MOKRA GORA - "Kustendorf" je najlepše, ponosno lice uspravne i vedre Srbije. Trinaesto izdanje prestižne filmske smotre u subotu uveče je završeno dodelom Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta najboljim mladim stvaraocima, obeležila ga je dodela Nagrade za životno delo jednom od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja Puriši Đorđeviću, a završnica je bila u znaku podrške Emira Kusturice i svih učesnika - heroju našeg doba Džulijanu Asanžu.

Najznačajnija nagrada mladim stvaraocima, Zlatno jaje pripala je Bogdanu Muresaneu iz Rumunije za kratki film "Božićno jaje". Srebrno jaje našlo se u rukama Alekseja Palujana iz Belorusije za ostvarenje "Jezero sreće", a Bronzano jaje osvojila je Ingrid Santos iz Španije za film "Bif". Priznanje za najpoetičniji film osvojio je reditelj Dmitar Kutmanov iz Bugarske za "Daleki dom", dok je Nagradu "Vilko Filač" za najbolju fotografiju pripalo Hamedu Baghijanu iz Irana za film "Drugi". Andreju Hučaleku iz Rumunije uručena je posebna nagrada za ostvarenje "Havana, Kuba".

Većina učesnika, kao i osnivač "Kustendorfa", nosili su majice s natpisom "Oslobodite Džulijena Asanža".


- Živimo u vremenu u kome se sve dešava u realnosti, ali i u fikciji koju priznajemo u ovoj nedelji političke nekorektnosti. Pre svega, treba da se podsetimo da jedan od najvažnijih ljudi u 21. veku jeste zatvoren, on sada umire u zatvoru u Londonu - rekao je Kusturica - Mi o Asanžu imamo samo neku maglovitu ideju. Naši mediji nam sugerišu da je život opasan i da ne pokušavamo nipošto stvari da menjamo. Menjaju nam teme kao na pokretnoj traci, da zaboravimo kako postoje ljudi poput Asanža koji su istoriju doboko zaorali.

Najdublji utisak na učesnike i posetioce "Kustendorfa", bila je dodela Nagrade za životno delo Puriši Đorđeviću.

- Od tebe smo se dragi Puriša učili slobodi ! - rekao je Kusturica "večitom mladiću" jugoslovenskog filma.

Đorđević je uz Aleksandra Petrovića i Živojina Pavlovićatrasirao i stvorio najupečatljiviju liniju jugoslovenske kinematografije. To je put od partizanskog filma, preko sekularizacije revolucije i njene profanizacije do autorskog osvešćivanja i stvaranja nekonvencionalnih filmskih formi. Ova linija završava se Kusturičinim filmom "Podzemlje". Ovo ostvarenje nadživelo je ubijenu državu.

- Ja sam u Mokroj Gori bio još u decembru 1941. godine, kada sam kao partizan bežao od Nemaca. Kao što vidite, utekao sam im, da bih se danas pojavio pred vama. Ja sam oduševljen ovim što je Kusturica napravio, zamišljao sam kako bi taj grad o kome svi pričaju mogao izgledati, ali ovo prevazilazi svako maštanje - rekao nam je Đorđević nakon što je primio Nagradu za životno delo - Mene u poslednje vreme manje pitaju o filmovima, najčešće žele da znaju zašto sam živ, a imam 95 godina? Reći ću jasno, to je zato što sam ja seljačkog porekla. I nikad nisam jeo voće!

Duhovit i dečački vitalan, Đorđević nam je otkrio da je upravo završio snimanje filma o Matiji Bećkoviću.

- Film je trenutno u montaži, Matija je sjajan glumac kao što svi znaju. Film je u fazi postprodukcije i uskoro će pred publiku. Znate li koja je od tih filmovanih biografija meni ipak najdraža, a napravio sam ih oko dvadeset? To je film o Budi Davidoviću, snimljen pre 40 i kusur godina kada se o Prvom svetskom ratu nije ni govorilo. On je nosilac dve Karađorđeve zvezde, drugu je dobio kada su lekari na njegovom telu izbrojali 77 rana - kaže nam Đorđević - Među glumcima izdvojio bih Milenu Dravić. Mi smo kratko bili u braku, ali je naš filmski brak trajao celih 11 filmova. I ne pitajte me samo o starosti. Najbolje je ne biti star, to stanje je potpuno nepotrebno i za mene ono ne postoji.

Trinaesto izdanje "Kustendorfa" oslobođeno baksuznog predznaka,obeležili su još i reditelji Paolo Virci kome je takođe uručena Nagrada za životno delo, Karim Anjuz, član žitija šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev, direktor Fotografije Mišel Amatje i mnogi drugi...


Ideja "Kustendorfa", festivala čija je jedna od misija stvaranje i širenje prostora duhovne i intelektualne slobode, još jednom je trijumfovala u Mokroj Gori.