PRE 30 GODINA PRIČALI O UKRAJINI: Otkriveni stenogrami razgovora Jeljcina i Buša - Pominjao se "jugoslovenski scenario"

Branko VLAHOVIĆ, od stalnog dopisnika "Večernjih novosti" - MOSKVA

01. 02. 2023. u 06:30

OBELODANjENI stenogrami dva prva susreta predsednika Rusije i SAD Borisa Jeljcina i Džordža Buša starijeg 1992. godine svedoče da su oni već tada razgovarali o problemu ukrajinskog nacionalizma.

ПРЕ 30 ГОДИНА ПРИЧАЛИ О УКРАЈИНИ: Откривени стенограми разговора Јељцина и Буша - Помињао се југословенски сценарио

Foto arhiva

Delovi arhivskih dokumenata objavljeni su na sajtu Arhive nacionalne bezbednosti SAD i dokazuju da je ukrajinski problem postojao mnogo pre nego što je Vladimir Putin došao na vlast, a koga sada na Zapadu proglašavaju za glavnog krivca.

Jeljcin je u Kemp Dejvidu rekao Bušu da je Ukrajina jedan od glavnih destabilizirajućih faktora, ali su se u Kremlju nadali da odnosi između dve sovjetske republike neće krenuti po "jugoslovenskom scenariju". Jeljcin je govorio kako ima dobre odnose sa predsednikom Leonidom Kravčukom. Objašnjavao je Bušu da na teritoriji Ukrajine živi 11 miliona Rusa i da Rusija nema imperijalnih ambicija.

Oboledonjanjeni su i stenogrami Buša starijeg sa zamenikom premijera Rusije Jegorom Gajdarom, koji je upozoravao da postoji napetost između istoka i zapada Ukrajine, kao i o problemima korišćenja ruskog jezika. Gajdar je smatrao da će proći mnogo vremena da se normalizuju odnosi Moskve i Kijeva. I Gajdar je verovao da u Ukrajini neće doći do slične situacije kao u Jugoslaviji, a "stidljivo" je govorio o zasedanju Vrhovnog sovjeta Krima na kome će, kako je pretpostavljao, Gajdar razgovarati o pitanju proglašenja nezavisnosti poluostrva.

Na Krimu je 1992. godine donet dokument o samostalnosti republike, a trebalo je da stupi na snagu posle sprovođenja referenduma. Posle toga je Vrhovna rada Ukrajine proglasila odluku rukovodstva Krima protivustavnom, pa je odloženo održavanje referenduma.

Svi to pokazuju da su u Vašingtonu znali da ukrajinski nacionalizam može da izazove sukobe i, umesto da ih umiruju, američka ambasada se uključila u raspirivanje nereda 2014. godine u Kijevu. Stali su na stranu onih koji su imali istetoviranu SS simboliku i u Odesi ubijali ljude u zapaljenom Domu sindikata, sve tobože u ime razvoja demokratije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PROLAZNICI BILI IZNENAĐENI: Đoković nakon Vimbldona uhvaćen u šetnji sa lepom Ruskinjom (VIDEO)