Kultura

BLAGO SRPSKE DINASTIJE RASUTO PO EVROPI: U muzeju u Smederevu otvorena autentična izložba "Rukopisna srednjovekovna baština Brankovića"

Jelena ILIĆ

23. 01. 2023. u 11:20

NAJVEĆA srednjovekovna vladarska biblioteka Srbije nastala je na dvoru despota Đurđa Brankovića u Smederevu, ali se danas, primercima neprocenjive umetničke vrednosti, ponose fondovi širom Evrope. Savremeni čuvari smederevske baštine ulažu neumoran trud da deo nasleđa vrate u Smederevo, a fragment ovog istorijskog poduhvata je i upravo otvorena izložba Muzeja u Smederevu pod nazivom "Rukopisna srednjovekovna baština Brankovića".

БЛАГО СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ РАСУТО ПО ЕВРОПИ: У музеју у Смедереву отворена аутентична изложба Рукописна средњовековна баштина Бранковића

Foto: N. Živanović

Priča o kulturnom blagu Smedereva rasutom po svetu, iako nekome možda deluje bajkovito, utemeljena je u neumoljivim činjenicima. Jedna od njih je da je Smederevo u 15. veku bilo centar kulturnog života Srbije. Despot Đurađ Branković vladao je iz prestonice u Smederevu, i kao jedan od najobrazovanijih srpskih vladara odatle širio pismenost, književnost, slikarstvo, muziku i arhitekturu. Bio je znalac knjiga, okupljao dobre pisare, brižljivo sakupljao vredne rukopise čuvajući ih kao umetničke relikvije. Knjige su bile smeštene u dvorskoj kapeli u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Nažalost, srednjovekovno književno nasledstvo Smedereva nije u ovom gradu. Smederevski rukopisi obreli su se u fondovima širom Evrope - Minhenu, Moskvi, Parizu, Budimpešti, Odesi, po Italiji, Francuskoj, na Hilandaru.

Foto: N. Živanović

- Kada su Brankovići 1459. morali da napuste Smederevo, Turci su im dozvolili da ponesu ono najdragocenije. I šta su oni odneli? Odneli su knjige! Tako mi trenutno nemamo nijednu štampanu knjigu ili rukopis iz tog doba, što ne znači da nismo vlasnici tog nasleđa. Te knjige su rasute po svetu. Trebalo bi da čujete te priče u stilu Agate Kristi šta je bilo sa knjigama i gde su završile. Reći ću vam da je danas jedan Minhenski psaltir - najlepši psaltir 15. veka u Evropi, zapravo srpski psaltir koji je pripadao biblioteci Brankovića, kao i najdragocenija knjiga Mađarske, ili najlepša Esfigmenska povelja koja se nalazi u Hilandaru, govori direktorka Narodne biblioteke u Smederevu, Marina Lazović.

Primerci neprocenjive vrednosti širom Italije, Francuske...

Danas je fond nepostojeće srednjovekovne biblioteke gotovo nemoguće restaurirati. Eminentni istraživači uspeli su, prema zapisima i posvetama utisnutim heraldičkim znakovima, da ustanove koji su srednjovekovni srpski rukopisi sigurno pripadali fondu vladarske biblioteke despota Đurđa Brankovića. Reč je o 24 rukopisa.

Foto: N. Živanović

Za vreme vladavine Đurđa Brankovića Konstantin Filozof je napisao Žitije despota Stefana Lazarevića, dva nepoznata autora opisali su prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo, Stefan Domestik preveo je i prepisao Izbor slova Jovana Zlatoustog. Po narudžbini despota Đurđa nastaje nova redakcija Lestvica Jovana Lestvičnika, tzv. Braničevska lestvica, delo pisara Davida. Po lepoti iluminacije posebno se izdvaja Smederevsko četvorojevanđelje. Sve ovo izloženo je na dizajniranim printovima. Pored toga, tu su i replike Esfigmenske povelje, kao i grafika sa predstavama sremskih svetih Brankovića iz 18. veka.

PRENOS MOŠTIJU SVETOG LUKE

IZLOŽBA je segment obeležavanja istorijskog jubileja - 570- godišnjice prenosa moštiju Svetog Luke u Smederevo. Na izložbi je predstavljen print sa predstavom freske kao svedočanstvo najvažnijeg duhovnog događaja u istoriji grada. Inače, autorke izložbe su Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja, dr Snežana Cvetković, muzejska savetnica, i Marina Lazović, direktorka Narodne biblioteke Smederevo.

