Radojičić: Iz operacione sale jurim u svoj kabinet

ŠTRAFTOM od bolnice u Tiršovoj do kabineta u Starom dvoru. Ovako zasada jednom nedeljno izgleda dnevna ruta gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića. Noseći se staloženo sa kritikama opozicije da se on i njegov tim bave projektima koji ruže prestonicu, ne upuštajući se, kako kaže, u politiku ulice, četvrtkom ujutru oblači uniformu i ulazi u operacionu salu, a nekoliko sati nakon toga odelo prvog čoveka prestonice. "Sašiveno" od komunalnih problema, planova, rekonstrukcija...

- Jednom nedeljno uspevam da se vratim svojim pacijentima. To mi ne pada teško, teže mi padaju problemi koji me dočekaju kada dođem u kabinet I koje rešavam na dnevnom nivou - ovako govori gradonačelnik Radojičić, koji je svoj radni dan započeo rano, ne bi li uspeo da obiđe pacijente.

PROČITAJTE JOŠ: Vesić: Zakon o glavnom gradu će omogućiti decentralizaciju

* Deo opozicionih lidera želi da zaustavi gradske projekte. Šta ćete preduzeti da se zaštite gradska imovina i radnici na tim gradilištima?

- Građani su ogromnom većinom glasali za program koji je obuhvatao gotovo sve što se danas gradi i radi. Deo opozicije pokušava da uništi gradsku imovinu, napada radnike i službena lica. Mi kao društvo moramo da stanemo na put, u ovom slučaju nasilnom blokiranju radova, i da se ne upuštamo u politiku ulice, jer ja sam u politiku ušao poštujući institucije. Ne znam zašto i ne znam kako progres nekome može da smeta. Onima koji su protiv razvoja našeg grada i koji ga uništavaju moramo da se suprotstavimo. Razočaran sam neozbiljnim i neodgovornim ponašanjem opozicije jer radikalizuje proteste, na bezidejan i nekonstruktivan način. Radnike na gradilištima i gradsku imovinu moramo da zaštitimo u skladu sa zakonom.

* Da li ste spremni da za isti sto sednete sa onima koji smatraju da vi i vaš tim ne volite Beograd?

- Ta konstatacija da moj tim i ja ne volimo Beograd, apsolutno ne stoji. Posebno, naglašavam da danas modernizacija grada ide ruku pod ruku sa poštovanjem tradicije i struke. Ponosni smo na kulturnu i istorijsku zaostavštinu našeg grada, a uskladiti tradicionalno i moderno izazov je u svim metropolama Evrope i sveta. Pokušavamo da uspostavimo dijalog čak i sa ljudima koji po mom mišljenju imaju iracionalne zahteve, agresivno se nameću nezadovoljnom delu građana, kojih u svakom društvu ima.

* Kako odgovarate na kritike da stvarate grad po meri turista, a ne njegovih žitelja?

- Jedno ne isključuje drugo. Beograd razvijamo po meri i žitelja i gostiju. Važan nam je kvalitet života građana i zbog toga rekonstruišemo ulice i trgove, otvaramo nove zdravstvene stanice, gradimo vrtiće. Istovremeno, mislimo i na turiste, jer oni pune naš budžet i bez njih ne možemo da se razvijamo. Turizam je jedna od najznačajnijih privrednih grana i danas nema grada koji u njega ne ulaže. Tako je i u Beogradu.

* Rekli ste jednom da Beograd treba da se ugleda na Beč. Gde smo mi u odnosu na Bečlije?

- Austrijski ambasador je istakao prilikom jednog razgovora da mu se čini da Beograd ima slične probleme koje je Beč imao pre 20 godina. Na to mi je ukazao, jer misli da i mi možemo da ih prevaziđemo. Sigurno da možemo da dostignemo Beč. Pešačka zona se radi po uzoru na Beč. Ali koliko će vremenski biti potrebno da ih dostignemo, u ovom trenutku nije moguće tačno proceniti.

* Da li ponekad poželite da ponovo nosite beli mantil?

