AMERIČKE ŽELJE ILI REALNOST: Da li je Kina dostigla vrhunac?

Novosti online

11. 10. 2021. u 17:52

ANALIZA objavljena u dva uticajna američka medija tvrdi da je Kina u opadanju, usled usporavanja njene ekonomije i da se suočava sa pritiskom Zapada.

АМЕРИЧКЕ ЖЕЉЕ ИЛИ РЕАЛНОСТ: Да ли је Кина достигла врхунац?

Foto: EPA/Depositphotos/ilustracija

To su gluposti ukorenjene u ideološkoj pristrasnosti i strahu, tvrdi britanski pisac i analitičar Tom Fovdi za RT.

- Si Đinping je u subotu održao govor u čast 110. godišnjice revolucije 1911. godine. Iako ova država nije bila početak sadašnje Narodne Republike, nasleđe ipak ostaje važno za Kinu jer je započela zemlju na putu modernizacije. Si je iskoristio godišnjicu u znak sećanja na ono što je opisao kao „nacionalno podmlađivanje Kine“ i ponovio se po pitanju Tajvana, navodeći da je „ponovno ujedinjenje“ neizbežno i u najboljem interesu ostrva - navodi u tekstu Fovdi.

On se osvrnuo na tekstove u časopisu Forin afers "Kraj uspona Kine - Pekingu ponestaje vremena za preuređenje sveta" i "Kina je sila u opadanju - i to je problem".

- Koji je argument autora u oba članka? Da „kineska ekonomija usporava“, da Zapad postaje neprijateljski nastrojen prema Kini i gura je nazad, te da je kineska vlast Sija smetnja za njen uspon. Zatim se nastavlja sa argumentom da ovi faktori povećavaju rizik od rata. Da li je uspon Kine završen? Da li je Kina dostigla vrhunac? Mislim da nije. Pre svega, od kada je protivljenje rastućoj sili značilo da takva moć automatski više nije „u porastu“? Ovo je bizaran argument. To je strukturni proces međunarodnih odnosa koji, kada se jedna moć poveća, sile "statusa kvo" se osećaju nesigurno i nastoje da održe ravnotežu. To je bio čest slučaj u istoriji, u kojoj je svaka „rastuća sila“ naišla na otpor, bez obzira na to da li će na kraju uspeti ili ne. Uzmimo za primer Kraljevstvo Englesku, koja je prelazeći iz srednjovekovne države u modernu kolonijalnu u doba Tjudora, doživela otpor španskog carstva - piše Fovdi.

On kaže da taj udar iz Madrida nije značio da je Engleska usporila sopstveni razvoj, a naveo je kao primer i otpor Britanaca usponu SAD tokom 19. veka.

- Autori takođe navode još jedan pogrešan argument da Kina ne uspeva jer je „odgovorna za mere protiv nje“, što je česta mejnstrim medijska priča koja se koristi za stvaranje saglasnosti za oštru zapadnu antikinesku politiku. Autori posmatraju događaje na način na koji ih zapadne oči žele videti, ne nužno onakve kakvi zaista jesu, i nedostaje im istorijsko sagledavanje činjenica. Upravo taj nedostatak razmišljanja otkriva logičku zabludu: da bi Sjedinjene Države prihvatile rastuću Kinu u bilo kojim okolnostima, čak i da su pod povlašćenim uslovima pod njenom ogromnom moći, koja se proteže kroz ogroman spektar političkih sistema, ideologija, ekonomija i tehnologija. Oni koji iznose ovaj lažni argument izostavljaju činjenicu da je uspon Kine od 1978. do 2018. bio uslovljen uverenjem da će se Komunistička partija reformisati i na kraju urušiti, a ne konsolidovati, kao što je se desilo u Sovjetskom Savezu. 

