IZUMRLO JE 75 ODSTO BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVETA: Asteroid koji je zbrisao dinosauruse je izazvao globalni cunami

Novosti online

05. 10. 2022. u 23:52

KADA je veliki asteroid veličine grada udario u Zemlju pre 66 miliona godina, zbrisao je dinosauruse – ali i izazvao planetarni, navodi se u novom istraživanju.

ИЗУМРЛО ЈЕ 75 ОДСТО БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА: Астероид који је збрисао диносаурусе jе изазвао глобални цунами

Foto: pixabay

Asteroid, širok oko 14 kilometara ostavio je krater veličine 100 kilometara u blizini meksičkog poluostrva Jukatan. Pored okončanja vladavine dinosaurusa, direktni pogodak je izazvao masovno izumiranje 75 odsto životinjskog i biljnog sveta na planeti. 

Kada je asteroid udario, stvorio je niz kataklizmičkih događaja. Globalne temperature su fluktuirale; čestice čađi i prašine ispunjavale su vazduh, počeli su šumski požari, a u roku od 48 sati, cunami je obišao globus - i bio je hiljade puta energičniji od sadašnjih cunamija izazvanih zemljotresima. 

Istraživači su pronašli dokaze koji potkrepljuju otkrića o putu i snazi cunamija proučavajući 120 jezgara okeanskog sedimenta iz celog sveta.  Studija sa detaljima o nalazima objavljena u časopisu American Geophisical Union Advances. To je prva globalna simulacija cunamija izazvanog udarom Čiksuluba koja je objavljena u recenziranom naučnom časopisu.

Cunami je bio dovoljno snažan da stvori talase visoke više od kilometra i zapljusne dno okeana hiljadama kilometara daleko od mesta gde je asteroid udario, navodi studija.

- Ovaj cunami je bio dovoljno jak da poremeti i erodira sedimente u okeanskim basenima pola sveta, ostavljajući ili prazninu u sedimentnim zapisima ili mešaviu starijih sedimenata - rekla je glavna autorka studije Moli Rejndž, koja je počela da radi na studiji kao student, a završila ju je kao magistar na Univerzitetu u Mičigenu.

Istraživači procenjuju da je cunami bio do 30.000 puta snažniji od cunamija u Indijskom okeanu 26. decembra 2004. godine, jednog od najvećih zabeleženih, koji je ubio više od 230.000 ljudi. Energija udara asteroida bila je najmanje 100.000 puta veća od erupcije vulkana Tonga ranije ove godine.

Prateći put drevnog cunamija

Brendon DŽonson, koautor studije i vanredni profesor na Univerzitetu Purdu, koristio je kompjuterski program nazvan hidrokod da simulira prvih 10 minuta udara Čiksulub, uključujući formiranje kratera i početak cunamija. On je uključio veličinu asteroida i njegovu brzinu, za koju je procenjeno da se kreće brzinom od 43.200 kilometara na sat kada je udario u granitnu koru i plitke vode poluostrva Jukatan.

Manje od tri minuta kasnije, kamenje, sedimenti i drugi ostaci odgurnuli su vodeni zid od udara, stvarajući talas od 4,5 kilometara, prema simulaciji. Ovaj talas je splasnuo kada je eksplodirani materijal pao nazad na Zemlju. Ali kako su krhotine padale, stvorile su još haotičnije talase. Deset minuta nakon udara, talas u obliku prstena visok oko kilometar i po, počeo je da putuje preko okeana u svim pravcima od tačke koja se nalazila 220 kilometara od udara.

Sat nakon udara, cunami je putovao izvan Meksičkog zaliva u severni Atlantski okean. Četiri sata nakon udara, talasi su prošli kroz centralnoamerički morski put u Tihi okean. Centralnoamerički morski put je nekada razdvajao Severnu i Južnu Ameriku. U roku od 24 sata, talasi su ušli u Indijski okean sa obe strane nakon putovanja preko Tihog i Atlantskog okeana. I za 48 sati nakon udara, veliki talasi cunamija stigli su do većine Zemljinih obala.

Promenljivo dno okeana

Podvodna struja je bila najjača u severnom Atlantskom okeanu, centralnoameričkom morskom putu i južnom Tihom okeanu, premašivši brzinu od 643 metra na sat, što je dovoljno snažno da odnese sedimente na dnu okeana. U međuvremenu, Indijski okean, severni Pacifik, južni Atlantik i Mediteran bili su zaštićeni od najgoreg cunamija, sa manjim podvodnim strujama.

Tim je analizirao informacije iz 120 sedimenata koji su uglavnom potekli iz prethodnih naučnih projekata bušenja okeana. U vodama je bilo više netaknutih slojeva sedimenta zaštićenih od gneva cunamija. U međuvremenu, postojale su praznine u zapisu sedimenta za severni Atlantik i južni Pacifik. Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da je sediment na istočnim obalama severnih i južnih ostrva Novog Zelanda bio „jako poremećen" i sa višestrukim prazninama. U početku su naučnici mislili da je to zbog aktivnosti tektonskih ploča. Ali novi model pokazuje da su sedimenti bili direktno na putu cunamija Čiksulub, uprkos tome što su udaljeni 12.000 kilometara.

- Smatramo da ove naslage beleže efekte udarnog cunamija, a ovo je možda najizrazitija potvrda globalnog značaja ovog događaja -, istakli su istraživači.

Iako tim nije procenio uticaj cunamija na obalne poplave, model pokazuje da su obalne oblasti severnog Atlantika i obala Pacifika Južne Amerike verovatno bile pogođene talasima višim od 20 metara. Talasi su samo rasli kako su se približavali obali, uzrokujući poplave i eroziju. Buduća istraživanja će modelirati obim globalnih poplava nakon udara i to koliko daleko bi se mogli osetiti efekti cunamija, navodi koautor studije i profesor Univerziteta u Mičigenu Brajan Arbik.

BONUS VIDEO - TITOVA VILA OD 50 MILIONA DOLARA: Pogledajte kako izgleda jedna od najstarijih vila u NJujorku

(RTS)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

PRAVA ROMANTIKA Kako se Joksimovići provode u Kataru: Objavili očaravajuću fotku - Negde u pustinji