POKOLENjE PORAŽENO OD ISTORIJE: Reči dobrice Ćosića deceniju pred smrt

Milivoje Pavlović

21. 09. 2020. u 20:00

ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт

Foto Iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom"

DOBRICA Ćosić u deceniji pred smrt (umro je 18. maja 2014. i sahranjen u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju, odbivši testamentom državnu sahranu, govore i vence), umeo je da kaže kako je njegovo pokolenje "poraženo od istorije" i da više "nema nikakvu nadu, niti ima pravo na nadu".

"Svet za koji sam se borio nije stvoren", setno je ponavljao Dobrica Ćosić u godinama posle 2000. O tome svedoči i naslov dvaju tomova njegovih gorkih memoarskih zapisa ("U tuđem veku", 2011. i 2015).

Dobrica Ćosić je svoja književna dela i korespondenciju ispisao rukom. Pisma su u tom obliku i putovala primaocima, dok je romane, kasnije, u više verzija prekucavala i sređivala njegova supruga Božica, s kojom se upoznao 1941, a venčao 1947. godine. Posle Božičine smrti (2005), brigu o Ćosićevoj obimnoj zaostavštini preuzela je ćerka Ana, za koju je otac javno rekao da je njegovo "najznačajnije književno delo". "Moje sveske imaće dostojnog vlasnika i korisnika", zapisao je misleći na Anu u svoj dnevnik 27. februara 2002. godine.

Ćosić je romane, pa i ova pisma pisao najčešće noću, u osami, skoro do jutarnjih sati. Potom bi spavao do podne, preskačući doručak. U jednom od niza razgovora koje smo, u razmacima, vodili tokom više od četiri decenije (prvi 1970, poslednji 2014, dva meseca pred smrt), rekao mi je:

"Za mene jutra nisu postojala..."

VLADO Strugar je istoričar i književnik specifične naučne radoznalosti, stilskih i jezičkih domašaja i etičnosti. Njegov istoriografski i književni opus davno je zadobio visoke ocene domaćih i stranih recenzenata. Kao istoričar, Strugar je nizom monografskih dela i naučnih radova dao metodološki uverljivu i pouzdanu vizuru ključnih događaja iz crnogorsko-srpske i jugoslovenske povesti; kao pripovedač, oslanjajući se na slikovit narodni jezik svoga zavičaja, izgradio je upečatljivu seriju likova iz lokalne i šire društvene zajednice u kolopletu teškog detinjstva i neponovljivih iskustava Drugog svetskog rata, u kom je učestvovao od početka do konačnog oslobođenja; rat je počeo kao borac Lovćenskog partizanskog odreda, a završio ga kao politički komesar Prve inženjerijske brigade NOV Jugoslavije.

Rođen 28. decembra 1922. u selu Donji Ulići, blizu Cetinja, Vlado Strugar se školovao na Cetinju, u Beogradu i Moskvi. Istoriju je magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1964), a doktorat istorijskih nauka odbranio četiri godine kasnije na Institutu za slavistiku Akademije nauka Sovjetskog Saveza. Taj doktorat Matica srpska objavila je u Novom Sadu 2011. godine. Od 1945. do 1971. bio je oficir JNA sa zadacima u različitim obrazovnim i naučnim ustanovama, najviše u Vojnoistorijskom institutu.

U DVADESETAK zasebnih naučnih monografija - od kojih su četiri objavljene na stranim jezicima - i u oko 150 naučnih radova publikovanih u domaćim i inostranim časopisima, posebnu pažnju posvetio je izučavanju i istoriografskom prikazivanju političkih borbi, državotvornih poduhvata i oružanih ratovanja na jugoslovenskom i evropskom prostoru u HH veku.

