmu, 7. marta od 16 sati biće održan razgovor sa Trejsi Ševalije, a nakon toga slavna književnica potpisivaće svoje knjige. Dan ranije, 6. marta od 18 sati, Trejsi će se sresti sa svojim čitaocima u Beogradu u knjižari "Delfi SKC".

Osim romana "Devojka sa bisernom minđušom" koji joj je doneo svetsku slavu, Ševalijeovu srpski čitaoci znaju i po knjigama "Pali anđeli", "Dama i jednorog", "Plameni sjaj", "Izuzetna stvorenja", "Poslednji begunac"... koje objavljuje "Laguna".