PARIZ PREDAO KLJUČEVE POSLEDNJE BAZE: Odlaskom francuskih vojnika iz Senegala ispisana nova stranica istorije u odnosima s bivšim kolonijama

Povlačenjem vojnika iz Senegala, Francuska ovih dana zatvara bitnu stranicu svoje istorije.

Foto AP

Time je stavljena tačka na vojno prisustvo u Zapadnoj Africi koja je dugo predstavljala, i još uvek je, važna strateška tačka za zvanični Pariz.

Predajući ključeve vojne baze u blizini aerodroma u Dakaru, Francuska je ušla u novo istorijsko razdoblje. Vojno-bezbednosna saradnja s čitavim regionom započela je 1960. godine, sa osamostaljenjem bivših kolonija. "Deca" su u međuvremenu odrasla i žele sada, konačno, da krenu sopstvenim putem.

Tokom zvanične ceremonije, povuklo se poslednjih 350 francuskih vojnika koji su u Sengalu bili prisutni najviše kao instruktori lokalnih snaga, u punoj saradnji sa tamošnjim vlastima.  Ovaj odlazak ima poseban simbolični značaj, jer je Senegal smatran kao "sestrinska" zemlja Francuske u Africi, s neuralgičnom tačkom i najjačim vezama, najpre za kolonijalno upravljanje, a kasnije i za strateško kontrolisanje ovog dela sveta. Francuske snage su u Senegalu bile prisutne još od 17. veka. Mnogi Senegalci borili su se za Francusku u dva svetska rata.

Pakovanjem kofera u Senegalu, Francuzi su zaokružili vojno napuštanje Zapadne Afrike. Prisustvo je trajalo vekovima, a odlazak je trajao tek nešto više od tri godine. Sve je počelo 2022. kada su nove vlasti u Maliju ekspresno pokazale put van svojih granica soldatima trikolora. Zvanični Bamako je utro put, pa su se na identičan postupak ubrzo okuražili u Burkini Faso i Nigeru. Usledili su zatim pregovori s Obalom Slonovače i Gabonom.

Koliko se sve događalo na brzinu i uz odlučnost lokalnih vlasti, najbolje pokazuje slučaj Čada. Vlasti u Ndžameni su poslednjih dana novembra prošle godine donele odluku da kažu "orevuar" Francuzima, i to samo dan posle zvanične posete francuskog šefa diplomatije Žan-Noela Baroa, tokom koje takva iminentna odluka nijednom rečju nije bila nagoveštena.

Čad je bio nezadovoljan time što im francuski vojnici nisu dovoljno pomagali u borbi protiv džihadista, ali se bivšoj kolonijalnoj sili zameralo i to što je podržavala nedemokratske režime, braneći sopstvene interese. Ipak, glavni i zvanični razlog je – emancipacija. Sada je na red došao i Senegal. Ipak, primetno je da neka "upražnjena" mesta u pojedinim državama, i pored proklamovane želje za samostalnošću, zauzimaju Rusi, na koje se određeni afrički režimi sada više oslanjaju nego na Francuze, u borbi za očuvanje mira u nestabilnom regionu. 

S druge strane, odlaze francuski vojnici, ali i tenkovi, miraži, brodovi. Zvanični Pariz tako gubi značajno strateško uporište. U novonastaloj situaciji, francuske vlasti pokušavaju da minimiziraju štetu, ističući da žele da reorganizuju prisustvo. Pariz gradi novu strategiju za ostanak u Africi. Jedan od elemenata u ovoj doktrini je nešto udaljenija kontrola, s mora, preko nosača aviona i helikoptera.

Ponegde i ostane poneki vojnik. U Obali Slonovače je, tako, preostalo stotinak soldata u oviru misije obuke pilota u Abidžanu. Sličan projekat se događa i u Gabonu. Umesto blindiranih vozila s plavo-belo-crvenom oznakom, tu se sada nalazi nekolicina instruktora koji bazu u Libervilu dele sa zvaničnom gabonskom vojskom. [esti bataljon mornaričke pešadije, koji se ovde nalazio od 1975. godine, u međuvremenu je otišao. Od 380 francuskih vojnika u ovoj zemlji 2023, sada ih je ostalo stotinak. Pre deset godina u Gabonu ih je bilo stacionirano hiljadu i dvesta.

Trenutno, zvanični Pariz ima 1.500 ljudi u uniformama u Džibutiju, na sasvim drugim kraju kontinenta, na strateškom putu između Afrike i arapskog poluostrva i to je jedina francuska autonomna baza u podsaharskoj Africi. Pre naglog napuštanja, procenjuje se da je u ovom delu sveta Francuska imala deset hiljada vojnika, od čega 5.000 u Sahelu.

Preporučujemo

Svet

0 1

"UZIMAO SAM VEĆE DOZE OD PREPORUČENIH": Tramp otkrio detalje o njegovom zdravstvenom stanju

01. 01. 2026. u 20:43

Svet

0 0

"CINIZAM I NEČOVEČNOST KAO U ODESI 2014. GODINE": Putin o napadu na civile u Hersonskoj oblasti

01. 01. 2026. u 20:15

Svet

0 0

"NAPAD NA CIVILE U HERSONSKOJ OBLASTI ČIN KRAJNjE SUROVOSTI I CINIZMA": Hitno se oglasio patrijarh Kiril:

01. 01. 2026. u 20:03

Svet

0 0

"ŽELIMO DA BUDEMO EFIKASNI" Kapacitet Švajcarske za lečenje teških opekotina je ograničen, neki pacijenti biće prebačeni u susedne zemlje

01. 01. 2026. u 19:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije