Mirjana Karanović: Sreća se mora prepoznati

R. RADOSAVLJEVIĆ

09. 06. 2018. u 13:35

Glumica Mirjana Karanović o nagradi "Zlatni pečat", karijeri, protoku vremena koje je čini ponosnom...

Мирјана Карановић: Срећа се мора препознати

IDUĆE godine će biti četrdeset godina kako se bavim glumom, a kada sam upisala Akademiju nikada nisam mislila da ću postati filmska glumica, uprkos mojim najluđim snovima. Imala sam mnogo sreće, uspevala sam da je prepoznam, i sada sam, eto, dobila "Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke. Ova nagrada me je zaista učinila ponosnom - kaže Mirjana Karanović za "Novosti".

Na ceremoniji uručenja prestižnog priznanja, priređen je i "omaž" jednoj od najvećih glumica ovog prostora - u kratkim insertima ponovo smo je videli kao Petriju u "Petrijinom vencu", Mare u "Padu Italije", Senu u "Ocu na službenom putu" koja joj je donela svetsku slavu, pevačicu Žanu u "Putu za Katangu", Jelenu Kitić u "Sabirnom centru", Veru Poparu u "Podzemlju", Nataliju u "Buretu baruta", Direktorku u "Tri palme za dve bitange i ribicu", Nadu u "Život je čudo", Esmu u "Grbavici", Milenu u "Dobroj ženi" koju je i režirala...

Na pitanje kako je doživela ovaj "vremeplov", koji se pokazao i kao podsećanje na remek-dela ovdašnje kinematografije, Mirjana Karanović kaže da je bila vrlo uzbuđena.

- Kada mi je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić javio da ću dobiti "Zlatni pečat", počela sam da prebiram po glavi šta sam ja to radila, čega tu sve ima. Jer, kad nekako ideš napred, i još uvek gledaš u budućnost, onda to što je nekada bilo ili podrazumevaš, ili ne možeš baš svega da se setiš. Ova nagrada podsetila me je na kadrove koje sam potpuno zaboravila da sam ih radila, neki filmovi su mi "skliznuli", a bili su vrlo zanimljivi iako u njima nisam imala velike uloge kao, recimo, "Tri palme za dve bitange i ribicu".

O tome da li njena karijera negira tezu da u ovdašnjem filmu nema dovoljno dobrih ženskih uloga, ili je njen "slučaj" ipak eksces, Karanovićeva ističe drugi problem.

- Mi nemamo dovoljno dobrih filmova, koliko bih želela da ih bude. U jednoj tako maloj produkciji retki su oni koji stvarno iskoče svojim kvalitetima, i to ne samo u jednom smeru, kratkoročno, nego u onom kada možemo da ih nazovemo filmovima za pamćenje. Onda se uvek pitaš ako bi više ljudi moglo da snimi film, da li bi bilo i više šansi da se naprave velika dela.

Protok vremena od četiri decenije, koliko radi, čini je ponosnom.

- Dobro sam, i dalje sam vitalna, radim ono što volim, a počela sam da preuzimam inicijativu i u nekim stvarima koje su rezervisane za druge ljude - da pišem scenarije, režiram filmove, i mnogo me ispunjava to što sam otkrila. Puno toga misliš da ne možeš kad si mlad, jer si nesiguran, veruješ da to nije za tebe. A onda stekneš samopouzdanje, i možeš da se usudiš na stvari za koje si mislio da nikada ne bi smeo da uradiš. Verujem da ima još prostora u kojem ću da ispisujem svoju biografiju.

GLUMAČKE MAJSTORIJE

NAŠA najnagrađivanija glumica, koja je dobila i visoka priznanja u svetu, kaže da su je uvek posebno zanimale male uloge.

- Bilo mi je važno da od nečega sitnog, na malom prostoru, mogu da napravim "zvrk" i neku majstoriju. To mi je uvek bilo vrlo uzbudljivo. Kad imaš veliki prostor u filmu ili predstavi, to je onda nešto drugo. Ali, kad ti dođe nešto malo, onda je to brzo, veselo i inspirativno.

NOVI FILM SA SVILIČIĆEM

POSLE velikog uspeha svog prvog rediteljskog filma "Dobra žena", Karanovićeva se sprema da se opet potpiše kao rediteljka.

- Radim sa Ognjenom Sviličićem, rediteljem, koji je koscenarist mog novog filma. Priča se dešava danas u Beogradu, glavna junakinja je vrlo uspešna i moćna poslovna žena, čiji se sin ubija.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije