MALI ČOVEK SE IZGUBIO U VELIKIM STVARIMA: Glumac Zijah Sokolović, gost Festivala monodrame i pantomime u Beogradu

V. STRUGAR

21. 09. 2020. u 09:45

МАЛИ ЧОВЕК СЕ ИЗГУБИО У ВЕЛИКИМ СТВАРИМА: Глумац Зијах Соколовић, гост Фестивала монодраме и пантомиме у Београду

Foto Kropiks

AKO ljudi uđu u moju priču, ja mogu da ih vodim.

Ako je predstava iluzija o stvarnosti, onda mogu da budem vladar iluzije. I, tako sam probao - ovako je svojevremeno glumac Zijah Sokolović objasnio zašto stvara izuzetno popularne kabaretske predstave i s njima u "džepu" obilazi scene bivše Jugoslavije, ali i Evrope. NJegov već čuveni "Glumac...je glumac...je glumac" doživeo je više od hiljadu šeststo izvođenja u četiri decenije postojanja, dok je "Kabares, kabarei" pred publikom već četvrt veka. Tajna dugovečnosti i gledanosti je, izvesno, u temama koje tište svakog "malog" čoveka: od krize srednjih godina, bračnih razmirica, do socijalnih i političkih turbulencija...

Trostruki pobednik beogradskog Festivala monodrame i pantomime, ove godine učestvuje u njegovom skraćenom izdanju s predstavom "Međuigre 0-24", čiji je izvođač i, kao i uvek, autor teksta. Kroz formu kratkih priča, s puno humora i ironije, govori o "malom čoveku kao žrtvi kapitalizma koji mu ostavlja sve manje vremena za mala zadovoljstva i duševni mir".

- Pozorište je preuzelo na sebe da se bavi sitnim stvarima koje nam čine život, a koje zaboravljamo u svakodnevici. Poslednje dve-tri generacije izgubile su se u velikim igrama politike i kapitala, one ih sprečavaju da nađu vremena za svoj mali život i svet - kaže, za naš list, Zijah Sokolović. - Možda je danas najtačnija ona misao "sad nije vreme, još nije vreme, sad je kasno..." Stalno propuštamo neke stvari. Trudimo se da budemo okej, da razumemo politiku u svakom njenom obliku, nacionalizam i posledice nacionalizma u svakom obliku, da budemo pozitivn - ali ostajemo bez duše. Kao, sve razumememo, u stvari smo bez empatije, bez osećaja, bez razumevanja i bez samog sebe.

Između četiri grada

Poslednjih decenija Sokolović živi i radi između četiri grada - Sarajeva, Beča, Zagreba i Beograda, a za ovaj poslednji ga vezuje ne samo profesija već i supruga Lidija:

- U pokretu sam poslednjih decenija, od kada su se desila tektonska zbivanja. Posle Sarajeva i Beča, gde sam proveo najviše godina svog života, u ovim drugim gradovima se tražim. Puno režiram, tako da će me posao uskoro odvesti i u Banjaluku i Mostar.

Pominjemo kako je rođen u onoj, velikoj državi i to na nekadašnji Dan armije. Kako vidi sve ono što nam se u međuvremenu desilo:

- Mali čovek se izgubio upravo u tim velikim stvarima. U velikim ujedinjenjima, velikim kapitalima, velikim idejama prošlosti... Izgubio se u snovima i željama čije ispunjenje mu je obećavao sistem (kad "sve ovi prođe") jer se nacionalno opredelio, nacionalno žrtvovao i nacionalno ratovao. Izgubili smo se igrajući te velike "međuigre" koje nisu naše, lične, već su opšte, nerazumljive, daleke, neostvarive, imaginarne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)