INTERVJU Bon Park, nemački reditelj za Novosti: U nostalgičnim sećanjima savremenika, Jugoslavija je bajka i diznilend

Vukica Strugar

20. 11. 2020. u 11:00

ИНТЕРВЈУ Бон Парк, немачки редитељ за Новости: У носталгичним сећањима савременика, Југославија је бајка и дизниленд

Foto Tanjug

ROĐEN tri godine pre zvaničnog raspada Jugoslavije, nemački pisac i reditelj Bon Park, poželeo je da napiše komad o utopiji, pričajući priču o nekadašnjoj SFRJ kao savršenoj zemlji u nostalgičnim sećanjima savremenika, "bajci ili Diznilendu u kontrastu sa današnjicom".

Predstava "Jugojugoslavija", kako naglašava autor, ne zasniva se na istorijskim činjenicama već uspomenama i osećanjima ljudi. Uostalom, izvesno iskustvo nosi i u sopstvenom bagažu: rođen je u zemlji koja je bila podeljena na Istočnu i Zapadnu Nemačku, a vodi poreklo iz države "rascepljene" na Severnu i Južnu Koreju...

Do kakvih je saznanja i zaključaka o nama došao, premijerna publika saznaće danas u Beogradskom dramskom.

Nekoliko puta ste do sada boravili u Beogradu, kakve utiske nosite iz susreta s ljudima?

- Impresioniran sam spontanošću, voljom da se sve odradi na bilo koji način. Improvizacija je duboko usađena u ljudima. U Nemačkoj je to potpuno drugačije, pa je u tom smislu istinit svaki kliše - sve mora biti uređeno, a svaki građanin je mali pomoćnik policije. Pravila su najvažnija. Ovde, pak, svakoj prepreci i teškim okolnostima pristupa se sa zbunjenošću i humorom, u isto vreme. I to mi se sviđa.

Na koji način je tekao proces proba i nastajala predstava?

- Mnogo smo razgovarali i istraživali o Jugoslaviji za vreme proba. Svi koji su bili njeni savremenici, govore o njoj s bajkovitim prizvukom - kako je bila divna i lepa... Međutim, o momentu raspada nismo mogli mnogo da saznamo. Postajalo je sve nepreciznije i razlivalo se u asocijacije. To zapažanje nametalo se tokom naših razgovora i sigurno se prelilo u komad.

NAJVEĆA "MLADA NADA"

NAŠ sagovornik je višestruko nagrađivan pisac i reditelj. Pozorišni časopis Teatar hojte prošle godine proglasio ga je najboljim rediteljem u kategoriji "Mlade nade", a njegovu operu "Tri milijarde sestara" za najbolju predstavu.

Sarađivao je sa velikim imenima poput Franka Kastorfa, Vernera Šredera i Heika Kalmbaha. Parkove predstave i drame igraju se u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Rusiji.

Kako se vama kao strancu, iz svega što ste saznali o Jugoslaviji, čini nekada zajednička zemlja?

- Jednom mi je neko rekao da Jugoslavija u prevodu znači "Južna Slavija". Svako u svetu zna za Južnu i Severnu Koreju, Istočnu i Zapadnu Nemačku. Ne morate čak ni da znate gde se te zemlje nalaze na karti, samo vam ime kazuje da one imaju zajedničku istoriju i nekakve veze. I da se tamo nešto dogodilo, neka podela. Zato, o Jugoslaviji danas nešto zna retko ko izvan bivših jugoslovenskih republika. Što se više udaljavate od Balkana, utoliko je manje poznavanja činjenica.

UTOPIJA Scena iz predstave "Jugojugoslavija" , Foto D. Udovičić

Otkud naziv "Jugojugoslavija"?

- Ideja sa naslovom jednostavno je poigravanje s mislima: šta bi bilo kada se pojedinačne zemlje ne bi zvale Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija i tako dalje, već Severna, Južna, Istočna i Zapadna Jugoslavija. U tom slučaju, postojala bi mnogo veća osetljivost, svest i interesovanje. Pa i iritacija, pri samom pogledu na geografsku kartu. Zbog toga "Jugojugoslavija", dakle Južna Jugoslavija. Drugi razlog jeste što je ovo fikcija.

"Jugojugoslavija" nije Jugoslavija, to je zemlja koje nikada neće biti. Sve se odigrava za stotinu godina, a za tih sto godina "Jugojugoslavija" je osnovana i propala.

Studirali ste slavistiku u Berlinu, šta vas je posebno privuklo srpskom jeziku?

- Hteo sam da studiram nešto da bih uživao u studentskim povlasticama. Kao student možete besplatno da koristite javni prevoz u Berlinu. Jezici su me zanimali, a Balkan i bivše zemlje Istočnog bloka oduvek fascinirale. Konačno, srpski jezik - zbog Emira Kusturice.

Koliko je u procesu stvaranja važno da umetnik u sebi "objedini" obe ličnosti, pisca i reditelja? Kojom ste predstavom najzadovoljniji?

- To je od suštinske važnosti za moj način rada: za vreme proba pišem komad i to tako da se tekstovi što više odnose na osobe sa kojima radim i koje će se naći na sceni. Možda drugi rade drugačije, ali ovo je moj način... Veoma sam vezan za sve svoje predstave, ne bih mogao nijednu posebno da izdvojim, mada je opera "Tri milijarde sestara" u berlinskom pozorištu Folksbine bila posebna - jer to je pozorište iz kojeg dolazim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)