Zasljepljujuće očigledna geopolitička realnost je da Amerika neće prihvatiti suparničku silu koja umanjuje njenu unipolarnu kontrolu "paks amerikana", u kojoj uživa od 1991. godine, a za koju veruje da je neizbežna, logična i najpoželjnija država na svetu.

Stoga ne čudi što su SAD u skladu s tim pokušale demonizovati Kinu i okrenuti saveznike protiv nje, a zatim su koristile odgovore Pekinga ovom procesu kao dodatni razlog za demonizaciju.

Glavni zapadni mediji vole da kažu da se američko suzbijanje Kine dešava zbog Hong Konga ili Sinđana... Ali, ne shvataju kako su se te stvari propagirale, niti prepoznaju da bi, pod bilo kojim okolnostima, SAD uvek pronašle nešto da krive, napadaju i demonizuju rastuću Kinu - navodi se u članku RT.

Autor kritikuje i teze da Kina teži da napravi sopstveni svetski poredak i uništi američki.

- Ali to nije ono što Kina pokušava da uradi. Kineske namere su mnogo uže i prvenstveno su povezane sa ekonomskim i bezbednosnim pitanjima i iako je istina da bi se drastično promenila globalna ravnoteža snaga ako se te želje ispune, SAD ne bi bile unakažene, niti bi se suočile sa ishodom sličnim SSSR-u. Ali pitanje i dalje ostaje, da li je Kina dostigla vrhunac? Što se tiče detalja, ovo je takođe želja. Kineske vojne i tehnološke sposobnosti nastavljaju da rastu; tu nema naznaka vrhunca. Američka mornarica sada zvanično priznaje da Kina ima najveću flotu na svetu. Kineska ekonomija, uprkos svim nesuglasicama oko električne energije i nekretnina, i dalje po predviđanjima će porasti 7-8 odsto u 2021. godini, i nastavlja da izvozi na sve većim nivoima jer strane investitore propaganda ne odbija. Ako su prognoze BDP-a blago snižene, isto je i za sve ostale. Zvuči li ovo kao zemlja koja je dostigla vrhunac? I ništa drugo nije ostalo osim frustracije? 

Konačno, protivljenje nekoliko odabranih zemalja, koje uglavnom nastavljaju tražiti ekonomske veze s Kinom, ne izjednačava se s padom ili „vrhuncem“. Ovi pogrešni zaključci američkih „stručnjaka“ otkrivaju najveći strah Vašingtona da se globalni odnos snaga brzo menja. Zato SAD nastoje da obuzdaju i osujete kineski uspon na sve načine: plaše se gubitka hegemonističkog vladanja svetom.

Autori takođe propuštaju poentu da se stvari u politici mogu promeniti vrlo iznenada ili nepredvidivo. Uzmimo, na primer, pitanje Tajvana, koje je u medijima bilo tokom vikenda, s obzirom na to da je Si Đinping stavio maksimalan naglasak na postizanje svog mirnog ponovnog ujedinjenja sa kopnom kao deo „nacionalnog podmlađivanja“. Logično govoreći, ako Kina pronađe način da s tim uspe, tada bi politička moć ove pobede bila dovoljna da se trajno promeni globalna ravnoteža snaga i potvrdi kineski „uspon“, uz ponižavanje Zapada.

Naravno, na tom putu postoji ogroman broj rizika, nedostataka i mogućnosti, ali to služi i kao upozorenje da je Kinu jednostavno prerano otpisati. Takvi članci uključuju proces koji se naziva „odavanje želja“, gde projektuju svoje nade u kineski neuspeh kao stvarnost. Ono što sada vidimo nije pad Kine, već ishod koji je uvek čekao na putu kojim je krenula. Glupo je pretpostaviti da Kina propada samo zato što se ne razvija na način na koji su ideološke preferencije Zapada htele. Pa kako će se ova važna i fascinantna borba završiti? To je ono što ne možemo reći - navodi se u tekstu RT i dodaje da je Kina daleko od vrhunca i kraja uspona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)