Svet

JERMENI U RATU BEZ SAVEZNIKA: Problem vojske Nagornog Karabaha je što nije bilo dovoljno vojnika da brani sve pravce

POTPISIVANjE trojnog dogovora u ponedeljak uveče 9. novembra o obustavljanju rata u Nagornom Karabahu različito je doživljeno u Jermeniji i Azerbejdžanu ali i u mnogim drugim zemljama.

ЈЕРМЕНИ У РАТУ БЕЗ САВЕЗНИКА: Проблем војске Нагорног Карабаха је што није било довољно војника да брани све правце

Foto AP

Nije sporno da je Vladimir Putin uspeo da zaustavi krvoproliće u Nagornom Karabahu posle mnogobrojnih telefonskih razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Iljhamovom Alijevom i premijerom Jermenije Nikolom Pašinijanom, ali mnogi su se ovih dana pitali zašto su Jermeni izgubili rat? Odgovor na to pitanje godinama pa i decenijama tražiće ne samo poraženi, već i mnogi drugi jer su do sada Jermeni bolje ratovali.

Nagorni Karabah ili kako ga Jermeni zovu - "Arcah", proširio je svoju teritoriju za vreme ratovanja od 1992. do 1994. Tada su Jermeni osvojili oko 20 posto azerbejdžanske teritorije, zemlje gde nisu živeli Jermeni. Posle ubedljive pobede i osvajanja tog prostora više od milion izbeglica moralo je da napusti domove i da ode u Azerbejdžan. Ovaj put kolo ratne sreće se okrenulo i Jermeni su u suzama, a Azerbejdžanci su mahali zastavama i igrali na ulicama.

Autor ovog teksta je pratio njihov sukob još iz sovjetskih vremena, više puta je bio u Jermeniji i Nagornom Karabahu, tako da dobro zna šta se sve izmenilo u minulih tridesetak godina..

Foto Ilustracija V. N.

Prvi razlog što je Jermenija izgubila rat i teritoriju je što je ušla nespremna u sukob, pre svega nije na vreme proglasila mobilizaciju. Veliki problem vojske Nagornog Karabaha je što ona nije imala dovaljan broj vojnika da brani sve pravce napada. Predsednik Nagornog Karabaha Araik Arutunjan priznaje da  deset hiljada dobrovoljaca nije dovezeno do fronta.On je oštro kritikovao političare u Jerevanu i pozvao ih da kažu gde su oni i njihovi članovi porodica bili dok se ratovalo. Da bi sačuvali Karabah morali smo imati od 80 do 100 hiljada vojnika, kaže ogorčeni Arutunjan.

Jermenija nije bila spremna za duži rat sa znatno bogatijim Azerbejdžanom. Da se rat produžio, Jermenija bi ne samo vojnički izgubila, nego bi i finansijski bankrotirala. Vojni analitičari tvrde da su u azerbejdžanskoj ofanzivi u Nagornom Karabahu Jermeni izgubili vojnu tehniku u vrednosti više od dve milijarde dolara. Jedan deo oružja je uništen a drugi su Azerbejdžanci osvojili kao ratne trofeje.

EGZODUS Jermeni sele crkve sa osvojene teritorije, Foto AP

Azerbejdžan ima vojni budžet oko dve milijarde i 266 miliona dolara dok Jermeni imaju budžet samo 625 miliona dolara. Te brojke govore da Jermenija nije sposobna na dugoročan rat protiv Azerbejdžana, pogotovo što je njemu pomagala Turska.

Da jermenska nevolja bude veća, smanjio se dotok stranih investicija. Ruski biznis koji tradicionalno investira u Jermeniju odlučio je da pričeka jer je prozapadno orijentisani premijer Nikola Pašinijan krenuo sa krivičnim prijavama protiv, "Gasproma", zatim Ruskih železnica i dr. Naravno da je to izazvalo automatski oprez kod ruskih investitora.

Samo Ter Petrosjan bio za mir

SAMO jedan jermenski predsednik Levon Ter Petrosjan nastojao je da reši spor sa Azerbejdžanom ali ga je to koštalo funkcije. Petrosjan je predlagao da Karabah bude demilitarizovana zona. Bio je spreman da vrati deo teritorija Azerbejdžanu.

Još dok je trajao rat, predsednik Alijev je u intervjuima zapadnim listovima izjavljivao da je spreman da zaustavi rat ako premijer Jermenije prezume obavezu da vrati okupirane teritorije. U Bakuu su predlagali da Jermeni prvo vrate pet rejona, a zatim još dva. Iz Jerevana nije bilo odgovora i na kraju, da nije bilo Putina, izgubili bi ceo Nagorni Karabah.

Pri dolasku na vlast Nikola Pašinijan se oslanjao na strukture Fonda Soroša. Rezultat takve Pašinijanove politike je bio pad investicija u 2020. godini za čak 38,6 posto.

