UMETNOST je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem - zapisao je o sebi pesnik, slikar i novinar Slobodan Marković, poznatiji kao Libero Markoni. Povodom 20 godina od njegove smrti predstavljena je knjiga o Markovićevoj književnosti, novinarstvu i slikarstvu, autorke Ksenije Šukuljević-Marković.

Knjiga “Slobodan Marković (1928 - 1990) pesnik, slikar, novinar” (“Službeni glasnik” i opština Vračar) donosi: tekstove o Liberovom stvaralaštvu; Markovićeve zapise o sebi; bibliografiju; arhivska dokumenta koja se odnose na poduhvat spasavanja, zaštite očuvanja i vrednovanja zaostavštine koja se nalazila u njegovom ateljeu; izbor pesama, crteža, ilustracija i slika.

PSEUDONIM PSEUDONIM Libero Markoni nastao je na novinarskom zadatku u Italiji, na Siciliji, početkom šezdesetih, piše autorka knjige u prilogu “Liberovo novinarsko pero”. Slobodan ga je smislio kao najbolje razumljiv Italijanima.

Najpesničkiji pesnik koji je živeo u Beogradu”, zapisao je Branko V. Radičević o Markoviću. “Išao je ulicama kao pesnik. Kupovao trešnje kao pesnik. Ulazio u krčme kao pesnik. Naručivao piće kao pesnik. Udvarao se ženama kao pesnik... “Po sećanju Desanke Maksimović, “bio je mnogo veseo čovek, a u suštini bio je duboko tužno biće, morao je da pije kao mnogi veliki pesnici sveta... Boemija nije ugušila u njemu prava osećanja, osećanja prema prijateljima, drugovima, prema ženi.” Nazivali su ga poslednjim iz roda Đure, Tina i Drainca, kakvih više neće biti.

Stupio je u novinarstvo sa svega devetnaest godina, 1947, pošto se već ranije iskazao kao pesnik i počeo da objavljuje pesme u nekolikim beogradskim omladinskim časopisima. U “Borbi” je radio od 1958. i ostao joj je veran više od trideset godina. Čuvene reportaže pisao je i za “Večernje novosti”.

Nikada nije prihvatio da bude urednik. Ostao je dosledan svojoj odluci iz 1954, kada je zbog stranice u nedeljnom listu “Naš vesnik”, koju je posvetio Milošu Crnjanskom, stradao, smenjen sa uredničkog mesta i zamalo ostao bez novinarske profesije. Objavio je poemu “Stražilovo” i svoj tekst kao prilog o Crnjanskom i zbog toga bio pozvan u Centralni komitet omladine na odgovornost. U Aleji velikana na Novom groblju, Libero i Crnjanski počivaju u istoj grobnici.