Dela samoukih vizionara

KAO da je sudbina samoukih umetnika kod nas da im počast prvo stigne iz sveta, pa da potom budu priznati i u sopstvenoj sredini. Tako i do Beograda, polako, ovih dana polako dopiru odjeci reprezentativnog predstavljanja Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine u uglednoj pariskoj instituciji Halle Saint Pierre. Na postavci “Turbulencije na Balkanu”, otvorenoj 7. septembra u prepunom, kultnom muzeju za ovu vrstu stvaralašta, izloženo je stotinak dela (slika, skulptura, kolaža, crteža, instalacija) dvadeset petoro naših samoukih vizionara, autsajdera, artbrutalista.

Čine je radovi klasika - Save Sekulića, Ilije Bosilja Bašičevića, Vojislava Jakića, Barbariena, Matije Staničića, Milana Stanisavljevića, ali i savremenika, poput Ljubiše Jovanovića Kenea, Joškina Šiljana, Vojkana Morara, Igora Simonovića, Dragana Milivojevića, Nenada Džonija Rackovića, Emira Šehanovića... Autori postavke i kataloga, u čijoj realizaciji su učestvovali “Ilijanum” iz Šida, Narodni muzej iz Kraljeva, Udruženje “Art brut Srbija”, jesu direktorke jagodinskog i pariskog muzeja - Nina Krstić i Martin Lisardi.

- Početak izložbe Martin Lisardi je tempirala u vreme tradicionalnog Autsajder art festivala, svetskog događaja koji se, uz jesenje izdanje u Parizu, organizuje još i u januaru u Njujorku - priča za “Novosti” Nina Krstić, u autentičnom ambijentu Salona “Oto Bihalji Merin”, svojevrsnoj beogradskoj “ekspozituri” muzeja iz Jagodine, gde se čuva uspomena na našeg književnika, publicistu, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, koji je pioniriski, kod nas i u svetu, krčio puteve upravo za ovu vrstu likovnog izražavanja. - Na tim festivalima se okupljaju najznačajniji kolekcionari, likovni kritičari, umetnički dileri i naravno umetnici. Zahvaljujući Lisardijevoj, na njemu su bila izložena i mnogobrojna naša izdanja.

Svetski krem na ovom polju tako je u Parizu bio u prilici da se upozna sa srpskom scenom, okupljenom oko muzeja koji već više decenija, tragajući za pravim vrednostima, pravi strogu i kvalitetnu selekciju između onog što je autentično i onog “odglumljenog” kao naivno, autsajersko i artbutističko.

- Ne samo likovna kritika, već i novinari, veoma su pozitivno reagovali na ono što smo predstavili - kaže sagovornica. - Objavljeno je više značajnih tekstova iz kojih se vidi da su razumeli ovu novu vrstu umetničke komunikacije. Bio je samo jedan tekst koji je na neki način zloupotrebio izložbu, dodvoravajući se tamošnjem establišmentu, jer je isticao “sirovu energiju ratobornih Srba”, ali se čak i u njemu provlači da je reč o jedinstvenom izvoru nove likovne energije u Srbiji.

„Kalorije“ Sava Sekulić, „Jahači iz Apokalipse“ Ilija Bašičević Bosilj

Ovo nije prvo predstavljanje jagodinskog muzeja u francuskoj prestonici, otkriva sagovornica:

- Stekli smo tamo svoju publiku izložbama u srpskom KIC-u, a u okviru Fondacije “Kartije” predstavljena su dela vajara Dragiše Stanisavljevića, među radovima iz 60 zemalja. Zahvaljujući uspehu izložbe u Halle Saint Pierr, pozvani smo već da dogodine, u okviru velikog programa “Kreativna Evropa”, gostujemo u nekoliko svetskih prestonica. Lično bih volela da pre odlaska u Evropu, selekciju vidi beogradska publika, pa planiramo da je sledeće godine u oktobru predstavimo u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, jer je njeno gostovanje u Parizu produženo zbog velikog interesovanja do 31. jula.

Muzej naivne i marginalne umetnosti dobio je ove godine i jednu izuzetnu donaciju: 20 skulptura čuvenog indijskog vajara Neka Čanda, čije radove poseduje samo nekoliko najuglednijih ustanova u svetu! Poslednjih dvadesetak godina Nina Krtstić se, kaže, borila da našoj publici predstavi čudesna dela umetnika koji je pedesetih godina, rame uz rame sa Korbizijeom, gradio svoj paralelni svet, i u Čandigaru (Pandžab) stvorio “Stenoviti vrt”, koji je danas po posećenosti odmah iza Tadž Mahala.

- Kao član žirija različitih međunarodnih manifestacija, pokušavala sam da kod nas organizujem postavku ovog samoukog vizionara, humaniste, mirotvorca, velikog - malog čoveka, koji je, stvorio most između tradicije i modernih vremena, rehabilitujući zaboravljene vrednosti. U susret mi je izašao Džon Mejzels, urednik časoposa “Rou vižn”, predsednik Fondacije “Nek Čand” i član žirija našeg svetskog trijenala. Treba uvek sanjati, istraživati i kada vam se čini da je nešto nemoguće - zaključuje Krstićeva koja je i autor monografije o ovom jedinstvenom stvaraocu, predstavljene početkom oktobra, na otvaranju Čandove izložbe ispred Paviljona “Cvijete Zuzorić”.

Delo Neka Čanda

Oto Bihalji Merin

SVE do osnivanja Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, jedine ustanove na Balkanu ove vrste, srpska naivna umetnost bila je zanemarivana na likovnoj sceni. Hrvatskom “primitivnom umjetnosti” mnogo se značajnije bavila tamošnja kritika, pa tako, naglašava sagovornica, “više znamo o Hlebinama, nego o Opariću”. Svetli izuzetak bio je, kaže, upravo Oto Bihalji Merin, koji je prepoznao značaj čuvanja tradicionalnog pred naletom modernizacije:

- U toj fantazmagoriji koja je izlazila iz okvira realističkog pristupa, idealizaciji tog ruralnog pejzaža, kao rajskog predela u kojem čovek jedino može biti srećan, video je novu, intenzivnu energiju. U te prve izložbe savremene umetnosti Jugoslavije u svetu, uvrstio je zato i dela naivnih umetnika i tako se našao na meti srpske likovne kritike, ali i drugih delova establišmenta.

Iz Venecije u - Jagodinu

U MUZEJ naivne i marginalne umetnosti skulpture Neka Čanda doputovale su dirketno sa prošlogodišnjeg Bijenala arhitekture u Veneciji, gde su bile izložene u Arsenalu.

- Desilo se da je bio kraj godine, da su nam kase bile prazne, a trebalo je organizovati neplaniranu izložbu - priseća se sagovornica. - Te skulpture su napravljene od šuta iz 26 sela sravnjenih sa zemljom, kako bi se po Nehruovoj i Korbizijeovoj zamisli napravio moderni Čandigar. Veliki umetnik, koji je u to vreme kao nadzorni organ svakodnevno odnosio šut sa gradilišta, tako je svojim “Stenovitim vrtom” napravio spomenik jednom izgubljenom svetu.