POZORIŠNA KRITIKA: Slatka ptica starosti

Vaša kritičarka je imala sreću da "Šuplji kamen" vidi, kao član žirija, na "Koljada festu", u Jekaterinburgu, u Koljadinoj režiji. U sopstvenom, jedinstvenom stilu, Koljada (jedan od najvećih živih dramskih pisaca u svetu, sa opusom od oko sto dvadeset dela), postavlja ovu odu životnoj radosti zrelih godina, kao muzičku melodramu, sa songovima i koreografijom.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Strahinjić iz našeg sokaka

Tatjana Mandić Rigonat isti tekst (u divnom prevodu Novice Antića) čita čehovljevski. Komično je u njemu stišano, prijatno okrenuto na unutrašnji doživljaj "otpisanih" iz profesije, ali ne i iz života. Galina (Branka Petrić), bivša profesorka književnosti, pobegla je u vikendicu od snahe (Katarina Marković) koja je, zapravo, neguje i izdržava, umesto "odbeglog" sina. Tu je našla "ozbiljnu" ljubav sa Igorom (Lane Gutović), komšijom, bivšim violinistom i romantičnom dušom, koji plete prevaru o šupljem kamenu u blizini, koji ispunjava želje. Larisa i Vera, bivše profesorke fizike i književnosti, dolaze kod Galine da čuju tu grandioznu novost. Ispostavlja se da je snaha organizovala susret "golupčika", ali sve ostaje idilično, jer Galina otkriva da je, zahvaljujući Igoru, ponovo sposobna za ljubav, Vera da mrzi đake, a Larisa da je, i pored dece i unuka, usamljena i nesrećna!

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Kad žene marširaju

Originalno umeće rediteljke ogleda se u simbolično artificijelnom okruženju (nebo, plastična trava, veštačke jabuke...), izvrsnoj glumačkoj podeli i specifično disonantnoj muzici Irene Dragović. Sve je spontano, životno i uvlači gledaoca u empatiju za igru, u kojoj, jednostavno, ljubav pobeđuje.

Branka Petrić je, sa impresivnom koncentracijom, svoju Galinu predstavila kao devojčicu u telu vremešne dame. Sjaj njene pojave nije zgasnuo do samog kraja, pa ni njeno razočaranje nije bilo bolno. Kao što Galina neće da odraste, tako Vera ne želi da se odrekne iluzija svojih snova, sirova realnost je rastužuje, i ona mora da plače. Rada Đuričin je poetsku dušu mrziteljke dece odigrala na samoj ivici neurotičnosti i tananosti, duhovito i precizno. Ljiljana Stjepanović, kao neki "Kaščej Besmrtni", do kolena u realnosti, najpre gruba, a onda, potpuno transformisana, meka kao svila (što ovoj glumici izvrsno uspeva), dala je, svojom igrom, i samom Igoru priliku da prema svakoj od njih bude drugačiji. Tako je Lane Gutović sve te valere odživeo na sceni lirski, spretno, žonglerski, na način koji odavno nije viđen u komičkom teatru. Katarina Marković, premorena mlada snaha Natalija, dala je koronu ovoj priči konstatacijom da oni žive bolje od nje. Mlada glumica je odabrala odličan ton da bude jedina razumna u svetu "mudrijih".

Nikolaj Koljada, pisac dubokih, surovih, tranzicijskih komada ("Murlin Murlo", "Kokoška"...), u "Šupljem kamenu" je tragiku obukao u smeh. Savršeno, kao uvek.