KNJIGE DOSPELE U REZERVATE: Prsten Despota Stefana uručen LJubomiru Simoviću

D. Bt.

12. 11. 2020. u 18:01

AKADEMIKU LJubomiru Simoviću, koji će za dve nedelje napuniti 85 godina, u četvrtak je u svečanoj sali SANU uručena ugledna nagrada za ukupno književno delo "Prsten Despota Stefana Lazarevića", koju dodeljuje književni klub "Bagdala" iz Kruševca, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja.

КЊИГЕ ДОСПЕЛЕ У РЕЗЕРВАТE: Прстен Деспота Стефана уручен Љубомиру Симовићу

LJubomir Simović

Predsednik žirija LJubiša Đidić (članovi su bili Miloš Petrović i Veroljub Vukašinović) istakao je:

- Kada je 1958. Simović objavio prvu knjigu pesama "Slovenske elegije", u srpskoj književnosti nagovešten je autor koji će izvornost i lepotu srpskog jezika ubaštiniti u svoje najmoćnije duhovne plodove. Među njima su zbirke "Veseli grobovi", "Šlemovi", "Vidik na dve vode", "Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici", drame "Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište Šopalović", roman "Užice sa vranama".

Pitajući se šta književne nagrade mogu da znače u zemlji u kojoj više od 30 godina ne postoji književni život, Simović je rekao:

- U novije vreme za neutralisanje knjiga i njihovog uticaja, upotrebljava se nešto manje bučno, ali mnogo efikasnije od zabrane i hapšenja: ignorisanje i ćutanje. Ponašati se kao da knjige ne postoje. Sklon sam da verujem, da upravo to, što su knjige potisnute u rezervate od 300 primeraka, uvećava značaj književnih nagrada. One, za početak, treba da nas podsete da knjige postoje. Što je još važnije, moralo bi se podrazumevati da one održavaju onaj sistem vrednosti koji je najtačnije definisala Marina Cvetajeva: "Meriti visokom merom!" U trenutku kada primam ovu nagradu i kad čujem despotovu poruku, da ljubav sve prevashodi, iz nekih davnih daljina i dubina, čujem i Dositejev glas: "Knjige braćo moja, a ne zvona i praporci."

PESNIK SVE SAMIH ČUDA

U BESEDI o Simovićevom delu, dr Jovan Delić je rekao:

- Od prvog stiha pesme "Balada o običnom čoveku", napisane 1953. pa do trilogije "Planeta Dunav" i stihova koje sada, u svojoj dubokoj zrelosti i samoći cedi, LJubomir Simović se potvrđuje kao veliki pesnik, koji obično pretvara u neobično; kao pesnik sve samih čuda, koja bez njega ne bismo videli, ni osetili.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Smeštanje najstarijih članova porodice u dom za stare