GDE GREŠIMO? Zašto se uprkos uspešnoj vakcinaciji epidemija korone rasplamsava: Dr Ćujić o tome šta se dešava i šta moramo da preduzmemo

Novosti online

28. 02. 2021. u 18:34

ГДЕ ГРЕШИМО? Зашто се упркос успешној вакцинацији епидемија короне распламсава: Др Ћујић о томе шта се дешава и шта морамо да предузмемо

Foto: EPA

OPUŠTENO ponašanje, zimovanje, putovanja, lepo vreme, puni kafići i ugostiteljski objekti - svakodnevna je slika iz skoro svih delova Srbije.

Imunizacija stanovništva je u toku, a brojevi iz dana u dan sve veći, pooštravanje mera umesto samodiscipline. Gde smo pogrešili?

Stručnjaci su ovih dana često skretali pažnju na to da svako od nas snosi odgovornost za svakog obolelog, jer sa ponašanjem stanovništva direktno je povezana i statistika, koja trenutno nije nimalo optimistična.

Krizni štab je pooštrio mere, tokom vikenda skraćeno je radno vreme, ali to najverovatnije neće biti dovoljno, pa će u narednim danima biti razmatrano šta dalje, a najveća pažnja biće usmerena na kontrolu poštovanja mera.

OPUŠTANJE, KORONA-ŽURKE

Dr Danica Ćujić s Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objašnjava da je s jedne strane optimistično što vlada veliko interesovanje za vakcinaciju, ali zabrinjava opušteno ponašanje jednog dela stanovništva.

Foto: Novosti

- Nažalost, poslednjih nekoliko dana broj novoobolelih je u porastu, iako smo jedna od zemalja koja prednjači po broju vakcinisanih stanovnika. Raduje činjenica da je interesovanje za vakcinu veliko, ali zabrinjava opušteno i neodgovorno ponašanje pojedinaca, koje je, nažalost, u toj meri dovoljno veliko da ugrozi kolektiv. Imali smo zimski raspust, sezona zimovanja je u toku, ljudi se vraćaju na radna mesta, bilo je nekoliko većih javnih skupova. Dakle, dovoljno je da samo nekoliko pojedinaca bude neodgovorno i da se omogući cirkulisanje virusa. Iako je broj vakcinisanih svakim danom sve veći, još nije trenutak da se opustimo. Koliko god nam je dosadilo i neprijatno nam je da nosimo masku, da izbegavamo bliske ljude i držimo distancu, još se ne smemo opustiti - objašnjava dr Ćujić.

I dok se jedan deo stanovništva pridržava mera, drugi deo stanovništva cirkuliše kao da se ništa ne dešava. Vakcinacija jeste rešenje, ali "tek smo počeli" i nismo odmah zaštićeni. Komunalna inspekcija svakodnevno je na terenu, kazne pljušte za nesavesne ugostitelje koji ne poštuju epidemiološke mere, a na neke je stavljen katanac. Nedavno je u jednom beogradskom klubu zatečeno više od 700 gostiju, što je u doba ovakve epidemije više nego skandalozno, reči su naših lekara.

Osim žurki i opušteng pristupa, korona se pojavila i po školama. Kako su stručnjaci već objasnili, kada se neki srednjoškolac inficira virusom, on to prenosi dalje, kako međusobno sa drugovima, tako i na ukućane, a to je put kojim virus nastavlja svoju dobro utabanu maršrutu.

Foto: Komunalna milicija

POSLE VAKCINACIJE

Stvaranje imunološke zaštite nije momentalni proces, odnosno potrebno je da prođe izvesno vreme da bi se stvorila antitela i pokrenuli drugi imunski mehanizni, objašnjava dalje naša sagovornica. Ističe da, kada dođemo u kontakt s virusom, ne obolimo odmah, već nakon izvesnog vremena - posle perioda inkubacije. Slično se dešava i kada primimo vakcinu, nismo zaštićeni istog trenutka, zato se i dalje moramo pridržavati propisanih epidemioloških mera.

