DUŠICA POTIĆ (Beograd):


1. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")


2. "POVREMENA KAO VIKEND-NASELjA", Maša Seničić ("Treći trg")


3. "USTA BEZ KAPAKA", Goran Korunović ("Kontrast")


4. "KAMEN, PAPIR, MAKAZE", Dragan Marković ("Dijak")


5. "IDENTITET SRPSKE KNjIŽEVNOSTI", Nenad Nikolić (SKZ, "Partenon")


Knjiga V. Pištala nastavlja najbolju srpsku esejističku tradiciju. On ostaje između dva sveta, ovoga puta SAD i SFRJ, između njihovih metafora kako god ih shvatili - npr. slobode, multikulturalističkog šareniša, sna o zlatu. M. Seničić pripada najmlađem talasu našeg ženskog pisma. Ona uranja u prostor tražeći u njemu koliko istinu urbaniteta, toliko i senku sopstvene želje, koja se povlači i duž linije bunta, nemoćnog pred gigantom stvarnosti.


G. Korunović zbirku sastavlja od pesama, pesama u prozi i proznih tekstova tražeći ekspresionističko izmicanje okovima forme, dok se na ravni jezika obraća smelim nadrealističkim spojevima nespojivog. D. Markovića ne rekonstruiše idealizovanu folklornu sliku sveta, već ističući igru rečima kao konstantu svog rukopisa, sa svakim činom igre otvara i jedan novi čin drame postojanja. N. Nikolića poznajemo najpre po akribičnosti i činjeničnoj utemeljenosti. Njegova studija vredan je i značajan projekat i zbog toga što rehabilituje istoriju književnosti vraćajući joj legitimitet "na velika vrata" - visokim naučnim standardima na kojima je knjiga nastala.


* * * * * * * * * * * * * * *


MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana):


1. "PILOT TRAMVAJA", Jovica Aćin ("Laguna")


2. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")


3. "KOZOCID", Vida Ognjenović ("Arhipelag")


4. "ROMAN RUBIKOVA KOCKA", Saša Radonjić ("Solaris")


5. "O KRILIMA I ČUDIMA", Aleksandra Filipović ("Laguna")


Svejedno da li čitamo priče, romane, eseje ili drame V. Ognjenović, divimo se njenom preslikavanju omeđenog vremena i strogom izboru književnih junaka. To savršeno oslikavanje zatičemo i u novoj drami koja je inspirisana stvarnim poratnim događajima u planinskom crnogorskom selu. Obasjani reflektorima istorije jesu i likovi J. Aćina. Roman godine. Da, on je od onih pisaca koji dobro zna da izgubljene priče osiromašuju svet i koji svakom svojom novom knjigom maksimalno brani književnost, a to se može reći za sve manji broj naših pisaca. Jedan od njih je i V. Pištalo.


Ovog puta, na čitanje nas obavezuje njegova zbirka eseja - dragocena knjiga u slavu smeha. U knjizi je i pitanje šta je esej? Mišljenje. To je piščev odgovor koji se pamti i koristi kao književni putokaz. Posle sklapanja korica čudesne književne slagalice S. Radonjića, prvo što sam pomislio bilo je da, kada pročitamo dobru knjigu saznamo i ono što pisac nije hteo da kaže. Preporučujem i roman prvenac A. Filipović namenjen deci i mladima. Zašto? Jer, autorka piše: u različitosti je bogatstvo sveta. U prihvatanju različitosti je bogatstvo uma.


* * * * * * * * * * * * * * *


MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd):


1. "PILOT TRAMVAJA", Jovica Aćin ("Laguna")


2. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")


3. "OGLEDI OKO STOLA", Slobodan Zubanović (Kulturni centar Novog Sada)


4. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")


5. "KAD SE PONOVO RODIM", Matija Bećković (SKZ)


J. Aćin je oblikovao višeznačan roman o vernosti, prijateljstvu, putovanjima i granicama kojima se ono snagom vere i posvećenosti istrajno opire. Vođen snagom autentičnog doživljaja američkog tla i kulture, lirsko-esejistički opis različitih fenomena, pitanja i problema književnosti i života V. Pištala lep je i vredan kreativni prinovak. U njemu se humorna perspektiva izdvaja do nivoa dominante. Pesnički svet S. Zubanovića sačinjen je od lirskih pesama koje povlašćuju intimno doživljeno (beo)gradsko svakodnevlje - njegov veristički, misaoni, ironični i melanholični stravaralački tretman.


