SVI ČEKAJU PAD UKRAJINE: Ministar spoljnih poslova ljut na Zapad, dotakao se i Putina

Novosti online

20. 08. 2022. u 15:15

MINISTAR spoljnih poslova Ukrajine, Dmitrij Kuleba, kaže da ga neki od njegovih stranih kolega često pitaju koliko još njegova zemlja može da izdrži u ratu protiv Rusije.

СВИ ЧЕКАЈУ ПАД УКРАЈИНЕ: Министар спољних послова љут на Запад, дотакао се и Путина

Foto: Printskrin

Nekoliko zemalja na Zapadu čeka da se Kijev preda i misle da će njihovi problemi biti odmah rešeni kada se to dogodi, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.


- Često me pitaju u intervjuima i dok razgovaram sa drugim ministrima spoljnih poslova: "Koliko ćete izdržati?". To pitaju, umesto da pitaju šta bi još moglo da se uradi da nam pomognu da zajedno pobedimo Putina u najkraćem mogućem roku - rekao je Kuleba, napominjući da takva pitanja sugerišu da "svi čekaju pad Ukrajine".

Kuleba je takođe dodao da su neke zapadne zemlje spremne da prihvate predaju Ukrajine u tekućem sukobu sa Rusijom i da ona ustupi neke od svojih teritorija, na šta je Kijev više puta insistirao da nikada neće pristati.

Prošle nedelje, Mihail Podoljak, pomoćnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, isključio je vojni poraz Kijeva kao mogući scenario i dodao da će se boriti "do poslednjeg ruskog građanina na teritoriji Ukrajine", uz pomoć zapadnog oružja za koje kaže da će biti dostavljano u zemlju bez obzira na cenu.

Podoljak je takođe sugerisao da niko neće pokušati da pregovara o primirju sa Rusijom na račun Ukrajine, zbog reputacije predsednika Zelenskog.

Foto: AP

 


Zelenski je u više navrata osudio insistiranje nekih zapadnih zemalja na mirnom rešavanju sukoba bez uzimanja u obzir interesa Kijeva.

U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predvideo je da će se sukob između Rusije i Ukrajine na kraju završiti sporazumnim rešenjem, ali je insistirao da Kijev mora da nastavi da dobija vojnu podršku od Zapada kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

BONUS VIDEO: Reporter "Novosti" na prvoj liniji fronta u Donbasu
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (15)

TUŽBA ZBOG VREĐANJA MORALA: Za 29. 11. okačio zastavu Juge na kući u Hrvatskoj, policija odmah došla