Drugi razlog poraza zbog čega su Jermeni bili inferiorni u odnosu na protivnike je što nisu imali dovoljno modernog naoružanja. Zahvaljujući velikom deviznom prilivu od prodaje gasa i nafte, Azerbejdžan je poslednjih deset godina kupovao oružje, u poslednje vreme najviše od Rusije, Turske i Izraela.Osim toga, kupovali su ga i iz Irana,Ukrajine i Belorusije.

PORAZ Povlačenje jedinica Nagornog Karabaha na tačke razgraničenja, Foto AP

Većina vojnih eksperata se slaže u oceni da su prednost u ratu Azerbedžanci stekli zbog korišćenja bespilotnih letelica. Turski dronovi su navodili azerbejdžansku artiljeriju na ciljeve. A udarni "barjaktari" su navođenim raketama uništavali objekte na zemlji. Dilema je samo ko je upravljao turskim "bajraktarima", azerbejdžanski ili turski oficiri operatori. Izraelske dronove - samoubice "HAROP", Baku je kupio ranije i bilo je dosta vremena da se njeni ljudi obuče kako da ih koriste. Upravo sa njima su uništeni reaktivni sistemi "Smerč" i operativno-taktičke rakete "elbrus". Kao i više radara i lansirnih rampi S-300. Azerbejdžanci su koristili i izraelski dron "orbiter". Azerbejdžanci su prvi put upotrebili dronove protiv Jermena u aprilu 2016. kada su na teritoriji Nagornog Karabaha sa bespilotnikom "HAROP" uništili autobus u kome su bili jermenski dobrovoljci.

Sve je počelo raspadom SSSR

Netrpeljivost između Jermena i Azerbejdžanaca ima dugačku istoriju. Ali konflikt u Karabahu je buknuo u vreme Gorbačovljeve perestrojke. Jermeni koji su živeli u Karabahu 1988. godine su odlučili da se odvoje od Azerbejdžana gde su dotad imali autonomiju, a 1991. proglasili su samostalnost. Posle raspada SSSR Jermeni su u ratu od 1992. do 1994. osvojili sedam oblasti koje su bile u susedstvu Nagornog Karabaha. Od 1992. vodili su se mirovni pregovori u tzv.Minskoj grupi gde su bila tri kopredsednika, predstavnici Rusije, SAD i Francuske.

U Jerevanu su posebno bili ogorčeni na Izrael koji je prodavao Bakuu dronove-samoubice. Kad je Izrael ponudio humanitarnu pomoć Jermeniji premijer Pašinijan je odgovorio da je pošalju teroristima koji ratuju sa jevrejskim oružjem.Pašinjan je to kazao novinaru "Jeruzalem posta".Pašinijan je poručio Izraelu da su trebali razmisliti na čijoj će strani biti, ispada da su se opredelili za Tursku koja je dovezla u Karabah plaćenike teroriste.

Jermeni nisu imali novac da kupuju velike količine modernog oružja.Jermenija je od Rusije 2015. kupila oružja za oko 200 miliona dolara, naravno za povoljan ruski kredit, a 2018. za još sto miliona.

Moskovski vojni ekspert Viktor Murahovski, glavni urednik časopisa "Arsenal otadžbine", procenjuje da je u dvomesečnom ratu poginulo i ranjeno oko 16 hiljada vojnika, obe zaraćene strane približno po osam hiljada ljudi. Murahovski kaže da je azerbejdžanska armija brojala oko 70 hiljada vojnika. Osim toga, Alijev je mogao mobilisati još 30 hiljada vojnika. Na strani Azerbejdžana je ratovalo oko dve hiljade najamnika koji su bili dovezeni iz Sirije.

Jermeni su ušli u rat bez saveznika. Imali su navijače na Zapadu ali ne i saveznike. To što su u Parizu kritikovali turskog predsednika Erdogana što šalje plaćenike u Karabah, nije imalo nikakvog efekta. U Vašingtonu su smatrali da su svoju obavezu ispunili kad su se ministri spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana pod pritiskom Amerikanaca dogovorili o primirju koje je kratko trajalo.

I sada  predsednik Alijev javno ismeva jermenskog premijera Pašinijana i pita ga gde mu je je status Nagornog Karabaha. Alijev poručuje: Dok ja budem predsednik Nagorni Karabah neće dobiti nikakav status, biće to teritorija Azerbejdžana. Dok u Karabahu budu ruski mirotvorci Jermeni i njihovi hramovi će biti zaštićeni a šta će biti kasnije samo Bog zna.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

HEROJ SA DOSIJEOM: Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
Društvo

0 0

HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu

"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.

24. 04. 2024. u 22:28

Drugi pišu

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju