JURIŠ RUSIJE I IRANA NA AZIJSKA TRŽIŠTA: Teheran i Moskva intenziviraju energetsku saradnju

Zapadne sankcije i smanjenje prodaje gasa u Evropi naterali su Rusiju da traži nova tržišta i pravi nove gasovode.

Izgradnja atomskog objekta u Iranu uz pomoć Rusije, Foto AP

Bez obzira na pretnje Vašingtona, rukovodstvo Irana je odlučilo da sa Rusijom krene u intenzivniju energetsku saradnju od koje će imati koristi obe zemlje.

Krajem oktobra ove godine, Rusija i Iran su potpisale ugovor da Iranci ispostave Rusiji 40 gasnih turbina za termoelektrane. To je najveći iranski izvozni ugovor. Osim za ruske termoelektrane, iranske turbine mogu koristiti gasne i naftne kompanije "Rosnjeft" i "Novotek".

Dve zemlje sa izlazom na Kaspijsko more aktivirale su energetsku saradnju ovog leta. Rusija je već dala kredit od milijardu i 400 miliona za gradnju termoelektrane "Sirik".

Zatim su u julu ruski "Gasprom" i Iranska nacionalna naftna kompanija potpisali memorandum o razumevanju i saradnji na zajedničkim projektima vredan 44 milijarde dolara.

Pošto će u decembru 2022. godine biti zabranjen izvoz nafte morskim putem iz Rusije u Evropu, a od februara 2023. i ruskih naftnih derivata, Rusi su izvoz crnog zlata prebacili ka Kini i Indiji, a u tome joj može pomoći Iran.

U planu je rad na gasnim bušotinama Kiš i Severni Pars, kao i učešće Rusa u eksploataciji gasnih bušotina Južni Pars. Glavni investitor u tim poslovima je Rusija.

Osim toga, Rusi bi zajedno sa Irancima razradili šest naftnih polja i gradili bi eksportne gasovode. U Teheranu ističu da će to biti najveće investicije u istoriji iranske energetike.

Rusi su zainteresirani za gradnju gasovoda za Iran preko Azerbejdžana, a deo gasa bi išao na tržište azijsko-tihookeanskog regiona. Početkom oktobra Rusija i Iran su zaključili ugovor za prodaju ruske nafte koja bi se transportovala železnicom.

Iran, inače, ima velike gasne rezerve. Od ukupnih svetskih rezervi gasa na Iran otpada 17,1 odsto, ali treba mnogo da se uloži da počne eksploatacija. Od sadašnje svetske proizvodnje gasa Iran ima 5,4 procenta. Razvoj proizvodnje plavog goriva u Iranu kočile su zapadne sankcije.

Finansiranje gasovoda, uređaja za tečni gas i nova izvorišta nafte i gasa investiraće "Gasprom" i ruske banke. Zauzvrat, Iran će omogućiti Rusiji da izađe na gasno tržište Pakistana i Indije.

Iran je i ranije planirao gradnju gasovoda za Indiju, ali su ga 2009. godine omele sankcije. Zbog toga je Indija 2018. zaključila dogovor o kupovini gasa od Turkmenistana, ali je projekat zaustavljen zbog nestabilnosti u Avganistanu. Zato je ponovo aktuelni projekat gasovoda iz Irana u Indiju.

"Snaga Sibira", koja transportuje u Kinu 15 milijardi kubika gasa, trebalo bi da do 2024. bude proširena, pa će godišnje prebacivati 40 milijardi kubika. Srećna okolnost za Ruse i Irance je što je potreba za gasom u svetu sve veća.

Po prognozama Međunarodne energetske agencije, Indija će postati najveći uvoznik energenata u svetu do 2040. godine. Sada ona uvozi 70 milijardi kubika gasa, a do 2040. će povećati uvoz na 200 milijardi kubika.

Rusija je 2014. godine potpisala dogovor o gradnji osam atomskih objekata u Iranu, a u decembru 2015. dala je Iranu kredit za više objekata. Uspostavljena je i dobra vojna saradnja. Zbog svega, jasno je zašto je Iran, bez ustezanja, ove godine prodao svoje bespilotne letelice Rusima, koji ih koriste za napade na ukrajinske energetske i vojne objekte.

PLAVO GORIVO "PRESUŠUJE" KA EVROPI

Posle gubitka evropskog tržišta, "Gasprom" je smanjio proizvodnju gasa u prvih devet meseci za 17,1 odsto, jer se izvoz gasa u EU smanjio za 40 procenata, što je minus od 58,9 milijardi kubika gasa. Do početka rata u Ukrajini "Gasprom" je u Evropu dostavljao gas preko Severnog toka 1 - 55 milijardi kubika godišnje - zatim preko gasovoda Jamal-Evropa 32 milijarde kubika godišnje i preko Turskog toka 16 milijardi kubika. Na dva gasovoda "Severni tok" napravljena je diverzija, a gasovod Jamal-Evropa zaustavljen je zbog zapadnih sankcija.

Preporučujemo

Svet

0 4

ZELENSKI DONEO VAŽNU ODLUKU: Čeka se reakcija Vrhovne rade

08. 11. 2022. u 15:28

Svet

1 1

NA IVICI SUKOBA: Jermenija i Azerbejdžan se međusobno optužuju za nova bombardovanja na granici

07. 11. 2022. u 17:41

Svet

0 4

NOVE ODLUKE RUSKOG PREDSEDNIKA: Putin potpisao važan zakon, a onda i ukaz bitan za Čečeniju

07. 11. 2022. u 16:48

Ekonomija

4 10

PUTIN "KAŽNjAVA" NEMAČKU: Zima će u Evropu ove godine doći mnogo ranije

06. 11. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije