TAJNE PERFORMANSA: Predstavljen "Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta" Patrisa Pavisa

OD devedesetih godina 20. veka znatno se promenila priroda pozorišta, kao i naše shvatanje o njemu: do te mere da nismo sigurni kako da ga nazovemo, gde da ga nađemo i koja pitanja treba da postavimo. Da li je reč o pozorištu u zapadnjačkoj grčkoj tradiciji, o drami i tekstu, o režiji i njenim realizacijama, o umetnosti performansa ili pak o jednoj od mnogih kulturnih izvedbi - pitanja postavlja Patris Pavis u predgovoru svoje knjige "Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta", koja se pojavila u izdanju Bitef teatra i izdavačke kuće "Klio".

Umetničko izvođenje na ulici / Foto N. Skenderija

Pavis je profesor Pozorišnih studija na Univerzitetu Kent u Kenterberiju, a oblast interesovanja su mu performans, semiologija i interkulturalnost u pozorištu.

- Reč je o izuzetnoj knjizi, koja će svakog dana postajati sve važnija jer se vrednost stiče kroz svakodnevnu proveru. Pojavila se u odličnom prevodu s francuskog Milice Šešić, a poznato je da su rečnik i enciklopedija jedan od najodgovornijih poslova u izdavaštvu - ističe Zoran Hamović, glavni urednik kuće "Klio". - Ovo je jedna vrsta kulturno-istorijske studije u pozorištu i o pozorištu. Ključna reč je "izvođenje" (ne predstava), a Pavisovo delo će sigurno veoma koristiti i doprinositi scenskoj praksi.

Reditelj i urednik edicije "Ars scena" Nebojša Bradić podseća da se poslednjih decenija promenila pozorišna paradigma:

- U centru evropskog teatra nekada je bio dramski tekst, osamdesetih godina se u fokusu našao reditelj, a sada je u središtu kulturno izvođenje. Knjiga je namenjena širokom krugu čitalaca, u dve stotine alfabetskih jedinica kroz reference - ističe Bradić. - Uzmimo primer in your face theatre, termina iz devedesetih koje su uvele drame Sare Kejn i Marka Rejvenfila. Termin je "pozajmljen" iz sporta, a Pavis ukazuje da nije novina: brutalizam je već postojao u romanima Emila Zole, britanskim dokumentarnim filmovima, pa i likovna umetnost poznaje art - brut. Zato je i knjiga i svojevrsna istorija pozorišta, izvor znanja, vodič kroz teatar.

Recenzent i redaktor ovog dragocenog dela je Ivan Medenica, profesor FDU i umetnički direktor Bitefa.

- Bio je to jedan od mojih najtežih poslova u životu. Prevod je bio odličan, moja obaveza je bila da garantujem preciznost pojmova. A ključni pojam za performans je "izvođenje" ili "izvedba". Izvođenje je svako predstavljanje: od rituala, promocija, svadbi, sahrana... Performans art pak podrazumeva samo umetničko izvođenje - objašnjava Medenica. - Inače, studije izvođenja su konstituisane šezdesetih, za šta je zaslužan reditelj Ričard Šekner. Reč je o naučnoj disciplini koja se kreće između studije pozorišta i antropologije. Ovo jeste rečnik, ali sa jakim autorskim, čak i polemičkim pečatom. Na neki način, sam sebe dekonstruiše: vidi se da Pavisa neki pojmovi nerviraju, s nekima ne zna šta će, preko nekih prelazi ukratko, a neke i preskače!

"PRETERIVANjE" S PRIMERIMA

POJAM "preterivanje u glumi" Pavis objašnjava konkretnim rediteljskim primerima:

"Kada glumac i reditelj pribegavaju usiljenom predstavljanju, postupci su sistematizovani, ponovljeni, stil glume je prenaglašen, neprirodan, nerealističan, barokni, gegovi se ponavljaju i traju dugo (Kastorf), ritam je usporen (Martaler), pa čak i zaustavljen (Reži), stilistička obeležja su naglašena i ponavljana (Krigenburg, Mesgiš)".

TVORAC TEORIJE

AUTOR Patris Pavis tvorac je verbo-corps teorije koja se odnosi na nov način prevođenja dela dramske umetnosti. Ta teorija, kako se navodi, podrazumeva da u svakoj kulturi postoji jedinstvo između jezika i pokreta i da se svaki dramski pisac podsvesno oslanja na njega. Prema Pavisu, prevodilac bi trebalo da uoči to jedinstvo u originalu i da ga rekonstruiše u prevodu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije