FELJTON - SVAKO JE RADIO SVOJ POSAO: O događajima 1968. odlučivala je reč Josipa Broza, a.svako ga je tumačio kako mu odgovara

Mirko Stamenković

16. 11. 2021. u 18:00

KAKO su dani prolazili, tokom studentskih demonstracija 1968, koje su potresle ne samo Beograd nego i celu Jugoslaviju, nervoza je bila sve veća, na ivici da neko ponovo preuzme punu kontrolu nad medijima.

ФЕЉТОН - СВАКО ЈЕ РАДИО СВОЈ ПОСАО: О догађајима 1968. одлучивала је реч Јосипа Броза, а.свако га је тумачио како му одговара

PODSEĆANJA Beograd, 3. jun 1968. godine, Foto arhiva "Novosti"

Ubeđen sam da je ovo bila prelomna tačka u ostvarenju cilja da "Novosti" kao zanimljiv, kreativan, čitan i profesionalno dobar list najzad steknu poverenje čitalaca i postanu novine koje tek traže svoje mesto u "političkom miljeu".

Prvi odgovor vlasti na studentski bunt bio je pokušaj da se on proglasi za aktivnost koja je u suprotnosti sa interesima i ciljevima radničke klase. Na svu sreću, samo zahvaljujući mudrosti dela vrha države, radnici nisu izvedeni na ulice, nije bilo prolivanja krvi i sukoba sa studentima.

Da nisam bio u to vreme urednik unutrašnje rubrike "Večernjih novosti", da nisam bio operativni šef vanrednih izdanja, kojih je bilo svakog dana bar po četiri ili pet, možda bih poverovao u ono što piše na oficijelnom sajtu Kompanije "Novosti", i to pod naslovom "Politika kroz prizmu života".

A NA SJATU piše, između ostalog: "Najkarakterističniji takav događaj su bile studentske demonstracije 1968, u Beogradu, a zatim i u Zagrebu, nazvane 'junska gibanja'. Prvog juna uveče, posle incidenta koji je izbio kad je muzička priredba 'Karavan', umesto da se održi na otvorenom, kao što je bilo najavljeno, počela u dvorani Doma kulture u Novom Beogradu, milicija je kod podvožnjaka 'zaustavila i razbila' studentsku kolonu koja se uputila u centar grada.

Nijedne novine to nisu zabeležile! 'Novosti' su sutradan imale informaciju, ali je na nju stavljen embargo, za koji se nije znalo odakle je stigao."

Neverovatno. I to je godinama stajalo na sajtu lista - nečijom voljom ili neznanjem?!

Sticajem okolnosti što su "Novosti" u Beogradu izlazile na tržište u podne, a ne u zoru, ovaj list je jedini imao tekst o onome što se te noći desilo, iz pera svog izveštača Jovana Kesara, koji je tome svedočio, i pride to i te kako dobro osetio na svojoj koži.

NIJE bilo malo pokušaja da se izveštači nagovore da ponešto "zaborave". Ali, u "Novostima" je odrastala jedna generacija koju su starije kolege učile i kako se "krade sloboda". Vladimir Dedijer, jedan od direktora "Borbe", čak je upozoravao - "parče po parče"!

Uostalom, nisu samo "Novosti" objavile da se pucalo. Učinio je to i Radio Beograd.

Postoje i drugi svedoci. Recimo, u zapisu Ivana Miladinovića u knjizi "Tajna i opomena" može se pročitati sledeće:

"Tačno u četiri sata ujutro, spiker Radio Beograda Branislav Surutka je svojim ledenim glasom, kako su neki primetili - bez ijednog drhtaja, pročitao 'Tanjugovo' saopštenje:

HALUCINACIJE DRAŽE MARKOVIĆA

DRAŽA Marković je u svojim denvničkim zabeleškama, dvadeset godina kasnije pisao o tim danima sledeće: "Bilo je tada svega: čak i poklika - živeo kralj, zahtev za ostavku Tita, pa do zahteva za dalju demokratizaciju društva i borbe protiv birokratizma. Kasnije, kod procesa diferencijacije, formira se platforma koja predstavlja izmućkan koktel đilasovsko-informbirovskih gledanja. Ma koliko to čudno izgledalo, to je tako."

Večeras je u Novom Beogradu došlo do ozbiljnog incidenta kada je veća grupa studenata pokušala da provali u novobeogradski Dom kulture gde se održavala priredba 'Karavan prijateljstva' za brigadiste koji rade na izgradnji Novog Beograda... Male milicijske snage pokušale su da zaštite brigadiste pred grubim nasrtajem jedne grupe izgrednika...

Čula se pucnjava, ali, kako izjavljuje načelnik Sekretarijata za unutrašnje poslove Skupštine Beograda, Nikola Bugarčić, milicija nije ispalila nijedan metak.'"

Dakle, ipak su "Novosti" jedine odmah napisale da je to činila milicija. Ali, i više od toga - da je bilo pucnjave.

I upravo zato, braneći i list i nas koji smo tada to pratili kao novinari, smatram da je nužno to zabeležiti.

VERUJEM da je potrebno prikazati period i kroz one događaje i detalje o kojima se onda nije pisalo, a to nije bilo zbog nekakvog embarga, već što su nam se činili nebitnim.

Stalno smo se susretali sa nekim preprekama preko kojih je trebalo preći i širiti "zonu slobode medija".

Stari revolucionari, poput Vlajka Begovića, učesnika Španskog građanskog rata, i veoma bliskog saborca Josipa Broza, pokušavali su da studente i "ideološke vođe" veštim porukama dovedu za pregovarački sto - u Gradski komitet, gde je bio i "štab za kontrolu studentskog bunta".

Odlučivala je, međutim, reč Josipa Broza. On je rešio sudbinu demonstracija. Govorom sedmog dana uveče preko TV Beograd skinuo je teret svima sa srca. A i nama u novinama, jer smo bili na ivici fizičke izdržljivosti.

ŠTA je to Broz poručio studentima?

"Ja sam o tim demonstracijama, razmišljajući u toku demonstracija, o svemu što je tom prethodilo, došao do uvjerenja da je revolt koji je postojao kod mladih ljudi, kod studenata, došao spontano. Ali da je postepeno, kako su se te demonstracije razvijale i poslije prenele sa ulica na aule i sale univerziteta, došlo do izvesnog infiltriranja raznih nama tuđih elemenata koji ne stoje na socijalističkim pozicijama, koji nisu na pozicijama Osmog kongresa Saveza komunista Jugoslavije, koji nisu za sprovođenje privredne reforme. Jednom rečju, došlo je do infiltriranja onih elemenata koji su htjeli da ovu situaciju iskoriste u svoje ciljeve."

Svako je čitao deo koji mu je odgovarao. Studenti su bili zadovoljni jer ih Broz nije osudio. Forumi su shvatili da njih ne krivi, već im pokazuje prstom koga bi trebalo okriviti za sve. A mi u štampi smo smatrali da smo odlično prošli, jer je ostalo još samo da nađemo zajednički jezik sa studentima.

Pre svega, da im pokažemo da nismo selektivno objavljivali stavove, a pogotovo da nismo prikrivali neke događaje. Jedino im nisam rekao da smo imali i naše "doušnike", koji su bez dinara donosili vesti iz centra "revolucije". Na obostranu korist.

BORA Komad je tada bio "poverljiva" ličnost Štaba revolucije, ali i "naš saradnik".

Koliko je radio za obe strane - to je samo on znao. Uglavnom, teško je opovrgnuti jednu činjenicu koja o tome mnogo govori. Naime, on je "Borbinim" "folksvagenom" odvezao predstavnike studenata kod tadašnjeg predsednika Izvršnog veća Srbije Milenka Bojanića. Neće biti da to niko od studenata nije primetio?! Iste večeri je milicija obavestila Gradski komitet da se "štab revolucije" vozika "Borbinim autom".

Simeon Zatezalo, sekretar Gradskog komiteta SK, ne baš prijatnim glasom me je pitao:

"Zar nisi u stanju da saznaš ko iz 'Borbe' sarađuje sa 'revolucionarima'?" Odgovorio sam pitanjem: "A kako bismo bez toga drugačije imali izvorne informacije i otkud bismo imali maltene stenografisane razgovore u Akcionom odboru studenata čije smo delove objavljivali, uključujući i proklamaciju?"

Tako je "štab", ne znajući ni sam, prećutno, preko jednog "poverljivog studenta" sarađivao sa nama. Uostalom, nisu to ni bile dve zaraćene strane.

Posao medija je da dođe do izvorne informacije. I mi smo je imali.

SUTRA: SUKOBI NA TALASIMA STUDENTSKE BUNE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)