Svet

ZAŠTO SE STARI KONTINENT PREGREVA: Evropa se zagreva dvostruko brže

Горан Чворовић - стални дописник из Париза
Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

Temperatura se u pojedinim gradovima na jugu Francuske približava pedesetom podeoku.

ЗАШТО СЕ СТАРИ КОНТИНЕНТ ПРЕГРЕВА: Европа се загрева двоструко брже

Foto: Goran Čvorović

Udari toplotnih talasa sve su češći. Već drugi put u poslednjih mesec dana da vreli talasi tropske klime zapljuskuju dobar deo kontinenta, a ljudski organizam nije naviknut na ovako nagle promene.

Posebno zabrinjava to što se Evropa praktično dvostruko brže zagreva od globalnog proseka. U ovom delu sveta temperatura je skočila za 2,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period s kraja 19. veka, dok je u ostatku sveta zabeležen porast od samo 1,4 stepena.
Fenomen se ubrzao naročito poslednjih 25 godina. Prošle godine je preko 95 odsto kontinenta imalo temperature iznad proseka, uključujući i Arktik i površinu mora. Dok se glečeri opasno tope, u podnožju francuskih Alpa sunce prži, a kratki rukavi su neizostavni deo garderobe i u carstvima svežine, poput Irske, Nemačke i zemalja Beneluksa, gde se očekuju temperature koje se približavaju 40. podeoku.
 Osim efekta "staklene bašte", koji se uglavnom dovodi u vezu sa uticajem čoveka, pojavio se i problem "toplotne kupole". Reč je o snažnom području visokog vazdušnog pritiska koji stiže iz Afrike i deluje kao svojevrsni poklopac, sprečavajući podizanje toplog vazduha i prodor svežijih vazdušnih masa. 
"Toplotna kupola" nastaje kada snažan anticiklon zarobi vreo vazduh nad velikim područjem, sprečavajući njegovo rasipanje. Zbog toga se toplota danima akumulira pri tlu, a temperature dostižu ekstremne vrednosti, opstajući čak i noću.
Pri tom, tamnije tlo manje reflektuje sunčevo zračenje nazad u svemir, pa se na tim područjima zagrevanje dodatno ubrzava, što važi i za predeo Alpa, ali i za veliki deo Evrope. Na to se nadovezuje i neželjena pojava promena u vazdušnim strujama na velikim visinima koje se kreću u pravcu Zapadne Evrope, što takođe pogoduje stvaranju ekstermnih toplotnih prilika.
A kao višnja na torti, dolazi kontroverza da čistiji vazduh više zagreva planetu. Ekolozi su se decenijama trudili da smanje emisiju izduvnih gasova, ali se ispostavilo da su čestice koje u vazduh izbacuju automobili na drumovima i fabrike na fosilni pogon odbijale deo sunčeve svetlosti i vraćale je nazad. Drugim rečima, pravile su fini, istina zagađivački filter, između sunca i čoveka i doprinosile hlađenju planete. Sada je "susret" sa suncem direktniji.

NAJTOPLIJE NA ARKTIKU

Arktik je jedino područje koje se zagreva još brže od Evrope. Prosečni porast temperature oko Severnog pola popeo se iznad 3,3 stepena Celzijusa. To se delom objašnjava time što tamniji Arktički okean usled otapanja prima više sunčeve svetlosti nego led koji je odbija.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Samo jedna valuta je starija od srpskog dinara: Iznenadiće vas koja

Samo jedna valuta je starija od srpskog dinara: Iznenadiće vas koja