DA SE NIKAD NE ZABORAVI: Rimsko zlato za sva vremena

Zoran Milović

12. 09. 2020. u 20:01

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ: Римско злато за сва времена

FOTO: Arhiva

PROTEKLO je šest decenija od najvećeg uspeha reprezentativnog fudbala, bez zvaničnog podsećanje na podvig olimpijskog tima u Rimu.

Jedino olimpijsko zlato reprezentacija FNRJ osvojila je 1960. trijumfom u finalu protiv Danske (3:1). Posle tri uzastopna poraza u borbi za najsjajnije olimpijsko odličje (1948. London, 1952.  Helsinki i 1956. Melburn), "večito drugi" dočekali su svoj trenutak sudbine i popeli se na pobednički tron.

Fudbalski savez Srbije nije našao za shodno da obeleži zlatni olimpijski jubilej i podseti se slavodobitnika iz Rima. Bar da su odali priznanje trojici fudbalera koji su među živima - Milutinu Šoškiću (82), Dušanu Maraviću (81) i Silvesteru Takaču (79).

UVERTIRA uspeha za sva vremena, bila je dva meseca ranije u Parizu, na prvom prvenstvu Evrope koje je tog leta 1960. održano u organizaciji UEFA pod nazivom Kup evropskih nacija. Naša reprezentacija je u polufinalu bila uspešnija od domaćina Francuske (5:4), ali je titulu evropskih prvaka poneo Sovjetski Savez, koji je u finalu, 10. jula, savladao naš nacionalni tim tek u produžetku (2:1).

SUMNjALO se u kvalitet reprezentacije koju je u Italiju povela selektorska komisija Aleksandar Tirnanić - Ljubomir Lovrić - Dragomir Nikolić, zbog nesporazuma u toku priprema (Muhamed Mujić je otkazao, a Jovan Miladinović udaljen) i izostanka vedete Dragoslava Šekularca i Dražana Jerkovića koji nisu imali pravo da igraju. U Rimu su, međutim, svi bogovi bili naklonjeni jugoslovenskim fudbalerima.

ČESTITKE Milan Galić se rukuje sa funkcionerima Olimpijskog komiteta / FOTO: Arhiva

Pohod na medalju počeo je pobedama nad Egiptom (6:1) i Turskom (4:0),  sa Bugarima igrali nerešeno (3:3). U polufinalu, 5. septembra u Napulju, sa domaćinom Italijom nije bilo pobednika, bez golova posle 90 minuta, pa ni produžecima (1:1). Finalistu je morao da odredi - "šešir". Takve su bile propozicije da u slučaju nerešenog rezultata i posle produžetaka pobednika odlučuje žreb.

Sreća se nasmešila "plavima". Žrebom je rukovodio ser Stenli Raus, predsednik UEFA. U beli šešir je stavio dve ceduljice sa imenima Jugoslavije i Italije. Italijani su kao dobri domaćini ustupili našoj ekipi da izvuku ime finaliste, čuveni dr Mihailo Andrejević prišao je šeširu i poskočio.

- Finale, finale - vikao je Andrejka.

U italijanskim novinama osvanulo je pitanje: "Gospodine Andrejeviću, a gde je papir?", aludirajući da nije pokazao šta piše na ceduljici...

- Andrejka je bio svetski gospodin, fudbalski diplomata, moralan i principijelan, ali i nimalo naivan. A nisu ni Italijani baš naivni da bi ih mogao prevariti. Svaka čast Andrejki ako je u tome uspeo, neka ova legenda ostane - kaže Dušan Maravić, jedan od junaka trijumfa u Rimu.

ISTORIJA Bora Kostić kao kapiten na pobedičkom postolju/FOTO: Arhiva

OPTIMIZAM među "plavima" je porastao posle raspleta u drugom polufinalnom meču u kojem su Danci načinili iznenađenje i savladali dvostrukog olimpijskog pobednika Mađarsku (2:0).

Finale protiv Danske, 10. septembra, na stadionu "Flaminio" u Rimu, pred 42.000 gledalaca, pamti se po atraktivnoj igri jugoslovenskih fudbalera i ubedljivoj pobedi od 3:1, ali i po isključenju kapitena Milana Galića zbog prigovora sudiji Lo Belu.

OSVETLALI OBRAZ SVIH SPORTISTA

OLIMPIJSKE igre u Rimu su najneuspešnije u posleratnoj istoriji jugoslovenskog sporta. Ekspedicija FNRJ na 17. Igrama, od 25. avgusta do 11. septembra 1960. godine, bila je najbrojnija do tada, sa 116 sportista u 14 sportova. I umesto očekivane žetve medalja, morali smo da se zadovoljimo sa samo dva olimpijska odličja.

Potpunu bruku sprečili su fudbaleri osvojivši zlato, a rvač grčko-rimskim stilom Branko Martinović se domogao srebrne medalje.

Jugoslavija je posle samo jedanaest minuta vodila 2:0. Galić je savladao danskog golmana Frema već u 1. minutu (to je bio njegov sedmi gol kojim je poneo titulu najboljeg strelca turnira). U strelce se upisao i Željko Matuš. Onda je Bora Kostić zatresao mrežu u 37. minutu, ali je italijanski sudija Končeto Lo Belo, na opšte iznenađenje, poništio gol zbog ofsajda u kome se, navodno, nalazio Galić.

- Kao kapiten mislio sam da imam pravo da mu objasnim situaciju kod gola. Dotrčao je i ljutiti Bora Kostić, rekao sam mu: "Boro, nema veze, vodimo..." Dodao sam  i onu našu psovku koju često upotrebljavamo. Lo Belo je to čuo i pokazao mi rukom da napustim teren. Čudio sam se kako je razumeo. Kasnije sam saznao da je bio na seminaru sudija pred početak OI na Paliću kada su naši "podučili" kolege o psovkama. To je presudilo da prvi i jedini put u karijeri budem isključen. Nisam to ni tada zaslužio - pričao je  Galić.

Kapitena su karabinjeri  izveli na tribine. Galiću je to bilo najteže poluvreme u životu.

- Sva sreća da je Bora, koji je preuzeo kapitensku traku, dao još jedan gol. Na kraju sam preskakao žicu kako bih stigao na pobedničko postolje i primio zlatnu medalju - prisećao se golgeter.

Zlatnu medalju iz Rima doneli su Blagoje Vidinić, Milutin Šoškić, Vladimir Durković, Novak Roganović, Ante Žanetić, Željko Perušić, Andrija Anković, Željko Matuš, Tomislav Knez, Milan Galić, Bora Kostić, Aleksandar Kozlina, Dušan Maravić, Velimir Sombolac, Silvester Takač, Zvonko Bego i Žarko Nikolić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)