CRNA Gora je danas sve ono što nikada u svojoj istoriji nije bila - uspostavljena na nerazumevanju i nepoznavanju vlastite (bliže i dalje) istorije, na nepoštovanju vlastitog naroda, na poništavanju vlastitog jezika. Da bi se mreža duha samoporicanja zategla, bez ostatka, bila je neophodna istraga predaka, obračun s vlastitim predanjskim pamćenjem. Vodeći arhitekta ovog velikog greha zaboravio je na jednu sitnicu - da bez volje Oca našega ni ptica ne uzleće, ni dlaka s glave naše ne pada. Zaboravio je na riznicu na nebesima kojoj se lopov ne približava i novac je ne kvari. Siroto, slepo, dete zemaljsko! Nije još kasno da se, kao sin klonuli, pomoli za oproštaj svih svojih bezakonja, oslobodi ispraznosti savremene đavolijade, i umakne knezu ovog sveta koji ga je zaslepio, pa se vuče od jedne do druge bare. Pred ognjem koji spaljuje svako zlo zemaljsko je sve kao senka i zvuk vetra!

Ovako Selimir Radulović, pesnik, esejista i upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, u intervjuu za "Novosti", rečima boji "biblijske slike" koje već dva meseca verujući narod "crta" na litijama u Crnoj Gori.

PROČITAJTE JOŠ - "U ljudima se dogodila duhovna revolucija, narod u litijama drži čas demokratije. Crna Gora više nikad neće biti ista": Otac Gojko Perović o odbrani svetinja SPC

* Vaše zbirke poezije - "Dah male molitve", "Senka osmog eona", "Dvanaest", ovenčane su priznanjima, a kao da su pisane ovih dana, dok "traje naša žalosna crnogorsko-srpska priča"?

- U pravu ste, ako se uzme u obzir jedan širi (hrišćanski) kontekst. U svetu u kojem je dobro postalo sićušno, oskudno i nemoćno, u kojem su i tkači Božjih tkanja nepriznati i neocenjeni, zapevala je, iz najdubljih dubina, srpska duša, iznalazeći svoj ritam, meru, misao, svoje tačne i prave reči. Pokazalo se da je vera Hristova dah i život srpskoga naroda, baš tamo gde smo pomislili da nema srpskoga ni daha, ni života, i da je bio u pravu Njegovo preosveštenstvo episkop novosadski i bački, somborski i segedinski, dr Irinej, kada mi je, pre petnaestak godina, kada se Crna Gora odvajala od zajedničke države sa Srbijom, u jednoj šetnji, iskreno rekao - ako se pokaže da Crnogorci nisu Srbi, ja više ne znam ko su Srbi! Prisećam se tih reči danas, kada je belodano da prisustvujemo novom rađanju Crne Gore, koja se oslobađa sedamdesetogodišnjeg gnoja i gube bezbožja komunizma, njegovih ubistvenih otrova praznoslovlja, mnogoslovlja i štetnoslovlja, u kojoj je na delu onaj proces kada se naš (lični) krst preobrazio u krst Hristov, uz pomoć koga se spasavamo.

* Novi život Srpske Sparte?

- S Hristom stradamo, veli nebohodi Pavle, ali se s njim iznova rađamo i proslavljamo. Biblijske slike koje su se preselile na ulice gotovo svih crnogorskih gradova posvedočile su da je Onaj koji je u nama veći od onog koji je u svetu. Ako su pak moji ugarci pevajuće vatre, moja mala molitva, čiji je prinos, doista, mali, makar i na tren doprineli da se razbudi i razlije živo vrelo života srpskoga naroda u Crnoj Gori, smatraću da sebe nisam ostavio neposvedočena, odnosno, da nisam sejao po kamenu. Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Grigorije Sinait vele da je moliti većma nego disati, da je molitva sveti oganj radosti koji iz srca izbija, pečat Hristov, a svetopavlovska reč - da verom hodimo, a ne gledanjem.

* Zašto kao narod posle svih golgota nismo zbili redove da očuvamo suštinu nacionalnog bića?

- Pred srpskim narodom su velika iskušenja; puno je poslova, a malo dana. Osnovno je pitanje koliko je u nama još zdravih zrna iz kojih može izrasti novi život. Stoga je neophodno iznova se vraćati istinskoj reči Svetog i ravnoapostolnog Nikolaja Srbskog, iz Žičkog ustava - da bismo uredili državu moramo urediti, prethodno, narod, da bismo uredili narod, moramo, prethodno, urediti porodicu, da bismo uredili porodicu moramo, prethodno, urediti svakog pojedinca, a da bismo uredili svakog čoveka, moramo ga približiti ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom.

* Vaša poezija, u kojoj slavite Gospoda, u početku nije bila lako razumljiva svima, ali sada je drugačije. Imate li vi takav utisak?