Lirska melanholija i emotivna proživljenost karakterišu i pesme Đ. Sladoja koje se roje oko različnih i brojnih zanatskih veština. Ove su pesme velika lirsko-misaona pohvala životu i poeziji. Knjiga M. Bećkovića se izdvaja efektnim stvaralačkim aktiviranjem misaono produbljene groteskno-humorne tačke gledišta na, pomeranjem, zakidanjem i uniženjem nasleđenih predstava i vrednosti obeleženu, nejasnu savremenost.


* * * * * * * * * * * * * * *


JELENA S. MLADENOVIĆ (Niš):


1. BREAKING THE WAVES, Dragan Bošković (NB "Stefan Prvovenčani")


2. "KAMEN, PAPIR, MAKAZE", Dragan Marković ("Dijak")


3. "RUKE U RUKAMA", Ana Ristović ("Arhipelag")


4. "HETEROS", Jadranka Milenković (Niški kulturni centar)


5. "ČVOR NA OMČI", Draško Sikimić (LOM)


Knjiga D. Boškovića predstavlja treći deo transmedijalnog pesničkog univerzuma zasnovanog na zbirci The Clash i poemi Ave Maria! Književnost, muzika, film i slikarstvo neponovljivo se susreću u ovoj poetici prisnosti. Iskustvo posebne jurodivosti donose i pesme D. Markovića prateći već uspostavljene dominante njegove poetike igre. Homo ludens, gospodar jezičkih i logičkih poigravanja, pesnički je subjekt čiji rezonerski glas predstavlja kritiku ovog društva. Najplemenitije angažovana poezija A. Ristović izraz je organizovane borbe protiv trivijalnosti i poziva na intelektualno i emocionalno buđenje. Ta poezija susreta kao vrhovnog humanističkog principa, izdanak je i poverenja u moć pesničke reči.


Himna čitanju, lektiri koja nas je osmislila, okosnica je romana-eseja J. Milenković. Duhovitošću, tragikomičnim otklonom i dobro pronađenom merom prilikom simboličkog oblikovanja detalja priče, D. Sikimić formira roman i kao generacijsku i kao univerzalnu priču o preispitivanju tereta nasleđa koje nismo želeli.


* * * * * * * * * * * * * * *


ŠEFKET KRCIĆ (Novi Pazar):


1. "ISPITIVANjE PRIČE", Milutin Kostić ("Čugura print")


2. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")


3. "LUDVIG", Olivera Olja Jeličić ("Čigoja")


4. "ROMAN O PIJANSTVIMA", Igor Marojević ("Laguna")


5. "TRAGOVI PROŠLOSTI", Vladan Đokić (NB "Dositej Obradović")


M. Kostić tematizuje svoje delo u osam celina. Reč je o jedinstvenoj hronici romana toka svesti u našoj novijoj literaturi. V. Pištalo svojim delom otvara pitanje: šta je esej? Potvrđuje da je reč o slobodnom mišljenju i dodaje da čovek i kultura, koji nemaju svoje mišljenje imaju tuđe. Na jedan način pisac povezuje Ameriku sa Balkanom i obrnuto. Autorka umetničkog romana O. Jeličić ispisuje estetsko-umetničku genezu umetnikovog stvaralaštva Ludviga Betovena.


I. Marojević pripoveda o raznim bolestima i identitetima, osmišljavajući svoje kazivanje sa imanentnim osećajem za trezvenost života uz poštovanje principa koji se tiču izbora, društva, mesta življenja, karaktera ljudi oko sebe i uopšte društvene situacije. U novelističkom delu V. Đokić lamentira nad sudbinom duhovnog i komšijskog života u Novom Pazaru i okruženju. Njegova knjiga je moralna paradigma kako je jedan srpski pisac iz Sandžaka duhovno naslikao svoje komšije Bošnjake.