SITUACIJA ĆE POSTATI JOŠ GORA: Ekstremne vremenske nepogode posledica su klimatskih promena (VIDEO)

Novosti online

10. 08. 2021. u 14:15

UKOLIKO što pre ne smanjimo emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, situacija u svetu sa ekstremnim vremenskim uslovima će postati još gora. Istorijski toplotni talasi su, prema ocenama stručnjaka, uzrokovani našim delovanjem, pa ih istraživači sada mogu lako povezati sa klimatskim promenama.

СИТУАЦИЈА ЋЕ ПОСТАТИ ЈОШ ГОРА: Екстремне временске непогоде последица су климатских промена (ВИДЕО)

Foto: Julian Stratenschulte/dpa via AP/Sebastian Schmitt/dpa via AP/Marius Becker/dpa via AP

U junu je neviđeni toplotni talas na severozapadu Pacifika ubio stotine ljudi i srušio rekorde u Oregonu, Vašingtonu i Ajdahu.

Kanada je zabeležila novi nacionalni rekord kada je jedan grad u Britanskoj Kolumbiji skočio na 49,6 stepeni Celzijusa.

Širom sveta, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte već su izazvale intenzivnije i učestalije temperaturne skokove, navodi se u Izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Ekstremni vremenski uslovi će se dešavati čak i ako na golobalnom nivou postignemo porast temperature od minimalnih 1,5 stepeni Celzijusa, što svet može postići samo sa veoma niskim budućim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ako zagrevanje pređe to merilo, ekstremni toplotni događaji postaće mnogo intenzivniji i učestaliji.

Toplija planeta znači ekstremnije toplotne događaje. Kako globalna temperatura raste, šanse da se doživi jedan događaj u 50 godina povećavaju se sa 2 procenta godišnje na skoro 80 ​​procenata godišnje. Događaj u 50 godina je kada temperatura pređe nivo viđen samo jednom tokom 50-godišnjeg osnovnog perioda od 1850-1900.

Svega stepen ili dva atmosferskog otopljenja znači toplije vreme za celu planetu, a samim tim i povećan rizik od suša i požara.

Klimatske promene dovele su do ekstremnih suša. Više od 95 procenata zapadne Amerike imala je period suše ovog leta, što je dovelo i do nestašica vode u tom području. Velika hidroelektrana u Kaliforniji bila je ugašena prošle nedelje kada je vodostaj jezera Orovil opao do nivoa koji nije viđen još od kada je rezervoar napunjen, 1960-ih godina.

Usred nemilosrdne suše i rekordnih vrućina, sezone požara sada su duže i rezultiraju razornijim požarima. U Izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama napominje se da se vreme koje pogoduje požarima može pratiti ljudskim uticajem.

- Vidimo zaista zastrašujuće "ponašanje" požara, ne znam kako to da dovoljno naznačim - rekao je Kris Karlton, državni nadzornik šuma Plumas.

- Imamo mnogo vatrogasaca veterana koji su služili 20, 30 godina i nikada nisu videli ovakvo nešto, posebno dan za danom, i uslove u kojima se nalazimo. Tako da smo zaista na nepoznatoj teritoriji oko nekih od ovih ekstrema, velikih požara i situacija koje vidimo -  dodao je Karlton.

Padavine nad kopnom postale su intenzivnije od 1980 -ih, a autori Izveštaja kažu da je ljudski uticaj glavni pokretač.

Uragan Harvi na kraju je izbacio više od 150 centimetara kiše u nekim delovima Teksasa u avgustu 2017. godine, zbog čega je Nacionalna meteorološka služba dodala dve boje na skalu na svojim mapama padavina: ljubičastu za 50-75 centimetara i ružičastu za više od 75 centimetara.

To se dešava zato što topliji vazduh može zadržati više vode. Oluje poput uragana Harvi, koji je 2017. pogodio Teksas, i uragana Lejn koji je 2018. poplavio Havaje, ne samo da obrušavaju obalu olujnim udarima i štetnim vetrovima, već uzrokuju i intenzivnije poplave u unutrašnjosti zbog globalnog zagrevanja.

Za svaki stepen Celzijusa atmosfera se zagreva i može zadržati 7% više vodene pare koja bi mogla pasti kao kiša. Na primer, naučnici kažu da su klimatske promene pogoršale poplave izazvane uraganom Harvi povećanjem količine padavina koje bi oluja mogla proizvesti.

Očekuje se da će monsunske kiše u narednim godinama biti razorne, posebno u južnoj i jugoistočnoj Aziji, istočnoj Aziji i zapadnoj Africi.

One će takođe postati i nepredvidive: ekstremno vlažne godine sa čestim poplavama mogu zameniti veoma sušne godine sa ekstremnim vrućinama.

"Vremenski udari" će postajati sve učestaliji kako klimatske promene intenziviraju globalni ciklus vode. Autori Izveštaja kažu da se povećanje intenziteta tropskih oluja u poslednjih 40 godina ne može objasniti samo prirodnim uzrocima - i da su ljudi faktor koji doprinosi globalnom zagrevanju.

Naučnici predviđaju da će se ove oluje pogoršati kako se svet zagreva. Uragani tajfuni i cikloni postaće intenzivniji, najveće brzine vetra će se povećati i, zbog porasta nivoa mora - obalne poplave biće sve veće.

(CNN)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

IMAO SAM POTREBU DA RAZGOVARAM SA PUTINOM: Premijer Italije se oglasio nakon sastanka sa ruskim liderom