GRAMATE OD LAVRENTIJA: Vidovdanska loza sutra u Kragujevcu

V.Mitrić

12. 09. 2020. u 13:24

ГРАМАТЕ ОД ЛАВРЕНТИЈА: Видовданска лоза сутра у Крагујевцу

Foto: V.Mitrić

POVODOM održavanja završne svečanosti tradicionalne naučne, umetničke i kulturne manifestacije „Vidovdanska loza“, koja će biti održana sutra na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, episkop šabački Lavrentije, takođe akademik SKANU, odlikovao je Velikom arhijerejskom gramatom SKANU, njenog predsedavajućeg Dragana Damjanovića i jereja Stefan Damjanovića, koji, kako stoji u obrazloženju, „posvećeno, sa dosta znanja umenja i ljuavi, kroz mnoga književna dela i filmsku umetnost, predstavljaju i afirmišu naše duhovno i kulturno bogastva“.

SKANU je, podseća šabački vladika, organizovao i postavljanje monumenatlnog spomenika na Gučevu, ruskoj dobrovoljki, bolničarki Darji Aleksandrovnoj, koja je poginula u ovo doba 1914 godine previjajući i bodreći srpske junake.Takođe, akademik SKANU, Dragoljub Drago Mirković rodom iz Banjana u Staroj Hercegovini, uradio je spomen obeležje u Šapcu na mestu gde je živela čuvena Srpkinja, spisateljica i najveća intelektualka među ženama svoha doba, koja je bila član Akademije, čije tradicije nastavlja SKANU, između dva rata.

SKANU je obeležio spomen obeležjem i mesto gde je, u Loznici, bila kuća dr Jovana Cvijića, znamenitog geofrafa i antropologa, po mnogima našeg najsvestranijeg naučnika svih vremena, koji je bio na čelu Akademije između dva svetska rata.

- Među zadacima prvobitne Srpske kraljevske akademije bilo je unapređenje otečestva u obrazovanju i nauci, kako su ondašnji njeni osnivači govorili, na dva temelja: nacionalnim vrednostima i savremenoj nauci – kaže predsedavajući SKANU, akademik Dragan Damnjanović.

-Jedno bez drugog, dobro su procenili, završilo bi u ćorsokaku. Vreme je to i potvrdilo, pa smo stigli do potpunog odnarođivanja i potiranja svetle tradicije, duha i narodne preduzetnosti, ali i krajnje nekritičkog preuzimanja svega što ne valja i što nam nudi i nameće potrošačko društvo s kraja 20. i početka 21. veka. Upravo okupljanje ljudskih stvaralačkih potencijala na ova dva pomenuta temelja preduzima naša Akademija, odužujući se svom prauzoru iz 1886.godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)