- Pouzdano se zna da su od svetovnih biblioteka srednjeg veka u Srbiji najznačajnije bile dve u Smederevu - dvorska biblioteka Despota Đurđa i privatna kolekcija Nikole Kotoranina, pisara i kancelara despota Stefana Lazarevića.

Kao baštinici i sledbenici te slavne tradicije kreirali smo ovu izložbu koja je ogledalo i riznica umetničkih dela nastalih tokom 14. i 15. veka - napominje direktorka Muzeja u Smederevu, Tatjana Gačpar.

NAJZNAČAJNIJI RUKOPISI

MEĐU najznačajnije rukopise nastale zahvaljujući podsticaju Đurđa Brankovića ubrajaju se Lestvice Jovana Lestvičnika iz 1434. godine. Knjiga se danas čuva u Muzeju SPC u Beogradu, a u osnovnoj postavci smederevskog muzeja nalaze se tri lista Lestvica srpskoslovenske redakcije, takođe delo pisara Davida, koje je za potrebe Muzeja u Smederevu kopirala Ljupka Vasiljev 1972. godine. Smederevsko četvorojevanđelje nastalo je u prvoj polovini 15. veka na 360 listova. Original se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu - kaže dr Snežana Cvetković, autorka izložbe i muzejska savetnica.

Knjige i rukopisi zapravo su najveće pokretno kulturno blago Smedereva.

- Naš despot je bio pomalo skrajanut u istoji Srbije, te se tako tvrdilo da je najveća vladarska biblioteka u srednjem veku pripadala despotu Stefanu Lazareviću. Ispostavilo se da to nije tačno. Najveću vladarsku biblioteku imao je Đurađ Branković i ona je brojala više od stotinu rukopisa i štampanih knjiga - kaže Marina Lazović.

POGOVOR IZ KNjIGE IZ 1434.

U POGOVORU Lestvice Jovana Lestvičnika iz 1434. nalazi se zapis despota Đurđa Brankovića. Prenosimo sadržaj pogovora, prilagođen savremenom srpskom jeziku:

"...ja despot Gjurg mnogo sam želeo i nastojao o ovoj knjizi, zvanoj Lestvica i pročitao je usrdno, jer su u njoj božanstvene i korisne reči. Nađoh različite prevode spisa (od kojih) jedan govori ovako, a drugi onako. Smireno i mnogo trudeći se poslah i traživši nađoh u Carigradu i Svetoj Gori Atonu izvode grčke i različite srpske i dozvah iz Svete Gore Atona ljude svetiteljskih osobina, sveštene i umne časne inoke i sastavši se sa praosvećenim mitropolitom braničevskim gospodinom Savatijem oni, savetujući se s velikim trudom, izvukoše iz različitih izvoda one koji su najbolji i odlučismose da prevedemo ovu Lestvicu. U leto 6942. (1434) David pisa."

Smederevski poslenici u kulturi nastoje da pribave rukopisnu građu vladarske biblioteke u digitalnom formatu kako bi je sačuvali i učinili dostupnom budućim generacijama. Sačinjene su digitalne kopije rukopisa koji se čuvaju u Patrijaršijskoj biblioteci i Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Muzej u Smederevu obezbedio je fototipsko izdanje Minhenskog psaltira koje košta čak 4.000 evra. Formiranje virtuelne biblioteke despota Đurđa Brankovića podržalo je Ministarstvo kulture.

Izložba srpskog rukopisnog blaga u Muzeju u Smederevu otvorena je do 1. marta.

Foto: Фото: Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 6

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

REGION DA BUDE JOŠ BOLJE POVEZAN: Promocija knjige dr Dritana Abazovića Kritika globalne etike
Kultura

0 0

REGION DA BUDE JOŠ BOLJE POVEZAN: Promocija knjige dr Dritana Abazovića "Kritika globalne etike"

U PREPUNOJ Maloj sali Kolarčeve zadužbine večeras je održana promocija knjige bivšeg premijera Crne Gore dr Dritana Abazovića "Kritika globalne etike". Pored autora i njegove porodice, događaju su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, ministri u Vladi Srbije Tomislav Momirović i Nikola Selaković, crkveni velikodostojnici, kao i mnogobrojni ljudi iz kulturnog i političkog života Srbije i Crne Gore.

17. 04. 2024. u 21:50

Politika
Tenis
Fudbal
PREMA FROJDU: Pet stvari koje mentalno jake osobe nikada NE rade

PREMA FROJDU: Pet stvari koje mentalno jake osobe nikada NE rade