GUBIMO DOBRE I VELIKE LJUDE: Prijatelji i kolege u šoku zbog odlaska neponovljivog kompozitora Zorana Simjanovića

V. V. S. - A. P. - M. N. M.

12. 04. 2021. u 21:14

TEŠKO je poverovati da je jedan čovek napisao sve one kultne muzičke hitove koji su odavno "izašli" iz filmova i serija i prešli u mejnstrim muziku. Iza pesama "Flojd", "Zašto sve što je lepo ima kraj", "Kaži zašto me ostavi", "Nemoj da brigaš", "Ta tvoja munt harmonika"... stoji isti autor - Zoran Simjanović.

ГУБИМО ДОБРЕ И ВЕЛИКЕ ЉУДЕ: Пријатељи и колеге у шоку због одласка непоновљивог композитора Зорана Симјановића

Foto D. Danilov/Foto N. Skenderija

Uvek originalan i jedinstven, ovaj kompozitor nam je u nasleđe ostavio melodije za crtane filmove, pozorišne predstave, reklame, ali i čuvenu "tačkastu špicu" Drugog dnevnika RTS.

 - Zorana Simjanovića sam upoznao pre četrdeset i više godina u Televiziji Beograd, dok sam tamo radio kao dramaturg. On je u to vreme pisao muziku za televizijske filmove. I kasnije smo se družili, najviše i najlepše u Zoološkom vrtu - pripoveda Duško Kovačević o počecima drugovanja sa preminulim kompozitorom. - Pomagali smo koliko smo mogli, pošto smo u to doba obojica bili Dorćolci. Odlazili smo u Zoo-vrt i sa Vukom Bojovićem učestvovali, kao navijači, u rekonstrukciji onog zapuštenog, starog vrta. I kasnije smo se viđali obavezno 12. jula, kad je rođendan, dan osnivanja Zoo-vrta. Neobična je to priča...

Poznati dramski pisac ističe da je Simjanović posedovao neverovatnu energiju i jednu vrstu retkog optimizma.

 - Uvek je radio po dva-tri posla paralelno, za pozorište, film, televiziju. Samo za film komponovao je muziku za više od šezdeset ostvarenja. Ono što je važno i zanimljivo, stvorio je muziku za neke od filmova koji su obeležili istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije.

Simjanović je svojim muzičkim rukopisom dao pečat i nekim od Kovačevićevih dela, filmovima "Sabirni centar" i "Maratonci trče počasni krug":

 - Bilo je u planu, pre dve godine i uoči ove užasne bolesti, da radi neku retrospektivu svojih melodija, namanjenih filmskoj i pozorišnoj umetnosti. Hteli smo da napravimo neku malu predstavu od toga. Onda je naišlo ovo "ratno stanje", kad su sve normalne aktivnosti morale da se povuku pred neprijateljem. Bio je čovek iz sveta muzike, sto posto... U poslednje vreme otišlo je mnogo jedinstvenih ličnosti iz sveta muzike. Mnogo mi je žao i Tozovca. Bio sam prijatelj s njim, proveli smo mnoge godine družeći se.

U Zvezdara teatru ugledni kompozitor pisao je muziku za predstave "Pazari dan", "Mala" i "Nek ide život", u JDP njegov potpis nosi "Beogradska trilogija", u Narodnom "Zlatno tele", a "Male tajne" u "Madlenijanumu".

Foto D. Danilov/Foto N. Skenderija

 

Malo je reditelja čiji je filmski (pa i pozorišni) opus tako i toliko obeležio jedan kompozitor: Simjanović je bio "zaštitni znak" gotovo svih dela Gorana Markovića - od "Specijalnog vaspitanja", preko muzike u "Nacionalnoj klasi", "Tajvanske kanaste", "Sabirnog centra", "Majstori, majstori", pa sve do poslednje saradnje na filmu i seriji "Delirijum tremens".

Marković je, za "Novosti", kratko prokomentarisao odlazak velikog kompozitora, za koga ga je vezivao višedecenijski zajednički rad, ali i prijateljstvo.

 - Zoran Simjanović je napisao na stotine tema i prateće muzike za film, televiziju i pozorište. Ono što je kod njega najlepše jeste što su sve njegove kompozicije sasvim različite. Uspevao je da poništi svoje lične ambicije i da svoje stvaralaštvo usmeri ka celini dela. Bio je uvek nov, neočekivan i beskrajno maštovit. Kad samo pomislim koliko je vrsta muzike napisao, ne mogu prosto da poverujem da je sve to stalo u jednog čoveka. Bio je zaista najveći kompozitor primenjene muzike - kazuje Marković.

Kolega Simketov, Kornelije Bata Kovač, ožalošćen zbog odlaska još jedne muzičke legende, kaže:

 - Nije lako kada čoveka više nema, ali je ipak lakše kada čovek može da se osloni na ono što je ostavio za sobom, a kod Simketa ostaje neizmerno mnogo nezaboravne muzike. Zoran je imao sreću da od samog početka sarađuje sa najvećima i najboljima, sa izuzetnim rediteljima koji su znali šta žele i traže od njega i razumevali njegovu muziku, umeli da je čuju i dopuštali mu da se umetnički izrazi.

Vršilac dužnosti predsednika Udruženja kompozitora Srbije, kompozitor Rade Radivojević šokiran je vešću o Simjanovićevom odlasku - koja je praktično sustigla prethodnu, ohrabrujuću vest da se Zoran izvlači iz krize:

- Bio sam u toku, sve vreme prateći njegovu borbu sa kovidom i tek što nam je javljeno da je bolje, najednom je, preko noći, stigla vest da je izgubio bitku. Strašno. Neshvatljivo. Duboko sam potresen vešću da nema više našeg Simketa. Statistika nam saopštava brojeve, a mi gubimo ljude, dobre i velike ljude. Srbija je izgubila velikog kompozitora filmske muzike, a ja druga i prijatelja.

Po sopstvenoj, i želji porodice, Simjanović će počivati u svojoj porodičnoj grobnici, a datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO - POSTHUMNO

MARTOVSKI festival objavio je da će Zoranu Simjanoviću posthumno biti dodeljena nagrada za životno delo. Odbor festivala je još prošle godine doneo odluku da Simjanoviću, kao jednom od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih kompozitora primenjene muzike, pripadne ovo priznanje. Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije nije održan, nagrada je trebalo da mu bude uručena na svečanom otvaranju ovogodišnjeg, duplog izdanja manifestacije, 19. aprila. Posle vesti o njegovoj smrti, organizatori su doneli odluku da predstojeći festival bude posvećen Zoranu Simjanoviću, u znak sećanja na njegov neizmerni doprinos filmu i muzici.

SARADNJA SA KARANOVIĆEM

OSIM filmova Gorana Markovića, Zoran Simjanović je "od početka do kraja" svojom muzikom obeležio i opus još jednog velikog reditelja - Srđana Điđe Karanovića, koji je duboko potresen smrću svog saradnika i velikog prijatelja.

Ko se još ne seća muzike za kultnu seriju "Grlom u jagode", sa kojom je otpočela višedecenijska umetnička veza dva velikana. Usledio je film "Miris poljskog cveća", za koji je Simjanović 1978. nagrađen Zlatnom arenom u Puli, potom "Petrijin venac", "Nešto između", "Virdžina", "Sjaj u očima" (za koji je dobio prvu nagradu na festivalu u Monte Karlu, 2003).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)