Srpska istorija sačuvana u digitalnom obliku: U SANU se skenira kulturno nasleše

Dragana MATOVIĆ

sreda, 01. 01. 2020. u 19:00

Српска историја сачувана у дигиталном облику: У САНУ се скенира културно наслеше

Fotodokumentacija pod lupom

"Novosti" u Centru za digitalizaciju SANU, gde se obrađuje kulturno nasleđe. Arhivirani Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića, dragocena srednjovekovna jevanđelja, zaostavština Slobodana Jovanovića...

BIBLIOTEKA i Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti dragoceni su ne samo za našu kulturu, već i za svetsku baštinu. I deo Arhiva srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima, koji je pod starateljstvom SANU, čuva dokumente neprocenjive vrednosti za evropsku istoriju od 15. do 19. veka. U narednih nekoliko godina, ovo kulturno blago biće dostupno u digitalnom obliku.

Za nepunih osam meseci, u Audiovizuelnom arhivu i centru za digitalizaciju SANU napravljena su 174.024 digitalna snimka. Digitalizovano je 216 vrednih i starih knjiga i više od 35.000 knjiga, dokumenata, artefakata i dijapozitiva, i to po najvišim svetskim standardima. Među njima su najstarije knjige u Biblioteci - Apijanova "Istorija Rima" iz 1477. i Lukanova "Farsalija" iz 1498. godine, kao i četvorojevanđelje iz 14. veka, apostoli i jevanđelja (13. vek), Svrljiški odlomci jevanđelja (12. vek), Bogorodičnik... U digitalnom obliku sačuvan je i Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića sa marginalijama iz 1818, kao i Francuska gramatika Joakima Vujića, prvi put štampana u trenutku nadiranja Napoleonove vojske u Evropu u vreme Prvog srpskog ustanka.


PROČITAJTE JOŠ: Umetnost fotografije: Tomislav Peternek zabeležio fantastične likove na fasadama

- Pored ovih poduhvata, digitalizovano je 1.798 dokumenata i artefakata u vezi sa životom i radom Slobodana Jovanovića, čime je SANU, pored ostalih prigodnih događanja, obeležio 150-godišnjicu njegovog rođenja - kaže Radoslav Zelenović, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju. - Planiramo da tokom naredne godine digitalizujemo Staru zbirku Arhiva SANU, prepisku Vuka Karadžića, a reč je o 35.000 dokumenata, zatim retke knjige iz Biblioteke i sva izdanja SANU i njenih prethodnica od 1841. do danas.

Audiovizuelni arhiv se nalazi u prostoru koji zauzima četiri nivoa, u kome su zadovoljeni svi standardi koje zahteva digitalizacija kulturnog nasleđa - od regulisanih klimatskih uslova i zamračenja prozora do boje zidova. Jedna stanica nalazi se u samoj zgradi SANU, u kojoj je predviđena digitalizacija izuzetno vredne arhivske i bibliotečke građe, koja ne bi trebalo da se iznosi. Identična oprema za digitalizaciju se koristi u Britanskoj biblioteci, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Morganovoj biblioteci i drugim značajnim muzejima i bibliotekama.

- Oprema je izuzetno brza, reč je o aparatima kojima je potrebno od šest do osam sekundi za oslikavanje po strani kada su u pitanju stare knjige, a drugi skener može da snimi 40.000 stranica na dan - objašnjava Zelenović. - Godišnji kapacitet je više od dva miliona digitalizovanih primeraka. Ali nekad su kapaciteti digitalizacije veći nego brzina kojom možemo da dobijemo građu. Najviše muke nam zadaju metapodaci, odnosno sve ono što daje kontekst fotografiji, dokumentu i slici. Nije isto digitalizovati 17.000 knjiga koje je SANU objavio i, na primer, Vukovu prepisku, za koju treba pronaći dodatne informacije kako bi njihova korisnost bila maksimalna.


Prioritet Audiovizuelnog arhiva je digitalizacija kulturnog nasleđa koje se nalazi u SANU, i tek kad se ovaj veliki posao okonča doći će na red kulturno blago koje baštine druge institucije.

- Planiramo da zaključimo sporazume o strateškoj saradnji sa raznim kulturnim institucijama u Srbiji, ali i drugim institucijama koje čuvaju neprocenjive kulturne artefakte - kaže akademik Aleksandar Kostić, predsednik Stručnog saveta Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU. - Ali to će doći na red tek posle digitalizacije povelja i kodeksa srpskih vladara iz 14. i 15. veka, autorskih zapisa radova i korespondencija najvažnijih srpskih naučnika i pisaca, vrhunske umetničke zbirke sa više od 3.000 slika, povelja i crteža, autograma muzičkih dela srpskih kompozitora, foto-arhiva sa oko 10.000 fotografija i negativa... U Akademiji su zaostavštine Milana Jovanovića Batuta, Milana i Vojislava Grola, Milutina Milankovića, Branka Ćopića, Vaska Pope, Danila Kiša i mnogih drugih, a najpotpuniju zbirku o nadrealizmu sakupio je Marko Ristić. Ta građa se, međutim, ne može digitalizovati neobrađena, i ovo će biti dodatni podsticaj za arhiviste.

POMAGALA ZA OŠTRINU

ARHIVISTIKA ne poznaje brzinu, zato zaposleni u Audiovizuelnom centru rade pažljivo i polako, jer dokument i knjige moraju da vrate u stanju u kom su ih primili.

- Neprocenjiva je važnost materijala koji se digitalizuje. Kada je u pitanju dragoceno srednjovekovno nasleđe, pažljivo pregledamo svaku knjigu ili dokument, moramo da prelistamo svaku stranu pre nego što počne snimanje - objašnjava Branislav Vojnović, stručni konsultant za digitalizaciju. - Pošto je materijal veoma star i fragilan, ne smemo doći u situaciju da ga na bilo koji način oštetimo. Koristimo i razna pomagala kako bismo izravnali stranice i time postigli vrhunsku oštrinu na kompletnoj površini snimka.

Jedan od najsavremenijih skenera


PROČITAJTE JOŠ: Ser Olivije kroz 15 filmova: Kultna ostvarenja legendarnog engleskog glumca u Jugoslovenskoj kinoteci

USTAV VOJVODINE

U DIGITALNOM studiju u Sremskim Karlovcima tokom 2019. digitalizovana je građa o Srpskom narodnom pokretu u Habzburškoj monarhiji tokom 1848. i 1849. godine. Skenirani su Ustav Vojvodine, nacrt Ustava u štampi, projekat Ustava za Vojvodinu srpsku, zatim veliki broj dokumenata sa potpisima Josifa Rajačića i Đorđa Stratimirovića, kao i hrvatskog bana Josipa Jelačića i austrijskih vojnih vlasti. Digitalizovani su spiskovi za mobilizaciju, naredbe, administrativne odluke, prepiska glavnog štaba u Karlovcima, kojim je rukovodio patrijarh Josif Rajačić... Posebno vredan deo ove građe predstavlja zbirka očuvanih, često veoma dekorativnih pečata, ne samo Karlovačke mitropolije, već i institucija Habzburške monarhije.

Branislav Vojnović, Radoslav Zelenović i Aleksandar Kostić sa saradnicama