INTERVJU Rajna Dragićević, prof. Filološkog fakulteta u Beogradu: Deca govore jezikom rijalitija i kriminala

Ljiljana BEGENIŠIĆ

18. 10. 2020. u 15:00

ИНТЕРВЈУ Рајна Драгићевић, проф. Филолошког факултета у Београду: Деца говоре језиком ријалитија и криминала

Foto Privatna arhiva

JEZIK prati stanje duha naroda koji njime govori, pa se u našem jeziku, naročito u leksici, ogleda svojevrsni kulturni prevrat izazvan društvenom zbiljom u kojoj su se promenili uzori.

Jezička zajednica počela je postepeno da se orijentiše u svojim jezičkim idealima na ekspresivni javni jezik sredstava masovnih informacija, a ne na jezik najboljih pisaca.

Nekada je svima bilo važno da besprekoran srpski jezik usvajaju čitajući književna dela, a danas se govornici odriču elitnog u kulturi i jeziku u korist opštenarodnog, neotesanog, niskog, agresivnog.

Ovako, dr Rajna Dragićević, profesorka na katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, odgovara na pitanje - zbog čega je status srpskog jezika u našem društvu na tako niskom novou.

o Koliko novi načini komunikacije i različite neprimerene društvene pojave ugrožavaju srpski jezik i opštu kulturu govora, naročito kod omladine...

- Skoro sve nove reči, koje već nekoliko godina prikupljam iz štampe, imaju snažno pejorativno obeležje, jer su nastale za imenovanje pojava koje gledamo u gruboj svakodnevici rijalitija, uličnog kriminala i političkih obračuna. Vreme antikulture nalaže rušenje uzora, normi i mere. Pitanje pozajmljenica postalo je sporedno u odnosu na ogroman broj vulgarizama u javnoj komunikaciji, namerno kršenje gramatičke i pravopisne norme i svođenje svih stilova na neformalni, razgovorni.

o Odnos prema srpskom jeziku ponajbolje se može videti u školi gde učenici imaju nedopustivo mali broj časova iz ovog predmeta. Predlažete da mu se u školama da natpredmetni status. Verujete li da će školski sistem na to pristati?

- Škola se, nažalost, sve više otuđuje od učenika jer u društvu nema dovoljno sluha i hrabrosti za ozbiljne reforme školskog sistema. Preko potrebne promene nije lako sprovesti jer je ozbiljan školski sistem dužan da se istovremeno kreće u dva smera - da neguje tradiciju i koncept konzervativnog obrazovanja, ali i da prati razvoj novih naučnih i tehnoloških dostignuća. Za uspešno sprovođenje oba ta smera neophodno je pojačati dečju prijemčivost za nastavne sadržaje, a uslov da se to postigne jeste razvijanje njihovih jezičkih sposobnosti. Ako deca ne razumeju udžbenički tekst ili predavanje svog nastavnika, a sve više je takvih primera, nema te reforme koja može dati dobar rezultat, a to znači da nema ni uspešnog obrazovanja i, šire, napretka u svim oblastima. Zato je prvi korak svake obrazovne reforme uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika kao školskog predmeta.

Taj status bi omogućio uvećanje broja časova srpskog jezika u školi, bez potrebe za nivelacijom sa brojem časova drugih školskih predmeta. Ovakav status ima nastava ruskog jezika kao maternjeg u ruskim školama i zapažaju se odlični rezultati.

Foto Privatna arhiva

o Ćirilica kod nas gotovo da izumire. Zakon kojim bi se ova oblast regulisala godinama čami u fioci. Šta bi lingvisti, ali i celo društvo trebalo da preduzmu?

- U okviru nadležnosti Odbora za standardizaciju srpskog jezika i drugih srbističkih institucija, srbisti se predano zalažu za zakonsko uređenje statusa ćirilice. Međutim, svesni smo činjenice da se problem ćirilice ne može rešiti samo zakonom, jer odnos između ćirilice i latinice ima duboku simboličku vrednost u našem, nažalost, podeljenom društvu, u kojem dva pisma ne predstavljaju prednost, već simbole dva sistema vrednosti. Kolika je psihološka i kulturološka pukotina između zagovornika ćirilice i latinice najbolje pokazuju podaci iz "Asocijativnog rečnika srpskog jezika". Asocijacije na reči "ćirilica" i "latinica" vrlo su ostrašćene i ukazuju na dva kulturološka modela.

Prva pomisao govornika na "ćirilicu" jeste: srpsko, pravoslavlje, Ćirilo i Metodije, staro, tradicija, bukvar, Sloveni, Srbin, crkva, knjiga, slava, istorija, jevanđelje i dr., a asocijacije na reč "latinica" idu u suprotnom smeru: Zapad, engleski, Rim, katolici, ružno, tuđe, strani jezik itd. Očigledno je da sudbina ćirilice zavisi i zavisiće od političke opcije na vlasti i njenih sledbenika, jer se opredeljenje za nju shvata kao nacionalna ili anacionalna politička orijentacija.

STID ZBOG SKANDALA

A DUGOGODIŠNjI ste profesor Filološkog fakulteta, zbog čega je ta ustanova dospela u žižu interesovanja po skandalima i svađama?

- Stojan Novaković je u beleškama o svom učitelju Đuri Daničiću napisao da je svaka njegova pouka "vlastitim delom potvrđivana". Nazvao ga je nenadmašnim učiteljom, koji je "s uverenjem potpuno i iskreno silnim svoju dužnost vršio tako da je bezmalo s perom u ruci i izdahnuo". Ko ima takvog učitelja taj ima i snažne korene iz kojih će se razviti u čvrstu, čestitu ličnost, bez obzira na put koji izabere.

