Kultura

SLOBODU SMO ODUVEK OTIMALI I BRANILI: Književnik Darko Ješić o svom prvom romanu "Via Dolorosa" i izazovima istorijskih trauma

R. Dragović

27. 09. 2020. u 16:57

SLOBODA na ovim prostorima ima sasvim posebnu težinu, jer smo neprestano prinuđeni da je otimamo i branimo. Na sredini smo geopolitičke šahovske table, a mnogi nas vide samo kao pione.

СЛОБОДУ СМО ОДУВЕК ОТИМАЛИ И БРАНИЛИ: Књижевник Дарко Јешић о свом првом роману Виа Долороса и изазовима историјских траума

Darko Ješić / Foto Z. Jovanović

Čak i šahisti amateri znaju da je svaka figura dragocena, pa je i pešak sposoban za velike, ponekad i ključne poteze. Takvih primera iz naše prošlosti je pregršt. Našu cenu ne određuju oni koji dolaze da je naplate, već mi sami, zavisno od sopstvene svesti o važnosti onoga šta branimo.

Večitu težnju za slobodom našeg naroda i okolnosti viševekovne borbe za egzistenciju ovako sagledava književnik Darko Ješić. U svom romanu pod simboličnim naslovom Via Dolorosa ("Čigoja"), čuvenu stazu kojom je prošao Hrist na putu ka Golgoti, on uzima kao metaforu muka i iskušenja jednog čoveka, jedne porodice, ali i naroda u celini.

- Na ovom svetu svako mora proći svojim putem suza. To je sudbina čak i pojedinih naroda, što je nama dobro poznato. Ne bismo ni život dobro razumeli da nije stradalništva. Svaki čovek svakodnevno kreće ovakvom stazom - kaže Ješić.

Nimalo slučajno, autor radnju svog prvog romana smešta u vremenski okvir od 1900. do 1953. godine - burno razdoblje dinamičnih promena država, režima i ideologija na ovim prostorima. Kroz pripovest o životnim iskušenjima banatskog slikara Tomislava Tabačkog, Ješić podseća na usud svih umetnika, ali nas vraća i vraća u vreme koje je otvorilo pitanja na koja još uvek nemamo sve odgovore.

- U periodu uspona i padova onovremenih sila, u dva svetska rata i izrazitog uticaja posleratnih ideologija, podigla se tolika prašina, da se od te magle ni danas jasno ne raspoznaje put kojim se naš svet kreće. Od te prašine u očima i danas se nesrećno tumara po sporednim putevima - objašnjava autor.

On podseća da je sudbina malih naroda da plaćaju previsoke cene:

- Gore od činjenja greške je samo prokletstvo ponavljanja. U tom slučaju ulog se svaki put uvećava dok se zadata lekcija u potpunosti ne savlada. Plašim se da se srpski narod kroz istoriju na ovaj način pretplatio za dolazeće vekove.

Ješić je vezan za banatsku ravnicu i posebno Starčevo u kome živi, pa je našlo svoje mesto i među koricama knjige:

- Naizgled mirna i uspavana banatska ravnica oduvek je bila živa sredina u kojoj se neprestano vrši transfer najrazličitijih uticaja. Mnogi osvajački, politički i ekonomski interesi ambicioznih, neko bi rekao i velikih naroda, u kontinuitetu su oblikovali ove prostore. Naše bogatstvo je u prepoznavanju i vrednovanju kulturne različitosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 20

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal