Godine 2017. tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac najavio je da će 2019. početi gradnja nove zgrade Beogradske filharmonije. Nedavno gostujući na Televiziji Nova S, bivši ministar a danas direktor Beogradske filharmonije, najavio je 2021. novi početak gradnje ovog kapitalnog zdanja. Za kašnjenje optužio je "novinara 'Večernjih novosti'", jer smatra da je zbog njegovog "neprofesionalnog pisanja" propao Urbanističko-arhitektonski konkurs dela Bloka 13 na Novom Beogradu, raspisan 2016, kojim je obuhvaćen idejni projekat nove zgrade Beogradske filharmonije?! Ali, da li je moguće da jedan "novinar dnevnog lista", bude odgovoran za neuspeh ovog nacionalnog konkursa?

U tekstovima objavljenim u "Večernjim novostima" kritikovao sam kardinalne propuste načinjene u konkursu za zgradu filharmonije. U njima sam ukazivao da za kolaps konkursa odgovornost treba tražiti među članovima žirija i autorima nagrađenih radova. Jer, sva tri nagrađena autorska tima predvideli su na najreprezentativnijem i najznačajnijem delu Beograda, neposredno pored zakonom zaštićenog kulturnog dobra Palate "Srbija" i zdanja filharmonije, neodgovarajuće komercijalne sardržaje enormnih razmera. U zaštićenoj zoni, pobednički tim projektovao je urbani centar sa četiri tridesetospratna solitera površine 220.000 kvadratnih metara. Za razliku od nagrađenih, autori koji su konkursne predloge zasnovali na očuvanju zaštićenog prostora, ostali su "u bubnju". Međutim, sredinom 2018. dogodio se obrt, kada su članovi žirija koji su nagradili komercijalne projekte promenili mišljenje i odlučili da "brane javni interes i spomenik kulture Palatu Srbija i ne dozvole da okruženje proglašeno za zaštićenu okolinu kulturnog dobra eventualno bude devastirano agresivnom izgradnjom". Godinu dana posle ove odluke, odgovornost za propast konkursa nije preuzeo niko, a bivši ministar pokušava danas da je svali na "novinara 'Večernjih novosti'"!


PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Palilulska pijaca kao potpuni nesklad sa arhitekturom Beograda

Prestonici je bez sumnje potrebna palata Beogradske filharmonije. Ali, kapitalne gradnje mogu da se oduže. Od osnivanja Beogradske opere 1920. do danas, prošao je ceo vek. Prvi Međunarodni konkurs za zgradu Opere na Manježu bezuspešno je sproveden davne 1939, ideja o gradnji je obnovljena 1959, a novi Međunarodni konkurs za zgradu Opere na levoj obali Save u Bloku 17 realizovan je 1970. Od tada je prošlo pedeset godina, a Beograd nije dobio Operu. Ali, upravo sada, zajedno sa ponovljenim konkursom za palatu Beogradske filharmonije, Beograd ima novu šansu da istovremeno dobije zgrade Filharmonije, Opere i Baleta. Umesto bespotrebnog bacanja sredstava na tri različita projekta na odvojenim lokacijama, sada je prilika da o istom trošku, na jednoj lokaciji, bude raspisan konkurs za Grad muzike, jedinstveni nacionalni kulturni centar koji sadrži: Filharmoniju, Operu i Balet.