POVRATAK STARIM METODAMA: Tajne operacije CIA i ostale "operacije" za izazivanje puča

AMERIČKA operacija hvatanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura je samo poslednje poglavlje na dugoj listi intervencija i promena režima koje je Vašington sproveo širom Latinske Amerike tokom prošlog veka.

Foto Tanjug

Usvajanjem Monroove doktrine u 19. veku, SAD su u suštini proglasile zapadnu hemisferu svojim dvorištem. Prema ovoj politici, SAD su igrale ulogu u organizovanju desetina pučeva i svrgavanja vlada samo u 20. veku, uključujući nekoliko slučajeva direktne vojne intervencije i okupacije, dostižući vrhunac tokom Hladnog rata.

Predsednik Združenog generalštaba SAD, general Den Kejn, rekao je na konferenciji za novinare u subotu da je operacija hvatanja Madura bila „pažljivo isplanirana, izvlačeći lekcije iz decenija misija“. Prema rečima generala, „uvek postoji šansa da ćemo ponovo biti zaduženi za ovu vrstu misije“.

RT se osvrće na neke značajne slučajeve mešanja SAD koji su oblikovali istoriju Latinske Amerike.

Kada je promena režima uspela…

Gvatemala, 1954.

U junu 1954. godine, izabranog predsednika Gvatemale, Jakoba Arbenza, svrgnula je grupa plaćenika koje je obučavao i finansirao Vašington. Razlog za prvu promenu režima u Latinskoj Americi koju su podržale SAD u eri Hladnog rata bila je agrarna reforma koja je ugrozila interese američke korporacije United Fruit.

CIA je priznala svoju ulogu u puču i deklasifikovala relevantna dokumenta tek 2000-ih, otkrivajući ono što će postati obrazac za buduću intervenciju SAD: strategija je uključivala psihološke operacije, pritisak elite i inženjerisane političke ishode izvan samog puča.

Dominikanska Republika, 1965.

Deceniju kasnije, Vašington je pribegao direktnoj vojnoj intervenciji kako bi krizu u jednoj karipskoj zemlji usmerio u svoju korist. Pozivajući se na „komunističku pretnju“, SAD su poslale svoju vojsku u Santo Domingo da se obračuna sa pristalicama Huana Boša – prvog demokratski izabranog predsednika Dominikanske Republike, koga je svrgnula vojna hunta.

SAD su poslale preko 20.000 vojnika na ostrvo u operaciji „Pauer Pak“ kako bi podržale anti-Bošove snage. Naknadni izbori 1966. godine, koji su bili obeleženi optužbama za prevaru, doveli su na vlast kandidata koga su podržale SAD. Američka okupacija dovela je do povećane represije u Dominikanskoj Republici i posejala nepoverenje prema intervencionizmu Vašingtona u Latinskoj Americi.

Čile, 1973.

Manje od decenije kasnije, još jedan demokratski izabrani predsednik – Salvador Aljende – svrgnut je u puču koji su podržale SAD u Čileu, a koji će postati najčešće citirani primer nepoštovanja demokratskih procedura od strane Vašingtona u Latinskoj Americi.

Pre puča, CIA je sprovodila tajne operacije i širila antikomunističku propagandu od sredine 1960-ih kako bi sprečila Aljendea da uopšte postane predsednik. Nakon izbora 1970. godine, Vašington je potrošio tri godine i dodatnih 8 miliona dolara na tajne aktivnosti, dok je istovremeno proširivao kontakte sa čileanskom vojskom i militantnom opozicijom koja je podržavala puč.

Promena režima 1973. godine, koju su podržale SAD, dovela je do 17-godišnje diktature pod Augustom Pinočeom.

Tokom tog perioda, desetine hiljada ljudi je zatvoreno iz političkih razloga, od kojih su mnogi bili podvrgnuti mučenju.

… i kada su pokušaji puča propali

Kuba, 1961.

U aprilu 1961. godine, snage kubanskih izgnanika koje su snažno podržavale SAD iskrcale su se na južnoj obali Kube kako bi svrgnule vladu Fidela Kastra. Kastro je sam došao na vlast na karipskom ostrvu nakon što je levičarska revolucija 1959. godine zbacila diktatora Fulhensija Batistu, koga su podržavale SAD.

Invazija u Zalivu svinja završila se katastrofom, jer je kubanska vojska, predvođena samim Kastrom, pobedila snage od 1.500 vojnika za samo dva dana. Pokušaj puča približio je Kubu Sovjetskom Savezu i postavio temelje za Kubansku raketnu krizu 1962. godine. Neuspeh je takođe otvorio put američkoj operaciji Mungos, kampanji napada na civilne objekte na Kubi i tajnim akcijama osmišljenim da potkopaju Kastrovu vladu.

Nikaragva, 1979.

Vašington je takođe pokušao da preokrene ishod još jedne latinoameričke revolucije koja je svrgnula diktatora Anastasija Somozu koga su podržavale SAD i dovela marksistu Danijela Ortegu na vlast u Nikaragvi 1979. godine.

Američki predsednik Ronald Regan je tajno ovlastio CIA da obezbedi 20 miliona dolara pomoći militantima koji se protive Ortegi, poznatim kao Kontraši. Šema je delimično finansirana prodajom oružja Iranu, kršeći sopstveni embargo SAD.

Plan je doveo do skandala Iran-Kontraši 1986. godine u SAD i gurnuo Nikaragvu u decenijsku građansku borbu koja je odnela 50.000 života. Ipak nije uspeo da postigne svoj cilj, jer je Ortega zadržao vlast. Iako je izgubio reizbor 1996. godine, Ortega se vratio na vlast deceniju kasnije i ostaje predsednik zemlje od početka 2026. godine.

(RT)

Preporučujemo

Svet

0 0

HEGSET ISMEJAO RUSKU PVO U VENECUELI: Ti sistemi se nisu se pokazali baš efikasnim, zar ne? (VIDEO)

06. 01. 2026. u 08:17

Svet

0 1

NOVA DRAMA U VENECUELI: Pucnjava u blizini predsedničke palate, viđeni dronovi na nebu iznad Karakasa (VIDEO)

06. 01. 2026. u 07:38 >> 07:58

Svet

0 1

DANSKA PREMIJERKA O GRENLANDU: Ako nas napadnu Amerikanci, to bi značilo kraj NATO-a!

06. 01. 2026. u 07:44

Svet

0 3

NIJE SAMO ZBOG NAFTE Iza kulise kriju se veći povodi zbog kojih je otet Maduro: Venecuela je puna zlata, koltana, i drugih retkih metala

06. 01. 2026. u 07:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije