KAKO JE NASTALO PLUTONOVO „SRCE“? Astronome intrigira obeležje na svemirskom telu u obliku srca (VIDEO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

22. 04. 2024. u 00:30

OGROMNO obeležje u obliku srca na površini Plutona intrigira naučnike otkako ga je svemirska letelica Nju Horajzons snimila 2015.

КАКО ЈЕ НАСТАЛО ПЛУТОНОВО „СРЦЕ“? Астрономе интригира обележје на свемирском телу у облику срца (ВИДЕО)

Foto NASA

Naučnici misle da su rešili misteriju nastanka tog specijalnog srca – i da bi to moglo dati nove informacije o prošlosti patuljaste planete.

Obeležje se naziva „Tombo regija“ u čast astronoma Klajda Tomboa, koji je otkrio Pluton 1930. Međutim, srce nije samo jedan elemenat. Decenijama ne mogu da se objasne detalji u pogledu njegove elevacije, geološkog sastava i posebnog oblika, kao i veoma reflektujuće površine koja je svetlija od ostatka Plutona, piše Si-En-En.

U dubokom basenu nazvanom Dolina Sputnjik, koji čini „levi režanj“ srca, nalazi se veliki deo Plutonovog azotnog leda. Taj basen ima razmere od 1.200 x 2.000 kilometara, što je jednako otprilike četvrtini Sjedinjenih Američkih Država, ali takođe ima 3-4 kilometra nižu elevaciju nego najveći deo površine Plutona. Istovremeno, na desnoj strani srca takođe postoji sloj azotnog leda, ali mnogo tanji.

Novo istraživanje ukazuje na to da je „srce“ napravio neki kataklizmični događaj. Putem analize koja je uključivala numeričke simulacije, istraživači su zaključili da se neko planetarno telo prečnika oko 700 kilometara (otprilike dvostruka veličina Švajcarske od istoka do zapada) sudarilo sa Plutonom rano u istoriji ove patuljaste planete.

 

REPRODUKCIJA PRASTAROG UDARA

Simulacije su pokazale da je planetarno telo verovatno udarilo Pluton iskosa. Jezgro Plutona je toliko hladno da je stenovito telo koje se sudarilo s patuljastom planetom ostalo veoma čvrsto i nije se istopilo uprkos vrelini prilikom udara, a zahvaljujući uglu udara i maloj brzini jezgro udarača nije potonulo u Plutonovu unutrašnjost, već je ostalo kao „mrlja“ na njemu, kaže dr Hari Balantin sa Univerziteta u Bernu.

Međutim, šta se desilo sa planetarnim telom nakon udara u Pluton? Negde ispod Sputnjika je ostatak jezgra drugog masivnog tela, koje Pluton nije sasvim „svario“, kaže prof. Erik Asfog iz Lunarne i planetarne laboratorije Univerziteta Arizona.

Oblik basena je rezultat hladnoće Plutonovog jezgra, kao i relativno male brzine udara. Drugi tipovi bržih i direktnijih udara napravili bi simetričniji oblik.

Planetarne sudare obično posmatramo kao izuzetno silovite događaje kad možemo zanemariti detalje osim energije, impulsa i gustine. Međutim, u dalekom solarnom sistemu, brzine su mnogo manje, a čvrsti led je jak, tako da morate biti mnogo precizniji u kalkulacijama.

NEJASNO FORMIRANjE PLUTONA

Istražujući oblik „srca“, naučnici su se takođe usredsredili na unutrašnju strukturu Plutona. Sudar u ranoj istoriji Plutona stvorio bi maseni deficit, uzrokujući sporu migraciju Sputnjika prema severnom polu tokom vremena dok se planeta još formirala. To je zato što je basen manje masivan od svog okruženja, prema zakonima fizike. Međutim, Sputnjik je blizu ekvatora.

Ranije istraživanje sugeriše mogući okean ispod površine Plutona, pa bi ledena kora iznad tog okeana bila tanja u oblasti Sputnjika, stvarajući ispupčenje tečne vode i izazivajući pomeranje mase ka ekvatoru. Nova studija pak nudi drugačije objašnjenje.

-U našim simulacijama, sav Plutonov primordijalni omotač jezgra je izmešten udarom i kad jezgro udarača padne na jezgro Plutona stvara se dodatna lokalna masa koja može objasniti migraciju ka ekvatoru bez okeana ispod površine, kaže dr Martin Juci iz Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu.

Kelsi Singer iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u Bolderu u Koloradu i NASA programa Nju Horajzons pohvalila je rad na modeliranju i razvijanju hipoteza, iako bi volela da vidi „tešnju vezu sa geološkim dokazima“. Na primer, autori nove studije sugerišu da je južni deo basena Sputnjik vrlo dubok, a brojni geološki dokazi ukazuju da je jug plići nego sever.

Istraživači veruju da nova teorija o Plutonovom srcu može doprineti objašnjenju formiranja misteriozne patuljaste planete. Poreklo Plutona ostaje nejasno pošto se nalazi na ivici solarnog sistema, a iz blizine ga je proučavala samo misija Nju Horajzons.

-Pluton je veliki čudesni svet sa jedinstvenom i fascinantnom geologijom, tako da su kreativne hipoteze radi objašnjenja te geologije uvek dobrodošle. Od pomoći bi bilo više informacija o Plutonu ispod površine. To se može postići samo slanjem svemirske letelice u orbitu oko Plutona, potencijalno sa radarom koji može da vidi kroz led, kaže Singer.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKI BOMBARDERI U AKCIJI: Borbena misija u pravcu južnog Donjecka

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

ISTORIJA Sovjetskog Saveza, svetske supersile 20. veka, upamtila je brojne heroje, borce, oficire koji su svojim junaštvom i rezultatima zadivili svet. U periodu kada se SSSR tek stvarao i uzdizao, značajan pomena bio je i doprinos jednog Srbina, Danila Srdića (1896-1937), prvog i jedinog Srbina koji je bio general Crvene armije. Ovo je njegova priča.

20. 05. 2024. u 11:53

Komentari (0)

LETOVANJE OD 380 EVRA: Hit ponuda - avionom na 8, 11 ili 12 dana na ovoj destinaciji (FOTO)