Svet

PARIZ PREDAO KLJUČEVE POSLEDNJE BAZE: Odlaskom francuskih vojnika iz Senegala ispisana nova stranica istorije u odnosima s bivšim kolonijama

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

23. 07. 2025. u 16:54

Povlačenjem vojnika iz Senegala, Francuska ovih dana zatvara bitnu stranicu svoje istorije.

ПАРИЗ ПРЕДАО КЉУЧЕВЕ ПОСЛЕДЊЕ БАЗЕ: Одласком француских војника из Сенегала исписана нова страница историје у односима с бившим колонијама

Time je stavljena tačka na vojno prisustvo u Zapadnoj Africi koja je dugo predstavljala, i još uvek je, važna strateška tačka za zvanični Pariz.

Predajući ključeve vojne baze u blizini aerodroma u Dakaru, Francuska je ušla u novo istorijsko razdoblje. Vojno-bezbednosna saradnja s čitavim regionom započela je 1960. godine, sa osamostaljenjem bivših kolonija. "Deca" su u međuvremenu odrasla i žele sada, konačno, da krenu sopstvenim putem.

Tokom zvanične ceremonije, povuklo se poslednjih 350 francuskih vojnika koji su u Sengalu bili prisutni najviše kao instruktori lokalnih snaga, u punoj saradnji sa tamošnjim vlastima. Ovaj odlazak ima poseban simbolični značaj, jer je Senegal smatran kao "sestrinska" zemlja Francuske u Africi, s neuralgičnom tačkom i najjačim vezama, najpre za kolonijalno upravljanje, a kasnije i za strateško kontrolisanje ovog dela sveta. Francuske snage su u Senegalu bile prisutne još od 17. veka. Mnogi Senegalci borili su se za Francusku u dva svetska rata.

Pakovanjem kofera u Senegalu, Francuzi su zaokružili vojno napuštanje Zapadne Afrike. Prisustvo je trajalo vekovima, a odlazak je trajao tek nešto više od tri godine. Sve je počelo 2022. kada su nove vlasti u Maliju ekspresno pokazale put van svojih granica soldatima trikolora. Zvanični Bamako je utro put, pa su se na identičan postupak ubrzo okuražili u Burkini Faso i Nigeru. Usledili su zatim pregovori s Obalom Slonovače i Gabonom.

Koliko se sve događalo na brzinu i uz odlučnost lokalnih vlasti, najbolje pokazuje slučaj Čada. Vlasti u Ndžameni su poslednjih dana novembra prošle godine donele odluku da kažu "orevuar" Francuzima, i to samo dan posle zvanične posete francuskog šefa diplomatije Žan-Noela Baroa, tokom koje takva iminentna odluka nijednom rečju nije bila nagoveštena.

Čad je bio nezadovoljan time što im francuski vojnici nisu dovoljno pomagali u borbi protiv džihadista, ali se bivšoj kolonijalnoj sili zameralo i to što je podržavala nedemokratske režime, braneći sopstvene interese. Ipak, glavni i zvanični razlog je – emancipacija. Sada je na red došao i Senegal. Ipak, primetno je da neka "upražnjena" mesta u pojedinim državama, i pored proklamovane želje za samostalnošću, zauzimaju Rusi, na koje se određeni afrički režimi sada više oslanjaju nego na Francuze, u borbi za očuvanje mira u nestabilnom regionu.

S druge strane, odlaze francuski vojnici, ali i tenkovi, miraži, brodovi. Zvanični Pariz tako gubi značajno strateško uporište. U novonastaloj situaciji, francuske vlasti pokušavaju da minimiziraju štetu, ističući da žele da reorganizuju prisustvo. Pariz gradi novu strategiju za ostanak u Africi. Jedan od elemenata u ovoj doktrini je nešto udaljenija kontrola, s mora, preko nosača aviona i helikoptera.

Ponegde i ostane poneki vojnik. U Obali Slonovače je, tako, preostalo stotinak soldata u oviru misije obuke pilota u Abidžanu. Sličan projekat se događa i u Gabonu. Umesto blindiranih vozila s plavo-belo-crvenom oznakom, tu se sada nalazi nekolicina instruktora koji bazu u Libervilu dele sa zvaničnom gabonskom vojskom. [esti bataljon mornaričke pešadije, koji se ovde nalazio od 1975. godine, u međuvremenu je otišao. Od 380 francuskih vojnika u ovoj zemlji 2023, sada ih je ostalo stotinak. Pre deset godina u Gabonu ih je bilo stacionirano hiljadu i dvesta.

Trenutno, zvanični Pariz ima 1.500 ljudi u uniformama u Džibutiju, na sasvim drugim kraju kontinenta, na strateškom putu između Afrike i arapskog poluostrva i to je jedina francuska autonomna baza u podsaharskoj Africi. Pre naglog napuštanja, procenjuje se da je u ovom delu sveta Francuska imala deset hiljada vojnika, od čega 5.000 u Sahelu.

25. 01. 2026. u 22:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

TRAMP TAMO DA IZBACI 1000 VOJNIKA NA OSTRVO, NIKO MU SE NEĆE SUPROSTAVITI Vučić o Grenlandu - Kada pitam a kako Kosovo, svi spuste glavu!

Politika

0 33

"TRAMP TAMO DA IZBACI 1000 VOJNIKA NA OSTRVO, NIKO MU SE NEĆE SUPROSTAVITI" Vučić o Grenlandu - Kada pitam a kako Kosovo, svi spuste glavu!

GOVOREĆI jutros u emisiji "Jutro" na Televiziji Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dotakao se i licemerja međunarodne zajednice kada je u pitanju odnos koji sada imaju po pitanju Grenlanda i onaj koji su nekada imali po pitanju Kosova i Metohije.

25. 01. 2026. u 13:20

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

Društvo

0 19

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

NAKON stratosferskog zagrevanja početkom februara, najnovije prognoze pokazuju potencijalni potpuni kolaps polarnog vrtloga, što će na kraju dovesti hladan vazduh i u Evropu, piše Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. u 14:21