PRE nekoliko godina, iz starog ormana sam izvadio kutiju prepunu "slobodnoručnih" skica. Obradovao sam se kada sam u njoj pronašao i nedirnutu fasciklu sa crtežima koje sam dobijao na poklon od velikana svetske arhitekture. Sa njima sam se sretao na izložbama, predavanjima, a bio sam dovoljno hrabar da ih zamolim za autogram sa njihovim malim crtežom.

Ovo, za "Novosti", priča arhitekta Slobodan Maldini, dugogodišnji kolumnista našeg lista, koji će ovu svoju kolekciju prvi put javnosti predstaviti u utorak

e u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, na izložbi "Virtuelni svet umetnika". Otvaranje je zakazano za 18 časova.

- Zapanjio sam se kada sam, posle nekoliko decenija, ponovo video moju malu zbirku - nastavlja Maldini. - U njoj se nalaze kroki crteži poznatih umetnika, među kojima su: Kit Hering, Robert Venturi, Aldo Rosi, Robert Stern, Ralf Erskin, Gotfrid Bem, Džejms Akerman, Franko Purini, Tadao Ando, Hans Holajn, Antoan Predok, Mario Bota, Frenk Geri, Kengo Kuma, Konstantin Jovanović, Milutin Borisavljević, Milan Zloković, Aleksandar Deroko i Bogdan Bogdanović.

Prvi takav dar Maldini je dobio još 1977. godine, kada ga je Arhitektonski fakultet poslao na studijski boravak u Italiju:

- U Vičenci sam se pridružio radnoj grupi profesora sa Harvarda Džejmsa Akermana koja je proučavala arhitekturu italijanskog renesansnog stvaraoca Andree Paladija. Jedno veče, otišli smo u Milano na predavanje meni tada još nepoznatog američkog arhitekte Roberta Venturija o novoj, postmodernoj arhitekturi. Po završetku, zahvaljujući Akermanu, sa Venturijem smo proveli kraće vreme u razgovoru. Ispred naše grupe živo je diskutovala mlada koleginica iz Milana, kojoj sam se poverio kako žarko želim da od američkog arhitekte zatražim autogram, ali da me je stid.

Aldo Rosi


Pročitajte još - DNEVNIK ZABLUDA: Mostovi - đubrišta


Nekoliko nedelja posle povratka u Beograd, Maldini je primio pismo u kome je bila vizitkarta koleginice iz Milana, sa kratkom, dirljivom notom, ali i malim crtežom koji je izradio - Robert Venturi. Kako nam otkriva sagovornik, njegova poznanica potom je postala urednik u poznatom arhitektonskom časopisu "Domus" i počela da radi za jedan veliki milanski biro. S vremena na vreme, iznenadila bi ga pismom u kome je otkrivao skice najvećih imena svetske arihekture.


Rad čuvenog Le Korbizjea


- S godinama sam se i ja "okuražio", i kada bih imao priliku da sretnem meni važnog arhitektu, ili umetnika, zamolio bih ga za autogram, sa molbom da mi uz njega na brzinu nešto nacrta. Nisam uvek imao spreman skicenblok, pa bih često crteže dobijao na onome što sam imao u rukama: na naslovnoj strani kataloga, pa čak i na ulaznici za pozorišnu predstavu - priseća se Maldini.

Prvi crtež dobijen od Venturija


Kao uvod u ovu postavku, posle otvaranja biće upriličeni okrugli sto i projekcija filmova pod imenom "Magična stvarnost umetnika". Reč je o radovima naših neoavangardnih umetnika iz sedamdesetih godina prošlog veka - Neše Paripovića ("N.P.1977.") i Zorana Popovića, ("Performans Aksiomi", "Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović u Zagrebu", Pretty Good). Pored njih i Maldinija, u razgovoru će učestvovati i profesor Ješa Denegri i kolekcionari Slavica i Daniel Trajković.

KORBIZJE IZ KNjAŽEVCA

POSEBAN kuriozitet na izložbi, naglašava sagovornik, jeste crtež krčaga iz Knjaževca čuvenog Le Korbizjea, koji se danas nalazi u vlasništvu kolekcionara Miloša Vujasinovića:

- Kada je mladi arhitekta, Švajcarac, pred Prvi svetski rat putovao Srbijom, načinio je crteže srpske grnčarije. Godine 1938, kod velikana svetske arhitekture radio je u Parizu mladi jugoslovenski arhitekta Juraj Najdhart, kome je Le Korbizje poklonio ovaj crtež.

Hernigov potpis na katalogu Pariskog bijenala


HERINGOV ČIČA GLIŠA

NA poziv Žorža Budaja, Maldini je 1985. učestvovao na Pariskom bijenalu.

- Dan pred otvaranje, pažnju mi je privukao generacijski blizak mladi slikar muralista koji je na dugom belom zidu prostora Grand al de la Vilet crtao linearne siluete ljudi - otkriva arhitekta. - Bio je to čuveni Kit Hering. Zamolio sam ga da mi za uspomenu nacrta nešto, a on mi je nacrtao svog Čiča Glišu na naslovnoj strani programa Bijenala.