PRIŠTINSKA MAŠINERIJA HOĆE DA UGASI SRPSKI TEATAR Radonjić o navodima Jetona Neziraja: Proglašavaju nas za "velikosrpske hegemoniste"

Vukica STRUGAR

23. 02. 2023. u 12:56

DRAMSKI pisac i upravnik Teatra Qendra Multimedia Jeton Neziraj, inače, u Beogradu rado viđen gost kao umetnik kosmopolitskih svetonazora - pre dva dana objavio je (na portalu "Sbunker") tekst pod nazivom "Pozorište kao politička mašinerija (1)" u kome se obrušio na srpski teatar u Gračanici.

ПРИШТИНСКА  МАШИНЕРИЈА ХОЋЕ ДА УГАСИ СРПСКИ ТЕАТАР Радоњић о наводима Јетона Незираја: Проглашавају нас за великосрпске хегемонисте

foto: Privatna arhiva

Potpuno neočekivano, posle gotovo dve decenije postojanja ovog pozorišta u izbeglištvu i tridesetak izvedenih predstava, Neziraj (do pre neku godinu umetnički direktor Nacionalnog teatra Kosovo) izriče sud da je srpski teatar "ustanovljen iz sasvim ideoloških razloga, da služi hegemonističkim apetitima Vlade Srbije i njihovim nastojanjima da pokažu svoje vlasništvo nad Kosovom".

A onda se autor teksta osvrće na događaj "iz ne tako slavne, pa i kompromitujuće istorije ovog paralelnog srpskog pozorišta" i predstavu Jelene Bogavac i Nenada Todorovića "Lift: Slobodan šou".

Autore optužuje da relativizuju Miloševićeve zločine, ističući da se predstava uglavnom bavi nekim efemernim problemima porodice Milošević, a krivicu za ratove 90-ih projektuje na "velike sile" i "međunarodnu medijsku propagandu".

Kako kaže, Srbi su prikazani kao glavne žrtve na koje velike sile bacaju bombe "ne poštujući međunarodne konvencije", kao i da očigledno zvanična srpska politika posle 90-ih ima za cilj da pregovara o ulozi i odgovornosti Miloševića i srpske države.

Neziraj ukazuje i na pokušaj fabrikovanja "paralelnih" činjenica, upozoravajući da "srpska politika pokušava da pregovara u različitim oblicima, u ovom slučaju u vidu pozorišne predstave".

Šta pisac hoće da kaže (a biće i nastavka, što je naznačeno u i naslovu) kada se u "friškom" tekstu poziva na "bajatu" predstavu. Naime, premijera je bila pre pet godina: 6. marta 2018. godine.

foto:Arhiva "Novosti"

- Narodno pozorište Priština legitimni je naslednik imena i svega ostalog u posedu ove institucije. Isterani smo iz ovog grada i sa matične scene, zgrade koju smo mi napravili. Oni su uzurpatori, jer su uzurpirali našu imovinu i nelegalno rade u njoj. Pritom, pokušavajući nas da prikažu kao "ilegalce". Kakav Nacionalni teatar Kosovo?! Pre dve-tri godine predsednica Atifete Jahjaga govorila je za skupštinskom govornicom o potrebi gašenja srpskih "ilegalnih" institucija na Kosovu,apostrofirajući upravo pozorište. Kome mi smetamo? Ako je pozorište problem za samostalnost jedne države, jadna je ta država - nedvosmislen je Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici.

foto:Arhiva "Novosti"

Povodom argumentacije i tajminga Nezirajevog teksta, naš sagovornik podseća na rečenicu koja se u poslednje vreme kao mantra ponavlja na Kosovu: "Zaboravimo na sve naše razlike kada je Srbija u pitanju." I dodaje:

- Drago mi je što je ovo objavljeno. Jeton Neziraj se ne bavi nama prvi put. Kad god gostuje na raznim tribinama i festivalima širom regiona, rado govori na istu temu. Ipak, do sada se to završavalo na njegovim "usmenim" pričama i, nažalost, ćutanju naših kolega koje se nisu oglašavale slušajući ga dok "pljuje" po nama. Ako Jeton Neziraj, koji slovi za jednog od najliberalnijih Albanaca ima ovakve stavove, o čemu dalje da pričamo?

Radonjić ističe i da veću težinu ima ova izjava Jetona Neziraja kao "liberalnog, tolerantnog intelektualca" nego Atifete Jahjage. Jer, ona je političar "u funkciji", i nije čudo kad kaže da treba ugasiti i srpski univerzitet i srpsko pozorište:

- Ponavljam, sve može, ali lokalni Srbi na Kosovu ne mogu biti poželjni! Srpski proizvođač piva ili vina sa Kosova ne može da plasira svoj proizvod ni u jedan albanski lanac, dok istom tom lancu nije problem da uveze robu iz Beograda. Jednostavno, i ekonomski i kulturno gasi se pravo na postojanje Srba. Suština je u mimikriji koju malo ko ume da prepozna. Neki od najpoznatijih glumaca iz Beograda rado su viđeni gosti u Prištini, za razliku od kolega iz Gračanice. To je ono što ljudi uporno neće da razumeju, nego odu u Prištinu i posle kažu: "Super, pričao sam srpski, popio kafu i niko mi nije zamerio." Sve je umiveno, divno, sjajno. Vrate se u Beograd, a ništa ne vide. Ne vide da deca koja su rođena posle rata u Gračanici nisu nikad bila u centru Prištine, udaljene samo devet kilometara od Gračanice. Ne vide da lokalni Srbi putuju aparthejd prevozima, "etničkim" kombijem, jer ne koriste javni prevoz Kosova.

Univerzitet, zdravstvo i prosveta, podseća Radonjić, delimično su zaštićeni Ahtisarijevim sporazumom koji je ušao u tamošnji ustav ali, nažalost, nekoliko važnih instituacija kulture (Ansambl "Venac", Narodna biblioteka, Arhiv) nije njim obuhvaćeno:

- Proglašavaju nas za "velikosrpske hegemoniste" i ovim crtaju metu na institucijama kulture Vlade Republike Srbije. Ostaje mi da se nadam da će se ovim povodom oglasiti srpska pozorišta, esnafska udruženja i kolege, uzimajući i nas u zaštitu kao što to obično čine braneći pravo na umetnički rad i slobodu.

SJAJ I BEDA

- PRETHODNIH godina premijerno smo izveli mnogo naslova, od Brehtove predstave "Sjaj i beda Trećeg rajha" do nedavne premijere (rađene po motivima Aristofanove "Lisistrate") - "Ona koja raspušta vojske". Dakle, iskazali smo kontinuiran humanističko-antiratni angažman, kakav svako pozorište i treba da ima - ističe Radonjić.

POZORIŠNE SEOBE

- POZORIŠTE je posle 1999. godine, kada su Srbi morali da napuste i Prištinu i matičnu scenu, bilo u stanju hibernacije do 2004. kada je odlukom Vlade Republike Srbije ponovo počelo sa radom. U početku u Laposaviću, pa Mitrovici, da bismo na kraju utočište našli u Gračanici - podseća Radonjić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

REVANŠ ALBANCIMA OD GROBARA I DELIJA: Ovo se na EURO 2024 desilo dan nakon što se veličala velika Albanija (FOTO)