AMERIČKA HEGEMONIJA SE MORA ODRŽATI: Neokonzervativci ponovo određuju politiku Vašingtona, Rusiju i Kinu baciti na kolena

Novosti online

25. 01. 2022. u 15:04

Neokonzervativci su glavni pokretači svih svetskih sukoba od pada Berlinskog zida. Reč je o uticajnom krugu geostratega koji su kao savetnici, pomoćnici državnih sekretara, ambasadori ili ministri, služeći jednako i pod demokratskim i pod republikanskim američkim predsednicima, uspeli da formulišu i nametnu svoju geopolitičku viziju američke uloge u svetu.

АМЕРИЧКА ХЕГЕМОНИЈА СЕ МОРА ОДРЖАТИ:  Неоконзервативци поново одређују политику Вашингтона, Русију и Кину бацити на колена

Foto: Profimedia/Ilustracija/Vikipedija

Pogonsko gorivo američke spoljnopolitičke strategije u trenucima možda odlučnog sukoba s Rusijom u istočnoj Evropi, ideologija je moćne neformalne političke snage koja dominira američkom politikom u tolikoj meri da pod svoje okrilje uspeva već decenijama okupi ključne političke ličnosti i iz Demokratske i Republikanske stranke.

Taj moćni duopol, koji efektivno vlada svim polugama američke politike, a u ovim trenucima doživljava najveći uspon u istoriji svog d‌elovanja, nazivaju neokonzervativcima ili skraćeno “neokonsima”, iako s konzervativizmom nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka. Reč je o liberalima u stalnom sukobu s tradicionalnim američkim konzervativnim snagama i neverovatno moćnoj političkoj grupaciji kakvu američka istorija još nije vid‌ela.

Foto: Tanjug/AP

Šok zvan Tramp

Ova grupa na planu koji je stvarno izvorište američke moći d‌eluje kao ključni promoter američkog liberalnog i demokratskog intervencionizma širom sveta.U cilju proklamovane zaštite tzv. liberalnih vrednosti i demokratije spremni su diplomatski, obaveštajno, pa i vojno intervenisati širom sveta. Oni su to i činili kad god su u njihovim rukama bile poluge vlasti posljednjih nekoliko decenija. Iza njih je serija nasilnih prevrata, krvavih vojnih intervencija i ratnih požara koje su potpalili.

Mandat Donalda Trampa bio je kratak period u kom nisu imali u rukama sve poluge vlasti.

Reč je o uticajnom krugu geostratega koji su kao savetnici, pomoćnici državnih sekretara, ambasadori ili ministri, služeći jednako i pod demokratskim i pod republikanskim američkim predsednicima, uspeli da formulišu i nametnu svoju geopolitičku viziju američke uloge u svetu kao državnu doktrinu. Istovremeno, oni su svojim dugogodišnjim neprekinutim  d‌elovanjem u vrhovima američkog državnog aparata postali poveznica politike sa Vol stritom, krupnim kapitalom i moćnim vojnoindustrijskim kompleksom. Pobjeda DŽoa Bajdena, koji je oduvek bio blizak tom političkom krugu osigurala im je političku moć.

Svoj politički put započeli su 60-ih godina prošlog veka u levičarskim inkubatorima američkih sveučilišta pružajući blisku podršku rastućem pokretu za građanska prava. Istovremeno su ušli u sukob s tzv. novom američkom levicom i alternativnim kulturnim pokretima koji su se protivili ratnom angažmanu SAD u Vijetnamu.

Pale su maske

S vremenom su se neokonzervativci formulisali kao politička snaga koja na unutrašnjem planu zagovara liberalne vrijednosti i slobodno tržište, a na spoljnom potrebu nametanja demokratije kroz svojevrsni demokratski intervencionizam.

DŽozef Bajden, Foto AP

U takvoj agendi iskazali su se kao žestoki protivnici komunizma i bilo kakvog političkog radikalizma i zagovarali su aktivnu američku ulogu u globalnoj borbi za liberalne vrednosti i demokratiju. S vremenom su političke ličnosti povezane s tim pokretom, nezavisno iz koje stranke dolazile, postupno ulazile u glavni tok američke politike i počele da zauzimaju važne pozicije u političkoj nomenklaturi. U principu malo ko uključen u vodeću strukturu američkog spoljnopolitičkog sistema od Regana do Bajdena nije bio povezan s moćnom i uticajnom neformalnom političkom grupom “neokonsa”.