- Kada se prima vakcina, moramo biti zaista potpuno zdravi. Da bi vakcina imala potpuni, očekivani efekat, potrebne su dve doze. Ono na šta ukazuju iskustva iz naše laboratorije je da "Fajzerova" i "Sputnjik V" dovode do stvaranja antitela gotovo kod svih koji su primili vakcine već nakon prve doze, odnosno pred revakcinu, dok se kod „Sinofarmove“ vakcine antitela javljaju nešto kasnije, ali se javljaju. Nekih tri do četiri nedelje nakon primene druge doze preporučujemo našim pacijentima da mogu da provere nivo antitela, bez obzira na to koju vakcinu su primili. Za "Astra-Zenekinu" vakcinu rezultate tek očekujemo, s obzirom na to da je ova vakcina odnedavno u primeni. Dakle, vakcinu treba da primimo kada smo potpuno zdravi, da se pridržavamo svih mera zaštite i izbegavamo rizične kontakte, naročito u periodu dok vakcina ne postigne potpuni, očekivani zaštitni efekat. Ukoliko se sami ne potrudimo, ni vakcina neće moći da nas zaštiti. Kada smo izdržali do sada, verujem da neće biti problem da se strpimo još malo - priča dr Ćujić.

S.BABOVIĆ

Trenutno u Srbiji je moguće primiti vakcine četiri različita proizvođača, ono što ne treba da buni naše građane je to da suštinskih razlika u efektu ovih vakcina nema - svaka od ovih vakcina dovodi do pokretanja imunskog odgovora i pružanja antivirusne zaštite. Dakle, sve vakcine štite, ali za stvaranje antitela je potrebno vreme, ali i odgovorno ponašanje prema drugim ljudima koji ne mogu da prime vakcinu.

- Sve vakcine štite. Ono na šta treba obratiti pažnju su preporuke proizvođača vakcina u vezi sa starosnom grupom za koju je vakcina namenjena i kome se iz određenih zdravstvenih razloga ne preporučuje primena vakcine. Najčešća prepreka u tom smislu je alergijska reakcija na neku od komponenata vakcine ili trenutna akutna bolest, u kom slučaju vakcinaciju treba odložiti - dodaje naša sagovornica.

KOLEKTIVNI IMUNITET

Pitanje kolektivnog imuniteta se često postavlja - očekuje se da će virus nestati onoga trenutka kada svi budemo imuni na njega. Kovid 19 je pre nešto više od godinu dana ušao u ljudsku populaciju i biće potrebno određeno vreme da bi se kolektivni imunitet formirao.

- Nešto slično se desilo pre stotinak godina, kada je virus gripa došao u susret s ljudskom populacijom. Iako je tada stradalo više ljudi nego u Prvom svetskom ratu od ratnih dejstava, grip je u međuvremenu postao sezonsko oboljenje. Verovatno će se nešto slično desiti i s ovim virusom, ali kroz određeno vreme. Prema trenutnim podacima, broj registrovanih slučajeva kovida 19 u Srbiji je oko 450.000, vakcinisanih je skoro 1.400.000. Treba imati u vidu da je među inficiranima bilo i asimptomatskih, kao i da je deo obolelih ostao neregistrovan, najčešće u dečjoj populaciji. Slično tome, znatan deo onih koji su preležali kovid 19 je takođe primio vakcinu - objašnjava dr Danica Ćujić.

Foto privatna arhiva

Za kolektivni imunitet potrebno je minimum 60 odsto imunizovane populacije, a najbolje je 70-80 odsto, ali trenutno je teško proceniti koliki je zapravo udeo stanovništva s razvijenim imunitetom jer epidemija još traje, a vakcinacija je u toku.

- Epidemiolozi procenjuju da je potrebno da je najmanje oko 70-80 odsto stanovništva razvilo imunitet kako bi društvo kao celina bilo dovoljno zaštićeno. Nažalost, ne očekuje se da će taj broj biti dostignut u skorije vreme. Određeni broj osoba imunitet je stekao ili će steći preležanom infekcijom, ali je cilj da inficiranih bude što manje. Količina dostupnih vakcina je ograničena i, ukoliko nema nekih kontraindikacija, vakcinu ne treba birati i čekati iz ovih ili onih razloga. Takođe, vakcinacija se još ne primenjuje u dečjoj populaciji. Čak i u Izraelu, koji prednjači u vakcinaciji stanovništva, ne očekuju brzo postizanje kolektivnog imuniteta. Ono što je dobro jeste da su stvorena antitela stabilna i da perzistiraju u krvi pacijenata koji su preležali kovid 19 najmanje godinu dana, a verovatno i duže. Takođe, ohrabruju i preliminarni podaci koji ukazuju na to da je vakcina delotvorna ne samo u sprečavanju razvoja bolesti, već i u sprečavanju širenja virusa - zaključuje naša sagovornica.

Foto S. Mišljenović

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)