- Imam, ukoliko biste iskaz "razumljiva svima" preimenovali u iskaz "poznata svima". Moja je pesma, kao prasak ćutnje koji omogućuje budnoj ćutnji da živi, ista - i juče, i danas, verujem da će biti ista i sutra. Jednako, rekao bih, lako razumljivo i teško razumljiva. Hoću da kažem - kako su stizali lovori i venci, tako se, sasvim prirodno, i širio recepcijski krug oko nje i od teško razumljive postajala je lako razumljiva. Ona, istine radi, nema meru nežne lirske prozračnosti Crnjanskove ili Helderlinove pesme, ali se kristalizuje (i čita), recimo, kao lirski oblik, jednako kao Njegoševa ili Miltonova pesma, kao epski oblik. Nije naodmet, i ovom prilikom, ukazati na izvestan broj niskomimetičkih preduverenja o stvaranju koja rezultiraju u činjenici da se širenje konteksta ka Najlepšoj knjizi i Najlepšem pevaču smatra sumnjivim (pa i jalovim), dok se, recimo, udevanje u kontekst Borhesa ili Eka smatra obavezujućim i obogaćujućim. Razlog tome je greh pretežnijeg dela savremenog srpskog (i evropskog) pesništva - udaljujući se od mita ono se udaljilo od istinske pesme i njene prvoredne krilate supstance.

PROČITAJTE JOŠ - Oslonjeni na mudre pretke

* Važi li i dalje vaše upozorenje, da ukoliko želimo da obnovimo državu i narod, moramo se vratiti dragocenom ognjištu, svetu knjiga?

- Rekao bih da je još urgentnije, budući da je knjiga ključ od svake evropske kuće, i saglasno tome, ključ od srpske kuće. Hose Ortega i Gaset, jedno od najslavnijih imena evropske misli modernog doba, pisao je, pre sedam-osam desetleća, da svako društvo mora da leči svoje članove, da im deli pravdu, da ih brani - i podstiče ih na čitanje. Razmislite - da li je i danas tako? I da li je prirodno što sam, o danu Biblioteke Matice srpske, obnarodovao manifest o povratku knjizi, odnosno, nalog da smisao knjige pretpostavimo besmislu savremenog sveta, besmislu rijalitija i društvenih mreža. Nije bez razloga rečeno - između knjige pisanja i knjige stvaranja može se povući znak jednakosti!

Ž 



DUKAT S LIKOM STARCA

* Pišete li ovih dana novu knjigu? Da li je već iskristalisan njen naslov i kada će ona izaći pred čitaoce?

- Pre dva meseca, u izdanju "Lagune" i KC "Miloš Crnjanski" iz Novog Sada, izašle su moje izabrane i nove pesme, pod naslovom "Ispovest tumača carevog sna". Za petnaestak dana, u "Laguni", svetlo dana će ugledati moja nova knjiga "Dukat s likom starca". Govorim o mojim knjigama, a sve su to, zapravo, darovi Očevi - i vidljivi, i nevidljivi, i unutrašnji, i spoljni. On nas sve daruje, ali samo oni koji prepoznaju njegov dar, kojim nas čini svojom decom, znaju da nijedno srce skrušeno i smireno on neće odbiti. Jedan od vrlinskih otaca hrišćanskog istoka veli da je to kakvi smo, zapravo, naša sudbina, a kakvi možemo da budemo - da je to stvar duhovne prakse. Kad srca, čistoga, tog malog sunca večnosti, bez ostatka prebivamo u Ocu, imajući uobličenu svest o nepostojanosti koju nazivamo životom.


NAGRADE

ZA svoj književni rad Selimir Radulović dobio je: Nagradu "Đura Jakšić", Zmajevu nagradu Matice srpske, Nagradu "Laza Kostić" i druge. Dobitnik je i Zlatne medalje za zasluge predsednika Srbije, Ordena Svetog Stefana Lazarevića, Svetog sinoda SPC, Medalje Konstantina filozofa, Slovenske unije iz Češke i dr. Upravnik je BMS, potpredsednik je Udruženja književnika Srbije, član UO Matice srpske i predsednik UO SNP. Živi u Novom Sadu.


DEVET PESNIČKIH KNjIGA

SELIMIR Radulović (Cetinje, 1953) objavio je devet pesničkih knjiga: "Poslednji dani" (1986), "San o praznini" (1993), "U sjenku ulazim, oče" (1995), "O tajni rizničara svih suza" (2005), "Snovi svetog putnika" (2009), "Pod kišom suza s Patmosa" (2012), "O pastiru i kamenu sa sedam očiju" (2015), "Senka osmog eona" (2016, 2018), "Dvanaest" (2018), knjige izabranih pesama: "Po licu noći" (1996, 1997), "Knjiga očeva" (2004), "Gde Bogu se nadah" (2006), "Izveštaj iz zemlje živih" (2009), "Svetlo iz očeve kolibe" (2011) i knjige izabranih i novih pesama: "S visa sunčanog, strašnog" (1999), "Kao mirni i svetli vesnik" (2008), "Pesma s ostrva siročadi" (2010), "Dah male molitve" (2017), "Ispovest tumača carevog sna" (2019). U izdanju SKZ i "Pravoslavne reči" objavljena su mu Izabrana dela (I-V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: "Pesnik nokturna" (1995) i "Svetlo iz očeve kolibe" (2015). O njegovom delu objavljene su dve knjige - Slobodan Žunjić - "Lako jezgro pesništva" i Saša Radojčić - "Za svetlom iz očeve kolibe". Izdavačka kuća "Čigoja" objavila je, u kolekciji "Odgovori", knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Radulovićem "Očevo lice knjige" (2017). Knjige izabranih pesama objavljene su mu na makedonskom, ruskom, grčkom i nemačkom jeziku.