Pravo lice

Kada je borba protiv komunizma padom Berlinskog zida postala bespredmetna, pokret je nastavio nametati istu praksu u međunarodnim odnosima, a što se može opisati iskazom čistog američkog imperijalizma. “Neokonsi” to i ne pokušavaju više da prikriju i otvoreno iskazuju da je SAD carstvo koja mora održati dosegnutu poziciju imperijalne moći na globalnoj sceni.

Moderna idejna polazišta političke snage “neokonsa” ishodište imaju u geopolitičkim promišljanjima Roberta Kagana, suosnivača utjecajnog tink tanka “Project for the New American Century” (PNAC), čije su postavke postale doktrinarni temelji američke spoljne politike poslednjih dvadesetak godina.  Prema postavkama PNAC-a, SAD su “carstvo i to ne treba skrivati jer SAD i trebaju biti carstvo“ koje će svojom dominacijom štititi uspostavljeni liberalni poredak i širiti ga diljem svijeta.

Američka globalna hegemonija treba da se ostvaruje zadržavanjem američke nadmoći, sprečavanjem suparničkih država da se približe tom nivou moći i uticaja, i oblikovanjem sistema međunarodne sigurnosti prema interesima SAD-a. Iako takva američka hegemonija ne bi rešila sve probleme sveta, ona je prema Kaganu “bolja od bilo koje zamislive alternative”.

Foto Tanjug/AP

Uticajna supruga

PNAC-u bliski think-tankovi Američki institut za istraživanje javnih politika (American Enterprise Institute for Public Policy Research), Američki odbor za javna pitanja Izraela (American Israel Public Affairs Committee) i Židovski institut za pitanja nacionalne sigurnosti (Jewish Institute for National Security Affairs) s njim su formulirali buduću američku bliskoistočnu politiku fokusiranu na zaštitu Izraela i liberalnu transformaciju arapskih država.

PNAC je stvorio temelje za američke ratove u Afganistanu i Iraku i pokretanje revolucija tzv. arapskog proleća koje su, sada već možemo sa sigurnošću tvrditi, rezultirale pokoljima epskih razmjera i masovnim ratnim zločinima. Nije stoga čudno što je PNAC iznenada ugašen 2006., kada su postali svima vidljive razmere iračkog krvoprolića i pljačke. Celi politički krug potom se okupio oko novoosnovanih tink-tankova od kojih je sada aktuelan “Center for a New American Security” (CNAS) kojeg je ponovno ključni osnivač Robert Kagan. Koliki je bio utjecaj organizacije “Project for the New American Century” na američku politiku, svjedoči činjenica da je od 25 osoba koje su potpisale njezine osnivačke akte njih 17 završilo na vodećim pozicijama Bušove administracije.

Foto AP

Supruga Roberta Kagana, Viktorija Nuland, sada je podsekretarka za politička pitanja u Stejt dipartmentu, što je treća pozicija u američkoj spoljnopolitičkoj hijerarhiji.

Sve što “neokonsi” kreiraju i provode oduvek je bio čisti imperijalizam opravdavan brigom za demokraciju u svetu i mogući odraz svetskih zbivanja van američke kontrole na američku moć i unutrašenj političke prilike.

Na unutarnjem planu politika “neokonsa” stvara snažne pod‌ele jer originalno izvire iz leve političke misli i uz nominalnu podršku preduzetništvu i slobodnom tržištu, u sebi ipak i dalje sadrži onu idejnu premisu da je potrebno državnom intervencijom graditi savršeno društvo.

Duboki raskol

“Neokonsi” svojim uticajem kroz razne administracije ugrožavaju ono što bar pola stanovništva SAD smatra tradicionalnim američkim vrednostima, među kojima istaknutu ulogu ima i protivljenje ratovanjima po svetu i okrenutost prema izolacionizmu. Stoga je pobeda Donalda Trampa za uhodanu američku politiku, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu, d‌elovala kao šok. Došlo je do snažnog proboja snage američkog tradicionalnog konzervativizma i izolacionizma. Odgovor šokiranih i potresenih “neokonsa” bio je žestok. NJihovo d‌elovanje sljedećih meseci i godina za vreme trajanja Trampovog mandata bilo je toliko snažno da je Tramp jednostavno izbrisan s političke scene. Na planu unutrašnje politike i socijalnih odnosa posledično je pokrenut duboki raskol koji se još produbljuje iako politička moć “neokonsa” na vlasti svim silama pokušava da ga zatrpa.

