Od kino-kluba do svetskog filma

FILMSKI život je življi od života. Tu se, u stvari, radi o pedeset života okupljenih na jednom mestu, koji proizvode jednu izmišljotinu koja treba da bude ubedljiva, da rasplače ljude, da ih pokrene, nasmeje, iznervira, inspiriše", govorio je Dušan Makavejev u jednom od poslednjih intervjua za "Novosti".

Odlazak najvećeg srpskog i svetski priznatog avangardnog reditelja rastužio je njegove brojne poštovaoce u Srbiji, regionu i u inostranstvu, posebno one kojima je njegova umetnost bila uzor, koji se od 25. januara, kada je preminuo, dirljivim porukama opraštaju od njega. Biografija Dušana Makavejeva, značaj remek-dela koja je stvorio genijalni autor pomerajući granice filmske umetnosti, postali su vest na naslovnim stranama i portalima i mnogih medija u Evropi.

Makavejev je bio jedan od osnivača Evropske filmske akademije i njen doživotni počasni predsednik. U Parizu se, gde je iz političkih razloga emigrirao 1973, družio s legendarnim Godarom, Pjerom i Žakom Preverom, a veliki Frensis Ford Kopola donosio mu je svoj scenario za spektakl "Apokalipsa danas", da čuje njegovo mišljenje.

Pročitajte još: Odlazak velikog gospodina Maka

Svoju filmsku avanturu, koja će zauvek ostati življa od života, jer je stvorila slobodu u ovdašnjoj kinematografiji, umetnosti, društvu, veliki Mak započeo je amaterski, u čuvenom Kino-klubu Beograd.

- Stalno sam se tamo motao, dolazio sam u Kino-klub dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom, kad bi kombi dovozio filmske trake s najnovijim filmovima, i tu sam počeo da sanjam kako da postanem profesionalac - govorio je Mak o svojoj prvoj zaljubljenosti u "pokretne slike".

Vrlo brzo postao je jedan od najistaknutijih kinoklubaša, koji je skrenuo pažnju već svojim prvim eksperimentalnim filmovima - "Jatagan mala" (1953) i "Pečat" (1955), u kojem je igrao Jovan Ćirilov. U profesionalnu kinematografiju ušao je dokumentarcima "Osmeh" i "Dole plotovi", koje je snimio 1961, a već sledeći Makov film, dokumentarac "Parada" (1962) ozbiljno je isprovocirao tadašnje cenzore. U iščekivanju parade ispred Savezne skupštine, u jednom kadru pojavljuje se devojka koja čeka svečanu povorku, umotana u državnu zastavu tako da joj je zvezda petokraka na stražnjici, zbog čega je film bio cenzurisan.

Politička i društvena cenzura pratile su Maka do kraja karijere, ne samo kod nas, jer je u svim svojim filmovima, fantastičnim filmskim jezikom i estetikom, podjednako oštro provocirao i kritikovao lažnu socijalnu jednakost, političke obmane i tabue komunističkih država, kao i surovost licemerje kapitalizma. Njegov kultni "W. R. Misterije organizma" ovde je bio "bunkerisan" od 1971. do 1987, a Sweet Movie je nekoliko godina bio zabranjen i u Velikoj Britaniji.

U BIOSKOPU SU SVI ISTI

"Filmovi su zabava za svakoga. U bioskopu smo svi isti. Postojbina filma je najjeftinija zabava. Nekada ste za pet centi mogli da uđete u bioskop u Njujorku. Samo da se ogrejete... Voleo bih da, kada govorimo o filmu, ne zaboravimo i tu vulgarnu stranu života", govorio je gospodin Mak, koji je do kraja života ostao levičar, koji je u svojim filmovima zabeležio sve ideološke zablude tadašnjeg vremena, ali i vizionarski anticipirao današnji svet.