POZORIŠNA KRITIKA: Disovi i naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja/ Nabujao šljam i razvrat i poroci/ Podigo se truli zadah propadanja/ Umrli su svi heroji i proroci..."

Apokaliptične stihove Vladislava Petkovića Disa, iz pesme "Naši dani", glumac Narodnog pozorišta RS Željko Stjepanović pozajmio je, zajedno sa naslovom, za svoj novi dramski tekst, koji se događa, govoreći o Sodomi i Gomori, o kojoj je i Dis pevao - u pozorištu. Nepotizam, koristoljubivost svake vrste, niskost karaktera i bahatost vlasti su u ovoj predstavi prikazani tako da gledalac više nema zašto da uđe u Talijin hram! Mimo ovog bolnog momenta, sve ostalo u predstavi Juga Radivojevića, koju smo gledali u Narodnom pozorištu u Beogradu, funkcionisalo je bez problema sa tekstom i inscenacijom često simultane, filmske priče. U trećem planu je prikazan niz toaletnih kabina, u kojima se događa i radnja, u sredini stepenište, a u prvom planu, kabinet direktora, u kome se, umesto hodanja po podu, likovi batrgaju po dubokom blatu (scenograf Dragana Purković Macan). "Balkanska krčma" je i u pozorištu, i oko njega.

Glumci iz Banjaluke su sa zavidnim uspehom izbegli obavezno preglumljavanje ("šmira"), kada je radnja "iza scene" u pitanju. U najvećoj opasnosti je bio "direktor teatra", kadar "povučen" sa funkcije direktora groblja, Ljubiša Savanović.

PROČITAJTE JOŠ - POZORIŠNA KRITIKA: Složena igra tradicije i polova

Izvežban dobrim repertoarom svog teatra i iskustvom u TV serijama, Savanović je uverljivo igrao moralnu nakazu, koja bi trebalo da brani nivo "hrama umetnosti". Antipod, stradalnicu bez posla, nesuđenog lektora, Nataša Perić je prikazala u nekoliko poteza, koliko joj je i pisac dao. Ostala "menažerija", glavni glumac, bitanga i alkos (Željko Erkić), raspoložena sekretarica (Miljka Brđanin), živčani rođak (Danilo Kerkez), i ostali brojni ansambl, uspešno su prikazali naličje Nušićevih likova, koji su i bili uzor i piscu, i reditelju. Nušić je svoje likove voleo, a Stjepanović ih vidi u mračnom svetlu, iznutra.

Jug Radivojević je ovu, u priličnoj meri predvidivu priču, "zaošijao" scenom na kraju predstave kada likovi, kao glumci, govore Disove stihove. I to je bilo efektno i strašno, posle kalambura komedije. No, završnom scenom, koja je predstava u predstavi, kada mladi akteri, beznadežno, odlaze za poslom iz zemlje, pa i njenom još jednom varijantom, predstava se, nekako, pretvorila u debatni scenski klub i izgubila na oštrini.

Lepo napisana, dobro režirana, tragikomedija "Naši dani" je stvarno bila "naša". Pozorišni svet u gledalištu i na sceni se podsmehnuo sam sebi.

A ostali su uživali u tome.