“Neokonsi” su bicikl koji pada ako se stalno ne okreću pedale. NJihovo postojanje kao političke snage nema smisla ako ne pokušavaju da promene američko društvo i usklade ga sa svojim kriterijumima, iako nemaju neprijatelja na spoljnom planu. Američka politika pod njihovim vodstvom jednostavno mora nastaviti da jača i održava svoju dominantnu poziciju na globalnom planu kroz spoljne intervencije. Američka spoljna politika bez kontinuirane borbe za demokratiju šitom svijeta za politički diskurs vladajućih “neokonsa” nema smisla.

Foto: Depozitfotos

U pozadini svega ipak su goli geostrateški interesi SAD, čiji su stratezi kroz definisanje političke struje “neokonsa” uspeli da borbi za američke globalne strateške interese daju odgovarajući ideološki okvir.

“Neokonsi” nisu stvorili američku geopolitičku strategiju, nego je, može se opravdano tvrditi, ona stvorila njih.

Zarada od ratova

U pozadini su i ključni interesi moćne američke vojne industrije i onoga što se naziva vojnoindustrijskim kompleksom. On kreira američku politiku. Kada je Amerika jednom osetila priliv zarade iz ratova širom sveta, povratka više nije bilo. Prvi i drugi svetski rat su od SAD stvorili supersilu, a borba protiv komunizma u hladnom ratu održala ju je na svetskom prijestolu. Potrebno je stoga bilo pronaći nove neprijatelje na spoljnopolitičkom planu. To su danas svi oni koje američka politika vođena “neokonsima” određuje kao nedemokratske i autoritarne, i koji stoga zahtevaju nastavak aktivne projekcije američke vojne moći i održanje snage vojnoindustrijskog kompleksa. Odatle izvire i Bajdenova pod‌ela sveta na dva sučeljena bloka – demokratski i autoritarni – i povlačenje nove gvozdene zavese jasno iskazane održavanjem tzv. Samita za demokraciju pod njegovim pokroviteljstvom i vodstvom.

Sistem je u 30 godina pokrenuo 13 ratova i zaradio milijarde

Uticaj konglomerata američke vojne industrije, finansijskih institucija i politike “neokonsa” na američku politiku slikovito je 2017. opisao Oliver Ston, američki reditelj i scenarist, trostruki dobitnik Oskara i odlikovani veteran Vijetnamskog rata.

Ston kaže: “Sada je moderno napadati republikance i Trumpa, ali zapamtite ovo: 13 ratova koje smo započeli u proteklih 30 godina i 14 biliona dolara koje smo potrošili, kao i stotine hiljada života koji su izbrisani sa zemaljske kugle, zapamtite da to nije učinio jedan vođa, nego sistem, i republikanski i demokratski. Zovite ga kako god želite: vojnoindustrijski-sigurnosno-finansijsko-medijski kompleks. To je sastav koji se održava pod izgovorom da su ovo pravedni ratovi, da su opravdani u ime naše zastave koja se ponosno vije nad našim životima". 

Stoga je potpuno sigurno da u trenucima svoje najveće moći, i uoči odlučnoga sukoba, sa od njihove strane proglašenim neprijateljima demokratije, Rusijom i Kinom, zahuktali stroj američke spoljne politike neće stati. Izgledi bilo kakvih ustupaka Rusiji u najavljenim pregovorima uistinu su mali, a ako ih i bude, biće reč samo o taktičkoj igri sračunatoj na zavaravanje protivnika.

Foto AP

Samo teški politički naivci mogu na primer misliti da je u Kazahstanu reč o spontanoj pobuni naroda protiv vlasti sklonoj Rusiji, a ne o dobro organizovanoj i vođenoj obaveštajnoj operaciji.  Na neki način to je poruka Rusiji pre predstojećih pregovora delegacija SAD-a, NATO-a i Rusije da američka i saveznička strana u svojim rukama imaju još izuzetno jakih aduta.

Teško je predvid‌eti razvoj događaja, ali ima dovoljno razloga sumnjati u mogućnost bilo kakvog ozbiljnog dogovora osim eventualno otvaranja pregovora o pitanjima nuklearnog naoružanja. Zahuktali američki stroj pogonjen “neokonsima” nema nikakvih razloga za usporavanje naleta i pružanje ustupaka.

(Mario Stefanov/geopolitika.news)

BONUS VIDEO: 

Koje teške reči koriste kandidati u američkoj predsedničkoj kampanji

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

TURSKA JE POSTALA RUSKO TAJNO ORUŽJE UNUTAR NATO Optužbe iz SAD na račun turskog predsednika: Erdogan je Putinov čovek