HRVATSKA SLUŽBA PRISLUŠKUJE DOBRICU

KRAJEM juna 1988, i krajem februara 1989, Služba državne bezbednosti Hrvatske obaveštava srpsku službu o sadržaju (prisluškivanih) razgovora između Ćosića i Jovana Raškovića o rastućem nacionalizmu u Hrvatskoj, posebno povodom ispada u Splitu, na košarkaškoj utakmici između Jugoplastike i Partizana. Navijači su, u Splitu, izvikivali pogrdne parole: "Sveti Sava peder" i "Tko Hrvat nije, treba da se ubije". Prema zapisu Službe bezbednosti Hrvatske, Ćosić je rekao i ovo: "To je strašno i da sam ja Hrvat, ja bih se sramio, treba biti sramota CK Hrvatske, vladu i političare, naučnike, pisce i časne građane što imaju takvu omladinu." U nastavku se beleži kako je Ćosić bio dodatno zabrinut zbog ćutanja vlasti o incidentima. "Danas nose noževe - sutra će kame!", navodno je rekao Ćosić, na šta je Rašković - po istom izvoru - izneo stav da "to više nije ludorija". "Tako je počelo 1939. i 1940. i svi istorijski događaji imali su tu iracionalnu motivaciju", rekao je navodno Jovan Rašković, šibenski psihijatar i potonji lider Srba iz Hrvatske, kasnije i akademik SANU.

Kao prozaista, Strugar je nagrađivan na konkursima za priču "Politike", "Borbe" i "Pobjede". Tokom 2017, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti objavila je novo izdanje Strugarove zbirke pripovedaka "Uzimaj redom, Gospode", publikovane prvi put 1957. na Cetinju. Akademik Đorđe Borozan, potpredsednik CANU, u predgovoru novog izdanja, pored ostalog, piše i sledeće: "Vjerna opredeljenjima iz kraja u kojem se zavjeti čestitosti i odanosti porodici i društvu uče na ognjištu rodnog doma, Strugarova životna i stvaralačka putanja po Crnoj Gori, Jugoslaviji i, najzad, u Beogradu, zrači energijom dobrih, mudrih riječi, plemenita izraza i rijetkog dara da i u poznim godinama može biti lijep duhom i važan djelom."

VAŽNIJE knjige Vlada Strugara iz oblasti istorije nose ove naslove: "Socijalna demokratija o nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda" (1956), "Rat i revolucija naroda Jugoslavije" 1941-1945 (1962), "Socijaldemokratija o stvaranju Jugoslavije" (1965), "Jugoslavija, federacija i republika"(1976), "Jugoslavija u vatri rata" (1985, izdanje Akademije nauka SSSR, na ruskom, u 5.500 primeraka), "Velika buna Crne Gore" 1988-1989 (1990), "Srbi, Hrvati, Slovenci i Treća Jugoslavija" (1991), Yugoslavia in the Boundary between East and West (1992), "Crnogorski sabor srpske sloge" (1994), "Osamdeset godina jugoslovenske države" (1999), "Srpstvo Janka Vukotića i Mitra Martinovića" (2008), "Vladar Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca" (2010), "Drugi svetski rat - odbrana Jugoslavije" (2014), "Jugoslavija na strmini Evrope" (2014), "Crna Gora u Jugoslaviji" (2014) ...

U obimnoj studiji "Istorija i istoričari Crne Gore", koju je objavila CANU u Podgorici proleća 2017. ugledni istoričar, akademik Zoran Lakić, dao je portrete dvadesetak stvaralaca crnogorske istorije i onih koji su pisali o povesti ove zemlje - od Svetog Petra Cetinjskog, Vuka Karadžića i Njegoša, preko Vasa Čubrilovića, Branka Petranovića i Dima Vujovića, do naših savremenika Amfilohija Radovića, Vasilija Krestića i Vlada Strugara.

AKADEMIK Lakić osvrće se na najvažnije Strugarove radove na našem i stranim jezicima, posebno hvaleći njihovu pouzdanost, metodološku utemeljenost, jezik i stil. Citiraju se pohvale Strugarovom naučnom učinku iz pera istoričara i filozofa poput Mihaila Markovića, Milorada Ekmečića i Vasilija Krestića, a navode se i ocene ličnih osobina Vlada Strugara. Iz priloga akademika Matije Bećkovića citiraju se reči prema kojima je Strugar "bivši vojnik, a docnije znameniti istoričar" koji svoje knjige "ispisuje kao pesnik". Bećkovićeve su i ove reči:

"Hvala Vladu Strugaru za taj plemeniti podvig jer su i danas... za taj viteški čin potrebni ne samo nadahnuće i rad, nego i lična smelost i građanska hrabrost."

Vlado Strugar redovni je član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti od njene prve skupštine (1973). Član je SANU (od 1994) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (od 1981). Od 1989. član je Udruženja književnika Srbije (po pozivu).

SUTRA:TEME KOJE JE NAMETNUO ŽIVOT

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)