BATINI PARISKI POČECI: Posle više od 15 godina radovi akademika Milorada Mihailovića pred Beograđanima

M. KRALJ

03. 03. 2021. u 12:17

БАТИНИ ПАРИСКИ ПОЧЕЦИ: После више од 15 година радови академика Милорада Михаиловића пред Београђанима

Foto "Rima"

ZA akademika Milorada Batu Mihailovića (1923-2011) Beograd je bio veseliji od Pariza, čak je u jednom razgovoru, za "Novosti", naveo zapažanje svoje žene, slikarke LJubinke Jovanović (1922-2015), kako u našem gradu, i kad si najnesrećniji, uleti ti neki vrabac, počne da cvrkuće kao da govori: "Ne brini biće bolje..."

Posle više od 15 godina, od poslednje Mihailovićeve izložbe u Galeriji SANU, njegova dela će, od sutra, opet biti među Beograđanima, zahvaljujući Galeriji "Rima". U Pariskoj ulici, kraj Kalemegdana, predstaviće radove iz perioda kada je ovaj član čuvene, odmetnute Zadarske grupe, sa suprugom krenuo baš u osvajanje francuske prestonice, tadašnjeg svetskog centra umetničkih dešavanja.

Reč je, kako ističe istoričarka umetnosti i kustoskinja "Rime" Marija Stanković, o skupu "do sada neviđenih likovnih elaboracija na papiru u kombinovanoj tehnici srednjih i malih formata koji su po svom rukopisu i stilskim karakteristikama umnogome slični koncepciji slike koja se razvija početkom šezdesetih godina". U okviru postavke, premijeru će imati i jedno značajno Mihailovićevo apstraktno platno velikog formata, koje upravo svedoči o toj povezanosti radova na papiru i slika.

Foto "Rima"

Hronološki, postavka čiji je manji deo krajem prošle godine bio izložen u kragujevačkom prostoru "Rime", obuhvata okvir od 1953. godine, kada se prvi put predstavlja u Parizu, do početka šezdesetih godina kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata. Tako sada u Beogradu, 25 dela svedoče o vremenu kada je Bata Mihailović izlagao na važnim pariskim salonima, samostalnim i grupnim izložbama u Evropi i Jugoslaviji, o njegovom slikarstvu pisali renomirani jugoslovenski i francuski istoričari umetnosti i likovni kritičari.

PEČAT GRADA SVETLOSTI

GRAD svetlosti ostavio je važan pečat koji se primećuje na slikama i radovima na papiru iz ovog perioda stvaralaštva našeg autora, ističu u "Rimi". Radove potpisuje francuskom transkripcijom prezimena - Mihailovitch, a uz godinu nastanka, umetnik povremeno dodaje Paris, kao odrednicu za pripadnost konkretnom umetničkom podneblju.

Sarađivao je tada sa poznatim pariskim galerijama, među kojima posebno važno mesto zauzima galerija Rive Gauche, u kojoj je pored samostalnih izlaganja, učestvovao na izložbi akvarela i gvaša sa brojnim značajnim umetnicima, među kojima su Ernst, Dibife, Mata, Mišo i Jorn (1958). U galeriji Ariel, sa kojom će još dugo nastaviti saradnju, učestvovao je 1960. godine na izložbi gvaša, akvarela i pastela, na kojoj su istovremeno izlagali i Hartung, Poljakov, Bitran, Žile i Marijen. U za njegov tadašnji opus karakterističan je i apstraktni pejzaž.

Bata Mihailović, Foto S. Sarić

- U terminu apstraktni pejzaž koji se odnosi na slikarstvo koje se obraća prirodi ne opisujući je, pridev apstraktni upućuje na slobodna, ekspresivna, nefigurativna, subjektivna viđenja prirode - piše u katalogu Marija Stanković.

- Pejzaž Bate Mihailovića dolazi iz (o)sećanja prirode kao refleksija skupa fenomena, doživljaja i referenci na topografske, ali i one predele koji se domaštavaju unutar tog posebnog kreativnog impulsa koji nagoni na stvaranje.

Izložba će biti otvorena do 30. marta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)