Imajući u vidu dešavanja na Filološkom fakultetu, sa stidom i strahom razmišljam o tome kakav primer dajemo svojim studentima, kakve im temelje izgrađujemo i kakvu im poruku šaljemo dok o nama, svojim profesorima, i svom fakultetu, istom onom na kojem je predavao i Daničić, čitaju novinske članke posvećene krađi, korupciji, prepisivanju i svakojakom nemoralu.

o Srpski jezik i ćirilica naročito su ugroženi u Crnoj Gori, odakle su zvanično proterani, iako najveći deo naroda govori srpskim jezikom. Očekujete li da će nova crnogorska vlast da ispravi ovu grešku?

- Nova crnogorska vlast će se suočiti sa nagomilanim ekonomskim i epidemiološkim problemima, koji će joj, pretpostavljam, biti u prvom planu, a u vezi sa srpskim jezikom i ćirilicom očekujem da će se promene odvijati sporo i da će još dugo biti više simboličke nego suštinske. Ipak, dužni smo da pokažemo više razumevanja prema svojim crnogorskim sunarodnicima i manje nestrpljivosti. Treba da podržimo i pozdravimo svaki napor koji se u crnogorskoj politici čini da bi se zaštitio srpski jezik. Primećujem da moje kolege srbisti iz Crne Gore s optimizmom gledaju na budućnost i veruju da će dosta toga moći da se promeni u vezi sa statusom srpskog jezika i ćirilice, čak i bez promene Ustava. Nadam se da će se nova vlada s njima konsultovati i poslušati njihove predloge.

o Korona će, kažu stručnjaci, ostaviti velike posledice u svim oblastima života? Kao profesor, šta mislite kakve će posledice ostaviti na obrazovanje?

- Tek ćemo osetiti da je obrazovanje najveća žrtva korone. Nema pravog školovanja bez fizičke blizine učitelja i učenika u učionici. Predavanje nije samo prenošenje činjenica, već najdublja razmena vidljivog i nevidljivog, verbalnog i neverbalnog, racionog i emocionalnog. Predavanja na daljinu jesu samo privid obrazovanja.

o Kako ste vi proveli vreme u kome je korona okovala sve nas?

- Kao i druge teške situacije, vreme korone podnosim tako što se štitim radom. Upravo izlazi iz štampe moja nova knjiga "Gramatika u ogledalu semantike", u izdanju "Čigoja štampe". Savez slavističkih društava Srbije objavio je zbornik radova Irene Grickat, koji sam priredila sa željom da oživim sećanje na ovu izuzetnu naučnicu. Sa grupom kolega, napisala sam kolektivnu monografiju o zapadnoslovenskim - južnoslovenskim jezičkim, književnim i kulturnim vezama. Tu knjigu objavljuje Univerzitet u Varšavi i poslužiće kao priručnik poljskim studentima srbistike. Mnogi ne računaju ovu godinu u svojim biografijama, a ja sam je duboko proživela, upravo bežeći od nje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

momcilo

18.10.2020. 16:29

Ми смо колатерална жртва комунистичког школског система и пре тога вукове или бечке реформације Србског језика. Књига граматике у којој није подвучено да лаж, манипулација , празнословље, увреде, оговарање, омаловажавање, високоумље.... нису граматички коректни ништа неће променити (сва моћ политичара и медија лежи у манипулацији) Научници сами тврде да је мозак најфункционалнији у време молитве, а молитва захтева чисту и просту комуникацију, без горе наведених примеса или слика. Живот израста из корена језика којим су причали наши преци. Мислим да је и бела куга узрокована из манипулативног комунистичког образовања Све наше беде су проузроковане лошим квалитетом језика, нормално све је то настало бежањем од Светосавља, ради земаљских сласти и неостварених жеља.

Jugonostalgicar

19.10.2020. 11:23

@momcilo - Nema to veze sa komunizmom. Jezik se razvija, ali i tu treba da postoji granica. Moja generacija je mnogo citala. Danas je to nepopularno. A TV je katastrofa. Primer je serija Mocvara. Nikad goreg jezika. Cak i. BLIC, citanosti radi, koristi neprimeren jezik. Novine i TV da uvedu ozbiljne jezicke strucnjake, sa pravom da vrse cenzuru. Uozbiljimo se.

Nadja

18.10.2020. 23:15

Dragi prosvetni radnici, Pitam vas kao mama ucenika I god srednje strucne skole na Novom Beogradu. Da li je normalno da nastavnica istorije postavi link u google ucionicu gde momak sa subarom na glavi, ispija alkohol, psuje i objasnjava Nemanjice jezikom rijalitija??? Sta da ocekujemo od dece onda? Bojim se da je sve vec odavno otislo predaleko!!!

buki

19.10.2020. 10:36

@Nadja - Bravo Nađa za zapažanje! Najpre je reditelj filma, iz koga je postavljen link, odrastao u komunizmu, a onda je i nastavnik produkt postkomunističke ere, koja je donela još više zla i veću propast ovom narodu. Zadržano je samo ono što u komunizmu nije valjalo, a uništene su one retke stvari koje su bile dobre, tako da smo sada u podrumu, u koji ne prolazi ni tračak svetlosti.

147

20.10.2020. 04:33

Професорка није рекла прави разлог зашто постоји у Србији анархија у вези са српском ћирилицом, па због тога имамо два гроба у којима се сахрањује данас српска ћирилица у Србији. За један гроб је одговорна држава која неће да усвоји Закон о сл. употреби језика и писма у складу с Чланом 10. Устава Србије. И неће да примењује тај закон. Други гроб за ћирилицу ископали су српски лингвисти који нису сачинили решење питања писма у струци такође у складу с Чланом 10. Устава Србије, него задржавају уникатно двоазбучје из владавине комуниста који су тако фаворизовали Србима туђе писмо.