- VIDIMO se unutra! – kaže Peter Handke uz prijateljsko tapšanje po ramenu, pre nego što će ući u zgradu Švedske akademije u Stokholmu na Trgu, da održi svoj govor povodom svečanosti dobijanja Nobelove nagrade.

Slavni austrijski pisac nije upoznat s time da se ovaj važan događaj, u kome laureat daje svoju viziju sveta, odvija samo za odabrane zvanice iz uskog akademskog kruga.

Pročitajte još: Handke za Novosti otkrio istinu o pasošu SRJ i državljanstvu

Začuđen je kada sazna taj podatak.

"Novosti", ipak, od nobelovca unapred dobijaju osnovne smernice njegovog govora. Unutra je samo literatura, i ništa više. Nema politike, s komentarima koji ga u stopu prate još od kako je odlučio da ima svoj stav.

Konačno je mogao da odahne.

U zgradu Akademije ušao je tačno u 16,30, sat vremena pre zakazanog govora. Izašao je iz električnog "volvoa", po mrklom mraku, u gradu u kome se ovih dana smrkava već posle dva sata popodne, opušten, sigurnog hoda, pozdravljaljući se sa osobljem na ulazu.

S druge strane, pristizale su najviše zvanice. Među njima, i posebni gost, reditelj Emir Kusturica, koji je pre toga razmenio nekoliko reči s dopisnikom "Novosti".

Tu, ispred Akademije, ostao je da stoji američki novinar Piter Mas, koji se od Handkeove nominacije istakao u kritikama na račun piščevih stavova.

Pisanje besede, rukom kao što inače radi, Handkea je okupiralo u punom obimu poslednja dva meseca. Nije želeo da razočara svoje obožavaoce. Svu koncentraciju bio je usmerio u tom pravcu.

I noć između petka i subote, posle njegove prve konferencije za medije, proveo je, na svoj rođendan, u hotelskoj sobi u Stokholmu nad tekstom, s pogledom na mrku vodu moreuza Baltičkog mora grada na ostrvima, razmišljajući o tome kako će proteći trenutak koji će ga zauvek ukoreniti u istoriji knjižvenosti.

- Govor u Akademiji je moj prvi projekat – rekao je dan ranije, kada su ga novinari pitali kakvi su mu planovi za budućnost, stavljajući do znanja koliko mu je to važno.

Inspiraciju za obraćanje je, između ostalog, tražio i u Nacionalnom muzeju Švedske gde je pred Rembrantovom slikom precrtavao neke detalje u svoju beležnicu. Osim što je izuzetan pisac, Peter Handke je i vrstan crtač.

Prema planu, prva se u subotu obratila poljska laureatkinja za 2018. godinu Olga Tokarčuk, u 16,45. Četrdeset i pet minuta kasnije, red je bio na Petera Handkea. Beseda, po običaju, traje oko četrdesetak minuta.

Za to vreme, na trgu, u subotu, pred Akademijom, odvijao se Božićni vašar. Kupovale su se kobasice, šećerleme, vafli i kuvano vino, uz neizbežnu lutriju s točkom sreće, mirisom karanfilića i cimeta.

Ovde su, za utorak, kada bude dodeljivanje Nobelove nagrade, pred samo sedam novinara iz sveta, protivnici Handekovog političkog opredeljelja u odnosu na dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, najavili manje idiličnu sliku, uz protest.

I ranije kada su ga napadali, Handke je želeo da razmeni mišljenje sa svojim protivnicima, ali oni nisu bili spremni za razgovor. Zato ni sada ne zna kako će sve to izgledati, nadajući se da će proći bez incidenta.

- Niste vi moja publika, već moji čitaoci – izgovorio je Handke izlazeći sa konferencije za štampu, kada je već ustao sa stolici i krenuo ka izlazu, obraćajući se kritičarima iz medijske sfere koji politiku stavljaju iznad literature, u čemu, zapravo, i leži odgovor na sva ova pitanja.

U subotu i u petak sve je bilo mirno. Bar na ulici. Iz Svečane sale, još je ostao pomešan ukus iz prethodnog dana. Takvu rođendansku čestitku malo ko sebi može da priušti. S druge strane, bilo je i onih koji su mu provokacijama van dometa literature pokvarili ovaj dan.

Tom prilikom, za razliku od juče, sedamdesetak novinara i desetak televizijskih kamera, po strogom spisku, moglo je tom prilikom da uđe u Akademiju. "Novosti" su bile među njima. U razgovoru s kolegama, ogroman broj njih je izražavao poštovanje prema Handkeovom delu, insistirajući samo na njegovom književnom radu.

- Vremena nikada i nigde nisu crno-bela, naročito u tom regionu – preneo je jedan kolega u razgovoru s novinarom "Novosti" možda i najtačniju definiciju oko onoga za šta Handke kaže da ne zna da li je istina, ali zna da nije laž.

A njegova literatura je istinska i autentična.

Goran Čvorović