NOVI SJAJ SRPSKOG GENIJA: "Novosti" prve u zgradi na Dorćolu u kojoj će zablistati Teslina zaostavština

Dragana Matović

27. 09. 2020. u 10:00

SVETLOST je uvek bila na mojoj strani", rekao je davno, u jednom intervjuu Nikola Tesla.

НОВИ СЈАЈ СРПСКОГ ГЕНИЈА: Новости прве у згради на Дорћолу у којој ће заблистати Теслина заоставштина

Foto Ž. Knežević

Tako će, po svemu sudeći, biti i ovog puta. Ukoliko Vlada Srbije prihvati predlog Grada Beograda, stara zgrade termocentrale na Dorćolu u Beogradu, sa imenom koje obeležava njen nekadašnji značaj - "Snaga i svetlost", biće preuređena u muzej slavnog naučnika. "Snaga i svetlost" osvetliće tako jedinstvenu zaostavštinu snažnog uma koji je u svemu video svetlost.

Nekadašnji simbol industrijalizacije Beograda danas je ruina. Ipak, zgrada sa kranom dominira na prostoru Marine "Dorćol". Pre nekoliko meseci gradske vlasti su inicirale njeno raščišćavanje. Bila je prepuna krša i loma koji se tamo gomilao decenijama. Bila je zapuštena toliko da je odvezeno 500 kamiona šuta. "Novosti" su prve ušle u očišćenu zgradu.

- Fantastično mesto dostojno zaostavštine Nikole Tesle. Ne postoji ništa važnije što možemo da predstavimo svetu. Sadašnji Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici ima oko 115.000 posetilaca godišnje, verujem da će ih biti više od milion ako se useli ovde. Rekonstrukcija ovog prostora je nacionalni projekat, značajan za Srbiju - govori nam Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, koji, čini se, kao i mi, u ruiniranim zidinama obraslim mahovinom već vidi izume nenadmašnog genija potpomognute novim tehnologijama.

Zgrada termocentrale je spomenik industrijskog nasleđa, u arhitektonskom smislu simbol je revolucionarnih, modernističkih shvatanja u međuratnoj graditeljskoj praksi. Ona je i simbol racionalnosti i jednostavnosti.

BROZOV POTPIS

POSLE smrti Nikole Tesle staranje o naučnikovoj imovini, a pre stvaranja muzeja prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. godine, pripalo je Savi Kosanoviću, sinu njegove najmlađe sestre Marice. Zalaganjem Kosanovića 1951. konačno su svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle preneti u Beograd.Kosanović ih je potom poklonio državi.

Vlada FNRJ osnovala je Muzej Nikole Tesle 5. decembra 1952, a rešenje je potpisao Josip Broz Tito. Jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, a i u svetu koja čuva originalnu i ličnu Teslinu zaostavštinu smeštena je u "Genčićevu vilu" u Krunskoj ulici.

- Muzej će se prostirati na 10.000 kvadrata, a u blizini će biti naučnoistraživački centar i kampus za studente i profesore iz celog sveta - pokazuje nam zamenik gradonačelnika okolne zgrade. - U okviru plana detaljne regulacije za linijski park predvideli smo da ovaj prostor u vlasništvu Republike Srbije bude namenjen kulturi i obrazovanju. Predložićemo Vladi Srbije da ovde bude Muzej Nikole Tesle i ukoliko prihvate naš predlog, raspisaćemo međunarodni konkurs za uređenje zgrade. Tek kad dobijemo arhitektonsko rešenje znaćemo koliko će rekonstrukcija koštati. Prema mojoj slobodnoj proceni za taj posao biće potrebno između 20 i 25 miliona evra.

Zdanje "Snaga i svetlost" podiglo je švajcarsko društvo za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a građevinski radovi trajali su godinu i po dana. Isporuka struje Beogradskoj opštini počela je u jesen 1932. godine.

- Da bi se izgradila ova centrala tadašnje beogradske vlasti uzele su kredit od tri miliona dolara i to je bio jedan od najvećih kredita u to doba - kaže Vesić. - Gradonačelnik je bio Miloš Savčić, jedan od trojice gradonačelnika kojima ćemo podići spomenik jer su zadužili Beograd.

Uoči Drugog svetskog rata, Beograd je imao 320.000 stanovnika, koji su se električnom energijom snabdevali iz ove termocentrale. U bombardovanju 1941. je oštećena, a kada je posle rata obnovljena, dugo je bila glavni snabdevač Beograda električnom energijom.

Foto Ž. Knežević

- Bila je u funkciji sve do 1969. kada je izgrađena nova toplana na mazut - podseća nas Vesić. - Od tada u ovu zgradu skoro niko nije ulazio, osim kada su snimani "Otpisani", "Sabirni centar" i još neki filmovi.

Tada je stao i višedecenijski rad krana na Dunavu koji je svakodnevno podizao ugalj sa brodova koji su pristizali kraj dorćolske marine i prenosio ga do termoelektrane. I kran je pod zaštitom i biće sačuvan.

- Od Muzeja Nikole Tesle možemo da napravimo ne samo naš, već svetski brend - uveren je Vesić. - Muzej bi mogao da oživi priobalnu zonu iza stambenog bloka na donjem Dorćolu. U kvartu se nalazi još nekoliko starih fabrika, koje se vrednuju kao bogato industrijsko nasleđe Beograda.

U jednom takvom prostoru u Skender-begovoj ulici, u kojem se nekada nalazila termoelektrana, otvoren je Muzej nauke i tehnike.

ZATVOREN KRUG

O PREMEŠTANJU Muzeja Nikole Tesle iz Krunske ulice govori se već duže vreme. Prvobitni plan je bio da se preseli u termocentralu "Snaga i svetlost", da bi se od toga pre izvesnog vremena odustalo, a kao lokacija za smeštaj Teslinog blaga figurirala je nekadašnja Glavna železnička stanica na Savskom trgu.
Od toga se odustalo posle predloga da uz spomenik Stefanu Nemanji treba da bude Muzej istorije srednjovekovne Srbije. Priča se tako vratila na početak i ako se realizuje - zaostavština oca naizmeničnih struja čuvaće se na mestu gde su neki njegovi izumi, možda, nekad primenjivani.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)