UMANjEN TELOM, GOROSTAS DUHOM: Položajem i činom patrijarh Pavle bio je prvi, a uglavnom je živeo kao poslednji

Ljubomir Ranković

22. 11. 2020. u 18:00

УМАЊЕН ТЕЛОМ, ГОРОСТАС ДУХОМ: Положајем и чином патријарх Павле био је први, а углавном је живео као последњи

Patrijarh Pavle, duhovni otac srpskog naroda / Foto Iz knjige "Evo čoveka"

BOŽJI promisao ne može dokučiti ljudska misao, niti je teologika shvatljiva ljudskoj logici. Gledano "očima" ograničenog čovekovog razuma, "apsurdi i paradoksi života" redovni su pratioci svetih Božjih ljudi.

To i jesu, uistinu, svojevrsni tajanstveni znaci i pismena koji se, s vremena na vreme, daju i upućuju ljudima kroz istoriju. Zašto i kako, samo je Bogu znano, a ljudima ostavljeno da ih čitaju, odgonetaju i tumače.

Crveno slovo u kalendaru, praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, 29. avgust po starom julijanskom, ili 11. septembar po novom gregorijanskom kalendaru 1914. godine, bio je dan kada se u skromnoj seoskoj kućici Stevana i Ane Stojčević u slavonskom selu Kućanci rodio sin. Na krštenju dobio je ime Gojko.

Sam ovaj praznik prepun simbolike, koji sveti oci nazivaju "mali Veliki petak", označio je dolazak na svet čoveka čiji će ceo život biti sazdan od "simvola i signala", slika i prilika, Božjih pouka i poruka. Njegov životni put odvijao se u znaku Usekovanja i Velikog petka, u žrtvi i podvigu saraspinjanja sa Gospodom Hristom, čiji krst je od rođenja kroz ceo život istrajno i bezropotno nosio, ali u znaku i Njegovog slavnog Vaskrsenja, pobede života nad smrću, pravde nad nepravdom, dobra nad zlom, vrline nad grehom. Previše je koincidencije, ili kako bi Karl Gustav Jung rekao - sinhroniciteta, bezuzročnih događaja, nezemaljskih i nebeskih znakova i znamenja, da bi se jedan život mogao tumačiti samo pukom slučajnošću.

RODITELjI onoga koji će se ustoličiti na patrijaraškom tronu Srpske pravoslavne crkve kao njen 44. prvojerarh, zvali su se Stevan i Ana. Istovetno kao i roditelji Svetoga Save, onoga, dakle, koji je osnovao i utvrdio svešteni crkveni presto i bio prvi srpski arhiepiskop i poglavar Srpske crkve.

Onaj koji će postati duhovni otac celog srpskog naroda, ostao je bez oca još u kolevci. Nije upoznao očinsku roditeljsku ljubav, zato je upirao svoje oči, dušu i srce živim nebesima i Ocu Nebeskom, iz Čijih nedara ga je grejala, čuvala i kroz život vodila Njegova ljubav i nežnost i koji mu je postao simbol očinstva u ovom bezočnom svetu.

Rano je ostao bez majke onaj koji će postati čelovođa i patrijarh Srpske pravoslavne crkve, besmrtne duhovne majke srpskog naroda. Majka Crkva nadomeštala mu je nežnost i brigu rođene majke. Njegova sećanja na boravak u obližnjem manastiru Orahovici, odišu setom ostavljenog deteta koje je pronašlo toplo materinsko okrilje u svetoj obitelji među slavonskim brdima. Te drage uspomene iz detinjstva, duboko u podsvesti, opredeliće njegov životni put.

Kućanci, malo i neznatno selo, tada na prostoru velike austrougarske carevine, postalo je rodno mesto najvećeg beskućnika novije srpske povesti. Onoga koji je s pravom mogao ponoviti reči svoga Gospoda iz Jevanđelja: "Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a sin čovečji nema gde glavu zakloniti" (Mt. 8, 20). Celoga života potucao se od nemila do nedraga, bez svoje kuće i kućišta, živeći više nebom nego hlebom, da bi se na kraju zemnoga veka telesno skućio u manastiru Rakovica, a duhovno u domu Oca Nebeskoga na Živim Nebesima, i u duši i srcu svoga naroda.

Što je govorio, to je i tvorio. Umanjen telom, bio je gorostas duhom. Smanjivao se pred svojim Gospodom i bližnjima do zrna gorušičina, do atoma, a duhom rastao "do mere rasta visine Hristove" (Ef. 4, 7). Najmanji rastom video se sa najveće daljine, shodno jevanđelskoj reči: "Ne može se sakriti grad kad na gori stoji." Svojim svetim životom bio je svetlo u tami. Osvetljavao je puteve svome narodu kroz guste tmine i pomrčine, bio "svetiljka koja se ne meće pod sud nego na svećnjak, da svetli svima koji su u kući". Opominjao je, dozivao rečju i životom sebe i druge, i neućutno podsećao svoj narod na reči jevanđelja: "Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima" (Mt. 5, 14-16).

Činom i položajem bio je prvi, a živeo je kao poslednji. Svoju službu shvatao je kao služenje bližnjima, po istinitoj reči Gospodnjoj: "I ko hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga" (Mt. 20, 27). Celim svojim životom bio je učitelj smirenja. Dostizanje blaženstva smatrao je glavnim ciljem hrišćanskog života. Učio je: "Postoji sedam stupnjeva u dostizanju blaženstva. Smirenje je prvi, to je temelj. Bez smirenja čovek ne može učiniti ništa dobro. Obuzet sujetom, on smatra da je Bog njegov dužnik i suparnik. Ljubav je na vrhu lestvice vrlina. Ona je punoća savršenstva u uzrastanju ka Bogu. Ljubav nema u šta da pređe. Vera će preći u gledanje, nada će biti ostvarena, a ljubav je veza i jedinstvo sa Bogom i našim bližnjima. Bog je ljubav, i ko u ljubavi prebiva - on sav u Bogu prebiva."

Kao monah, sveštenoslužitelj, patrijarh i duhovni otac, postao je otvorena Knjiga Života u Bogu i sa Bogom. Knjiga ispisana svetim i svetlim slovima, krupnim, velikim, čitljivim i vidljivim od svuda i sa svakoga mesta. Otvorena Knjiga od jednog reda, dužine skoro celog jednog veka. Knjiga koja se može čitati i spreda i otpozadi, i sa leva i sa desna, i odozgo i odozdo" Svima jasna i razumljiva. Svako u njoj može naći i pročitati sebe i o sebi. I nema tog Srbina koji bar poneku reč nije odsricao, i sebe u njoj pronašao. Patrijarh Pavle je najčitaniji i najčitljiviji udžbenik naše vere.

O hrišćanstvu je stvorena predstava da je ono religija pustinjaka i otšelnika, kamenih peštera i isposnica. Jeste hrišćanstvo i to. Ali hrišćanstvo je pre svega i iznad svega urbana religija. U Otkrovenju se o hrišćanstvu govori kao o nebeskom Jerusalimu: "I videh sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba od Boga" (Otkr. 21, 2). Nije selo, palanka, pustinja - simbol hrišćanske vere, već metropola, velegrad, megalopolis. Apostoli, kada kreću u propoved i širenje nauke svoga božanskog Učitelja, imaju za glavni cilj urbane centre ondašnjeg sveta: Rim, Atinu, Solun, Korint, Antiohiju, Aleksandriju Damask.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)