- Godine edukacije i rada u medicini obavezuju me da i dalje pronalazim vreme da pomognem mojim malim pacijentima. Zato zasada jednom nedeljno rano ujutru operišem i pravo iz Tiršove jurim kako bi se posvetio obavezama u Gradu.

* Je li zamorno to prebacivanje iz uloge lekara u ulogu političara?

- Taj deo u Tiršovoj nije naporan. Dugo sam u poslu hirurga, moram da priznam da mi je sada mnogo lakše kada operišem. Veći problem je praćenje pacijenata, to što ne mogu ponekad da ispratim postoperativni tok. Ali, zasada uspevam da uskladim i dok ništa ne bude trpelo, biću i tamo i ovde.

* Kako sa pozicije gradonačelnika osluškujete potrebe dece?

- Jedna od mojih želja je da ovo bude grad u kome će deca imati posebno mesto, koji će na poseban način da vodi brigu o njima. Moja prednost kao gradonačelnika je to što sam 30 godina brinuo o deci, pa sada lakše mogu da se posvetim njihovim potrebama sa ove pozicije.

* Roditelji muku muče sa mestima u vrtićima. Je li realna ambicija da svako dete bude zbrinuto?

- Ove godine je prvi put realno da nemamo listu čekanja u prioritetu. To znači da sva deca zaposlenih roditelja, deca studenata, treće i svako naredno dete u porodici, kao i mališani iz društveno osetljivih kategorija koja su konkurisala za mesto u vrtiću mogu odmah da ga upišu, što do sada nije bio slučaj. To je moguće, jer u startu na konkursu imamo oko 8.000 slobodnih mesta, što je za oko 1.000 više u odnosu na pre dve godine. Osim toga, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobrava do 20 odsto proširenje kapaciteta ustanovama koje to zatraže i za to imaju mogućnosti. Nastavkom saradnje sa privatnim vrtićima, nakon pomoći Vlade, oni koji ostanu bez mesta u državnom mogu subvencionisano upisati dete u privatni vrtić pa je realno da sva deca iz prioritetnih grupa za upis budu upisana. Izgradnjom novih vrtića otvaramo nova mesta i nastavljamo povećanje obuhvata dece predškolskim obrazovanjem.

* Tiršova dva i dalje vam je najveći izazov i zadatak. Dokle se stiglo?

- To je moj životni projekat. Tome sve podređujem. Sada kao predsednik radne grupe za praćenje i koordinaciju pri izradi Studije izvodljivosti - trenutno pripremne faze za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike u Beogradu Tiršova dva, obišao sam sa kolegama nedavno dve velike zdravstvene ustanove u Lincu i Beču. Tamo nam je posebno bila interesantna hitna služba, ta laka pristupačnost hitnih pacijenata za koje je sve obezbeđeno na samom ulazu i deca uopšte ne čekaju operaciju.

PROČITAJTE JOŠ: "Tiršova 2": Jednokrevetna polovina soba

* Da li će Tiršova dva biti po uzoru na ove dve bolnice?

- Svakako. To nam je cilj, da Tiršova dva liči na najbolje svetske bolnice. Nova dečja bolnica Tiršova dva biće jedna od najmodernijih u regionu i ona će doneti i novi koncept lečenja. Plan je da se 2020. započne gradnja a da 2022. godine bude gotova.

NEDOSTAJU KADROVI U ZDRAVSTVU

* SMETA li vam nedovoljan broj zdravstenih ustanova za lečenje najmlađih?

- Problem nije u broju zdravstvenih ustanova, već u nedostatku kadrova i to je nasleđeno od prethodne vlasti. Danas je rešenjima u ovoj oblasti posvećeno Ministarstvo zdravlja, na čelu sa ministrom Lončarom, što se vidi i po broju odobrenih specijalizacija. S druge strane, problem politike je što se rezultati rada ne vide odmah, već je potrebno vreme, tako da će se i efekti ove politike ministra Lončara videti tek za nekoliko godina. Istakao bih da imamo sjajne i vrlo odgovorne pedijatre iako rade sa izuzetno velikim brojem pacijenata.